Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

Бі Бру ЕубБруцаттш, аи т. ітрб. ипЬ рб. @фйт= ђййге 6е?0ПШ1ЄП, яапеізсі рііоз сігса рибепба. Бруце, Г, рі, Ьіе ©фетфааге, рііі сігса рибепба. Брчан, чка. т. Ьаё ©еглиГф ће§ 2Ва* ІепЪеп, бопиз адиае сиш срліз ігапзіі; „Воду газдот, за іьдм брчка не ма Ер'чнна, б. аи§т, в. брк. Ер’чнФ , т. сііт. В- брк. Брчнавица, і. 'ІВед, Ьег во» Віеіет Зїе: деп оЬег деГфтоГдепет ©фпее р I а и фф Є Г І, тіае ІиЪгїсііаз еї ибог. Брчкаае, п. Ьаё ОЛаІіфегп іш 28й|Тег, адііаііо ациае. V Бр'чкапти, ам, у. ішрб. рШ(февп, зопіІиш і'асіо асра а§ііаіа. Брчкагшісе , амсе , V. г. ітрб. рШ* (фегп , адиат снситрсіо, адііо. Брчко, кога, п. мала варошнца на десном бріцегу Саве (ниже Градишке) : „Да би ншлп Брчко поробишп, „Далеко ]е б]ек:ат’ низа Саву Брчнути, нем, т. рб. еіптаі вІа= ІІфегп, зопііит ебо адиа іигЬапба. Брш.ъан, га. Ьег Сірђеіі, ћебега. БршФёае, п. Ьй§ 23еф-еІ|>ГВ беразііо. Вуа, і’. Ьег (уГоі;, риіез, Буач, т. бубнна (налкк на буу), шшо Чеде расад купусни , Ьег ІШдирОІ?, сЬєгтез Бшп, Буба, і'. Ьа§ инде^іе^ес, Ъезііоке тоІезіае, Бубало, т. уісіе бубаар. Бубало п. уібе бубрег. Б’Сбаа, біьа, т. Ьіе (дво§е ііігїііфе) ’ЗдоттеІ, іутраиит Тигсісшп, Бфбаае, п. Ьаё 'їгсттеіп, іутрапі рпізаіїо , Бфбати, ам, у. ішрб. ударагаи у бу'баа , ісотте'П/ уиізаге іутратип, Б'.’бнна, б, аи§ш, (V) В- буба. Бубнца, б. біт. В. буба. Бубнуши, неот, у, рі'. тіі ®еіо\( ГфГа* дсп, риізо. Бубаар, т. Ьег 2готтеі(фІадег, іут» рапізіга. Бубаарев, ва, во, 1 Ье§ ХготтеТіфГй» Бубааров, ва, во, ^ дег», іушрапізіае. Бфбогпа, б, субота ђачка бубота, '©ргіфш. Ь. іі ®йт]їадЗ івіі'Ь аирЬвп ©іпЬепіси ђсгитдеіготтсіі, ©пт|їад і(ї Ьег ©іиЬепісп фгйдеГіад , заЬЬаіо саебипіиг зіибіозі (іи 8егЬіа). Бубрег, т. Ьіе Зїіссс, геи. Живи као 'бубрег у лоіу. Бубрежак, решка га. уібе бубрег. Бубрежааци, т. рі, Ьйё 9їіёгеп)їцф/ саго гепчт. БубрешчиА, т. біт. в. бубрег. БубуЛіИца, Ые^НІМ, ризійії- сі. шібулица. Буг Буд За Бугар, т (сш.) тісіе Бугарин: ,',Сшаде свата дванаесш акада ,,Те гледаіу нота у Бугзра „ІТоБалисе’гаеђу ђёЕО]кама „Ђе с’отео кон>а од Бугара Бугар:н>е, и, Ьйо Фи1да:і(ісеп, шиіа"ііо іи Виідагит. Бугарин, ш. Ьег ІБиГдаге, Вчідагиз. Бугаришн, им, ч. ітрі. §иіп Йиідагеа тафгп , іасіо еззе Виі§агши. Бугарншисе, имсе„ V г. іиарб, еїй ЗЗиЬ дав ШВіФеп, Во Впідагиз. Бугарка, і. Ьіе Йиідагіп , Виі§ага. Б Дар-кабанпца, Г. (сш.) еіп ЗЗаІддгсп» ’ШІСІПІеі, раіііит Ьиі§агісшп : „А СЕр СЕега бугар-кабаницу „Скиде с леђа бугар кабаницу Б .'гарска, Г. Ьіе 16и1да«р . Виідагіа. Бугарскіі, ка , ко, і) бііїдопій), ЬД. дагісиз. 2) абу. ЬиІдавІГф , ЬиІ^агіае Бугарчад, 1 (соіі.) )ипде ІБаІдавеп, ритепіііз ВДдзгіса. Бугарче, чеша, и. еіп ЗЗиГдаг, ВиІ§аітіз рпег. Бугарчица, іБугарчица) і. біт. В. Бугарка. Буд, гоеші йі;ф , диатциапг (еідепіііф Ф ВІСІйІй буди, её (ер. езіо). еі'. шуд. Буда-, і'. {у Сри]ему, у Бачк. и у Бан.) ’фОІзіВ'ЛйгепгѲегооГђ, іаЬета уа5о» І'ига Іідиеогшл. Будак*, т. уібе трнокон. Будала, б. Ьсг 2ђвсзіиііиз. Будаласш, та, шо, іђосіфі, зіиііиз, Будалаш, т. іі)сгіфіег ЗЗЬепІф , Ъошо зіиііиз. Будалашшина, б. 2()0ГЙеіі, зіиіііііа. Будалина, б. аидт. В. будала. Будалнсаіье, и. Ьаё Ьитте КеЬт оЬев 2ђип , іперііа , зегто зіиііиз. Будалпсати, лншем, у. ітрб. іђвсіфі Гргефеп , зіиііе Іодиі. Будалити, им, уісіє будалпсати. Будалфіье, и. уібе будалисагье. Будан, дна, но, таф, уі§іі. Будац, буца, т, фурак, тукац, пу'ран, Ьег Хпііђйђп', §аііораго. Бу'деіье, п. Ьаё ШІесбеп, елсііаііо. Буди]'а, б. Фура, Фурка , тука, мп‘сирка, пура, пурка, Ьіе 2сці()еіг= Пе» даіііііа іисііса. Будіїот,т.Ьіе ©ІдЬі Оі'еп іп ЦадепъВиба. Будймац, мца, т. Ьег й(пес, Вибепзіз, Виііапиз. Буднмйр, т.еіп 'Жаппёпаше, погаси уігГ. Буднмка, б. Ьіе Офіевіи , Вибапа. Будимли]'а, б. еіпе 2ігі Зіеуфеі, роші зресіез. Будимлні'а , б, уібе Будймац. Будймскп (Буди’мскн), ка, ко і) Обпег’, ‘Бибапиз. 2) абу, ИйФ ©б|1ЄЄ ЗІВЬ/ ШОГЄ Вцб.шо.