Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

213

он је наредио „да се све ове двоколице уклоне с пута и тако омогући успешно повлачење бар већег дела материјала и целе батерије, која је била на путу“. Тако је морало бити бачено у провалију хиљадама двоколица заједно са храном и осталим војничким намирницама и потребама, које су биле животно питање. Међутим, изгледа, да овакво наређење није било у сагласности са одлуком команданата армија у Пећи, јер из записника за 29 октобар види се да је само решено: „кола да се спале; устројавање двоколица да се обустави“, и ништа више.

5 децембра Бугари су заузели Ђаковицу. Шумадиска дивизија прошла је кроз Жљеб и заноћила код Рожаја. Тамо је стигла и Дринска дивизија ! позива, чија је заштитница — 8 пук 1 позива, 3 прекобројни пук и 4 батаљон 10 пука 1 позива са два митраљеза — остала на линији: с. Рухот (Рохот)—с. Пригоде—с. Родно Брдо (Изнабрдо)—с. Каличине. Али, како вели командант заштитнице, заштитница је нападнута јачом снагом те се повукла и заноћила код с. Радовца. Ово је, без сумње, створило још више узнемирености и још већи неред на путу. Стога је, ваљада, командант Дринске дивизије 1 позива и наредио да се пропуштају „само товарни и јахаћи коњи а теглећи коњи и волови не“. Но, поводом тога пише генерал Михаиловић, „понова је наступио застој у пролазу, јер се губило много времена док товарни и јахаћи коњи из појединих јединица, које су биле доста удаљене од уласка у теснац, дођу до овог.

„Код команада и установа са теглећом стоком, које су по 3—4 дана чекале на пролаз кроз теснац под најтежим приликама без воде и преноћишта, — јер се биваци због самог камена нису могли подизати, — наступила су негодовања из бојазни да неће ни стићи да прођу кроз теснац и да ће пасти непријатељу у руке, па је природно да је било појединих незгодних случајева, који су ипак захваљујући присебности и умешности старешина, убрзо сузбијени“.“

Све је ово дало повода команданту Дринске дивизије | позива да изда ово наређење: „За главног надзорника над правилним и уредним кретањем целокупне коморе свију дивизија које дебушују превој преко планине Жљеба, одређујем арт. мајора Свет. Караулића, за коју цељ придајем му четири подофицира из штаба дивизије, с тим да мајор Караулаћ и два подофицира беспрекидно стоје на улазу у теснац и ту одређују којим ће редом јединице улазити у теснац, а два подофицира да буду на најтежем делу теснаца које сам подофицирима лично показао.

„Мајору г. Караулићу придајем на службу и све командире и воднике свих оделења колонских возова, да их за ре- .

1 Велики раш Србије, књига ХШ, стр. 1738. : Ратник, октобар 1928, стр. 2—3,