Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

210

жалосна слика коју даје згариште око Пећи, где је пламен уништио сав возни материјал две наше армије. Поглед је тако тежак да и најтврђе срце мора да задршће, кад погледа како је тековина која стаје силних милиона и која је набављана десетинама година уништена за неколико дана. На неколико места пламен се и сада извија: пале се кола, која су још за0стала...“ Пред Жљебом. — Трагови српске армије код Пећи, децембра 1915 (Бечки архив)

4 децембра Тимочка дивизија П позива пролази кроз ждрелои стиже у Рожај а за њом наступа Шумадиска дивизија, која је услед закрчености заноћила испред ждрела. За овај дан је у операциском дневнику Тимочке дивизије 1 позива забележено:

„Гужва и закрченост неописана, нарочито стога што су неке јединице (нпр. безжична телеграфија Врховне Команде и неки мостови тренови) кренуле и кола са две осовине, што су многи крај све забране потерали двоколице, па чак имаи аутомобила осталих на путу. Силне избеглице још више по-

:" Не две него четири армије. — О томе је забележио и рез. наредник Ото Ф. Голднер: „У Пећи је најстрашнија панорама. Овде је дошло око две трећине наше војске са свом спремом, комором, аутомобилима и топовима, али се даље ништа не може спасти, јер сад тек почињу кршеви и пролазимо козјим стазама. Стога се сва кола ломе, слажу на велику гомилу и пале. Пале се и аутомобили као и сва војничка и коморска спрема, а топови и муниција бацају се у ваздух. Ужасан призор да се човеку крв леди у жилама гледајући ово! Само се коњи спасавају. Овде, пошто је потреба веома велика, један прост самар од дрвета кошта 80—100 пер-

пера (у мирно доба 8 до 12 динара), за један елегантан аутомобил можеш добити свега три самара, а за једна кола једва и један самар“.