Srpski književni glasnik

ЕСТЕТИЧНА ПИСМА из Рима. 49

зију ! Смијте се колико вам драго; ја велим опет зато: поезија, то је једина сшварност која није до краја лажна.

У осталом, лака стријелца која се одвојила од вашег лука није могла да мојој кавалирској сујети нанесе осјетна вриједа, јер је умотана била у китици газија. Док вам захваљујем на пажњи и учтивој обазривости, ја не могу ипак да се отресем једне бодљикаве мисли. Волио бих, наиме, знати _имају ли се оне ваше ријечи да схвате као иронисање мог јесењег лиризма, или као неко набацивање на поезију у опће2 Пошто би се овом потоњем тумачењу противило све што ми је познато из ваше прошлости, ја волим вјеровати у ону прву, и ако за ме не баш најласкавију ипотезу. Како било да било, ви сте, госпођо, оним приговором дирнули у мој књижевнички понос, и ја сам ево ријешио да вам се осветим. Мјесто Рима и римских старина, ово ће вам писмо говорити... о поезији.

Немојте, молим вас, да се узнемирујете. Предавање ће бити кратко и што је могуће простије. О поезији су досле коване многе теорије, писане многе расправе, држане многе дисертације. Па ипак науци није још пошло за руком да јој тачно обиљежи идеалну суштину, као што није могла да прозре ни у суштину религије. Један њемачки научник покушао је, у своје вријеме, да тачно похвата и у музикалне ноте збије пјесму славуљеву. С каквим успјехом, о том би требало да се изразе... славуљи. Ја не знам, искрено рекавши, што ћу овдје о поезији казати; али вам једно могу рећи на ваше умирење: нити ћу се позивати на писце које не познајем, нити ћу на своју руку ковати какве нове теорије. Ја ништа не знам, ништа учио нијесам, а ако и јесам штогод из књига дознао, оно сам много више осјећао и у својој глави маштао (не знам, додуше, да ли напразно или с каквом коришћу); а пошто намјеравам да говорим само о ономе што сам осјећао и у себи мозгао, то вас, госпођо, молим да моје ријечи саслушате пријазно, самилосно.

Кад бисте ме дакле упитали: шта је поезија 7 — ја бих вам без оклијевања одговорио: поезија, госпођо, то сте ви!

Овај ће вам налаз, можда, измамити осмијех на уста. Но ја остајем опет при својој дефиницији. Поезија, то сте "ви, јер је поезија прије свега осјећање, а осјећање је, нарочито, особина женска.