Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

211

јачавају неред и гужву. Ка Жљебу иде свако како зна и куда зна. Не зна се које је пут које распутица. Све личи на један џиновски вашар који је препадом извештаја о некој страхотној опасности ишао, не тражећи пута, преко урвина, потока, камена и честара, у јединој жељи да само избије на врх планине, где мисли да ће бити ван опасности. Јединица претиче јединицу; не помажу објашњења, нико се не боји претње, свако граби да што пре умакне.

„И крај свега непријатног и ружног за повлачење једне војске, слика је ипак била величанствена на овом лепом и пријатном дану, на стрмом путу којим се пење око четири сата, на догледу дивних планина које се из равне и ниске Метохије готово вертикално дижу више од 2000 метара.

„На гребену, на улазу у теснац и пред њим, читаво море од народа и коморе. Многи од њих чекају неколико дана. Људи гладују, стока скапава без хране и без воде. Пуштање у теснац недовољно уређено, нити се ико о томе довољно побринуо, те проводи свако своје људе и ако је виши чином или дрскији провући ће оне који тек што су стигли, много пре оних који ту давно чекају“.

Овде је, код ждрела, остао помоћник начелника штаба ове дивизије, мајор Милорад В. Петровић, да би се побринуо „о пропуштању делова дивизије, од којих су неки затечени да одавно чекају (профијантска и мунициска колона)“. Петровић сада вели: „З децембра око подне штаб Тимочке дивизије П позива некако се пробио до самога уласка у Жљепски теснац. Пред овим улазом: на самом путу, поред пута и по стрмим падинама са стране, уколико је нагиб земљишта допуштао, биле су измешане трупе и коморски делови, као и избеглице, чекајући да уђу у колону за даље отступање ка Рожају.

„У оваквој ситуацији, нарочито, требало је да пролаз кроз овај тешки планински теснац буде боље уређен. Међутим, сем општих наређења, којима је било регулисано које ће се трупе повлачити овим правцем, нису биле предузете и потребне мере за олакшавање пролаза, а нарочито у погледу одржавања строгога реда при томе. Због тога је настало оно згомилавање и мешавина трупа и избеглица на улазу, препирање око реда пролаза и остављање коморских делова да чекају, уместо да се њима да првенство, — што је све давало слику приличнога нереда и успоравало и онако тешко пребацивање преко ове страхотне планине.

„Видећи да при оваквом стању неће бити могућно да Тимочка дивизија Џ позива лако прође кроз теснац са свима својим деловима, предложио сам команданту дивизије да део штаба остане на улазу у теснац, те да пропусти све дивизиске трупе и делове да прођу ово место. Командант дивизије је усвојио овај предлог и одобрио ми да останем на улазу у теснац докле то буде потребно. Тако сам, уз припомоћ је-