Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

209

И тако се дочекао 2 децембар, када се после шест дана кренула и последња дивизија | армије — Дунавска дивизија П позива. Али тога се јутра, у 7 часова, једновремено крећу из Пећи све команде и установе. И наравно, неред је био безпрекоран... О томе генерал Милош М. Михаиловић вели: „Због тога су одмах настали застоји, прекидања колоне ин нагомилавања. Реда у опште није било, јер је сваки радио на своју руку и полазио, застајао, улазио у колону, излазио из ње, постројавао бивак итд. где је хтео и како је хтео“.

Истога дана увече стигао је из Пећи на Савине Воде и командант 1 армије и, пошто је и сам видео колики је неред и закрченост на путу, издао је тек сад — после седам дана — потребна „наређења свима тамошњим командантима ради довођења у ред кретања возова“, то јест да кретање возова буде по реду кретања својих дивизија. О томе је одмах обавестио и команданта П армије, напомињући „да ће због веома Рђавог пута евакуисање возова и трупа и њихово пребацивање на правац за Рожај трајати веома дуго“.г

Сутрадан је, 3 децембра, командант | армије отишао даље за Рожај, а није оставио никога да се стара нио путу, ни о реду, ни о сигурности на њему. Неред се продужава. Дунавска дивизија [ позива стиже у Рожај,а Тимочка дивизија П позива испред Шумадиске дивизије, као челна из Одбране Београда, тек наилази на овај пут. У њеном операциском дневнику записано је:

„На уласку у Пећ таква је закрченост, забуна, нереди гужва, да се у варош једва може ући. Као да је настала општа сеоба, тако је кренуло све живо: пешке, на коњима, на двоколицама, па и на колима, мушко, женско, старо и младо, збуњено, усплахирено, претичући се ко ће пре умаћи, као да је непријатељ пред Пећи. Забуну појачава магла која је тако јака да не можеш на другој ивици друма познати човека, закрченост је и због коморе која иде на ивицу вароши у сусрет трупама да им изда што се могло понети, усплахиреност је поглавито отуда што је стигао извештај да се Арнаути у једном селу, на сат источно од Пећи, побунили и отишла војска и жандармерија да угушује побуну, Варош готово сва затворена. Причају о грдно великим ценама транспортне стоке, о страхотно тешком путу који чека трупе, увеличавају се и страшнијим претстављају извештаји о побуни арнаутској. Варош се све више празни, носећи на разне начине оно што се могло понети; многе избеглице, које се даље не могу кретати, лутају кроз варош очајно питајући свакога кога сретну шта да раде...

„Пошто се магла подигла сад се тек види у пуној мери

' „Напад Арнауша на наше коморе на планини „Жкљебу“ 23 новембра 1915 гобине“, Ратник, октобар 1928. # Велики раш Србије, књига ХШ, стр. 167.

Шумадиска дивизија | позива, 1915. 14