Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

55 Еуд Бук Будян>п, н>а, іье, н. п. іаіе, болест, ’бш ІпШ’Гйђп деђогід , §аііоратопіз. Б^дйонпн, т. по намаспшрима она ’даска, шшо у ау лупаіу у іушру да се буде калуђери, Ьег йБейег', г ехрегдеіасіог. Еёднсав, т. еіп 'ЇЇІйППёїШПе, потеп тігі, Б'дити, ш, у. ітрі. гсесїеи, ехсііо. Б .'діішисє, ямсе, у. г. ітрі, єпгй= ’феп, етідУо. Буд<йи да, іпђет, сшп, (і(йї. еззешіо сЬе —) , БУ^еье , п. уіае, будекє. Буза *, і. і) еіп ©еігйпі аиё ЯпІишр ІН'ОІ гшЬ ЇЗа[Сес, роііо е рапе геае еі адиа 2) брезова, ђес ІБіг!еп{а|(, зисси 5 Ьеіиіае. Буззііиіа.*, т, Ьее бузагђйпМее,-<рі у.ецбіі роііопет е рапе геае. Буздовав, т, еіпе 2ісі Лепіе, сіауае детіз. Бупн, т еіп дго$её ^иђстаппврТегђ, ШіеНепбигдес , (еіп іСатіпег), едииз тесіпгагіиз , ішпепіша, Буизьн, ва, ее, н. п. шрава. Ьет §кф деђбгід, риіісіз. Бу]ад, і. уібе папраш. Буіадіьача, і. тібе, папратгьача, Бу|аае, п. тібе бучаее, Буіатп, ]И, уібе бучати. Букашка, і. тібе папрашка. Бурітп, им, у. ітрі. сі. партти. Б'уіііца, і, ІНедепђяф , іохгепз. Буіур*, піттДапйе §и.ассіре еі таціиса: Баба : Буіур Муса нупуса. Турчші: Нека бако и віеса. Бук, т. Ьег &еі ђеё ЗВаІТесіаОё, то Ьаё 2Ва)Тег іш ^аЦеп іо(еі, Іоеиз саїагасіае зігерііозиз; онђе у буку Вма пасшрме. Бука, ї. ђв» @е6гйПе, ти§ііиз. Букапце*, і. рі. уібе путо. Бу'каіье . п, ййё ЗЗейНеп, тидііиз. Бу кара, і. у Сря]ему ]е обича] да се уз месо]еђе свако вече скупе ђево]ке (мале и еєликє) и младе (а и од мушкиеа дође ђеко]е) , насред села , па каложе вашру (пона]више од ђубрета и од сиешліішша) и - око іье играну и піёвазу; и то се зове б у к а р а или в а т р и ш ш е (аідеіуіо на букару, п]ева)у іуеца на бу кари). Букарбее, п. ђаё ЗЗгсфпеп , зиЬаІіо. Бу'карптнсе, рисе, V. г. ітрі'. бгсфпеп, зиЬо (роп @фгоеіпеп); Букати, бучем, V. ітрі'. ЬсіїПеп» тидіо, Букач, т. ђес іБгйЙес, ти§ііог (рот рф(еп). Буква, і. ђіе ЗЗцфе, іа§из, Буквар, ш. ђаё 31!5(2 = 55гф г «Ьесесіагішп, • Бук Бум 5і Букварац, рца , т. Ьег Зі'ВЄ^фіД» їег, рпег еіешедіа бізсеп5. Буквётина, і. апдт, у, буква. Буквйк, ш. Ьег ІБифепшаІЬ’, і'адеіит(?). Буквић, т. (игіде $ифе, іадиз рагл^а. Буквица, Б і) сііпі. у. буква, г) буков 'жир, ьіе ІБифесїеі, §іаііз іадіиа 3) Ьа§ 21 ’В (5 . еіетеціа. Буялн]'а*, Ибе плоска. Букнути, нем, у. рі. і) аи|шиеп, ш. дііит ебо 2) аиРІОЙесп, ехагбезсо, Буков, ва, во, ђцфеп. іадіпиз. Букова, і. шали намасширић код Негошина. Буковац, вца, т, і) ЗЗпфеп(їйЬ , Ьасиіиз іадіпиз. 2) нзвор у бадру у Тршићкові полу. 3) село у СрИ]Єіму (близу Варадина). Бу ковача, і. Ьее 23ифеп(Ї0сЬ Ьасиіиз іадіпиз. Буковина, і. Ьег 23ифЄПІ)ОІ$, Іідпитіа§іпит. Букреш, т. ЗбиїисеСфІ, Бисигезііпит игЬз Уаіасћіае. Буктмье, и. (Рес.) уібе букйеіье. Бу'кгпети, кшш, (Рес.) 1( уііє букБ'укшити., иві, (Срем.) | йети. Букћейе, п. (Ерц.) Ьйё йоЬесп, агбог. Бёкйети, ктим, V. ітрі. (Ерц.) Го» Ьесп, агбео. Була, і. уііе Туркиеа. Була’жіьегье, п. 1 . , г Булазнеее/ т. }^е 6Унцан>е. Булазнитн, ни, уібе бунцати. Булумай, т. некакво]ело од брашна: А. Шша си ]Єо ? Б. Сашримачка и булумайа. Ђуѣеїье, п. Ьйё -регвогасіеп Ьес 21и» деп, ехвегііо осиіогит: Булиока, і. (ст.) ђіе ђіе Зіндеп ђсеВОіг сесЕі, сріае ехзегіі осиіоз : ,,КурЕіша булпока — (фШ ђес Йгеб§ Ьеп Згоіф. Булиши, ши, V. ітрі. т. ]. очи, ђіе Зіндеп ђесйоітефеп , ехзего осиіоз. Булубаша"', т, 2Іи(і'фгес еіпеё булук, бих Іитіае, сепіигіо. Булубашнн, на , но , ђеё булубаша, сепіигіопіз. Булубашиница,і. ђіе фаирІтйппёСгаи, ихог сепіигіопіз. Булубашнца, т. біт. а, булубаша, Булубашовагье, т. Ьйё булубаша©ерп , сепіигіаіиз дезііо. Булубашовати, шу^ем, V. ітрі. іф *ђІП булубаша, зит сепіигіо. Булугбаша, т. уібе булубаша шіі аЦеп 2ХЫеііипдеііБулук% ђіе ©фйС, 2гіірр, ІигЬа, іигта. Бум’бар, т. ђіе фитпні/ арІ8 іеггй* ‘зігіз Ета.