Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

231

Лам и да продужи пут.' Убрзо је она и стигла у Андријевицу, и сутрадан је код цркве преданила.

19 пук. Т децембра у 6.30 часова пук се кренуо из Рожаја и преко с. Калаче и Турјака стигао увечеу с. Врбицу, где је и заноћио. Услед рђавог пута марш је био напоран. Сутрадан је пук продужио, у Берану набавио зоби за стоку и увече заноћио у с. Трешњеву, где је сутрадан преданио.

10 децембра. Пошто ни у току прошлога дана није ништа дотурено од хране у Андријевицу, то се командант Одбране Београда решио да продужи марш овога дана а не сутрадан, и издао је потребна наређења. Према томе је командант дивизије у 4 часа наредио да се трупе крену у 8 часова за Подгорицу, позади 7 пука Ш позива, и то: коњички пук, дивизиски штаб са телеграфским одељењем и војном поштом, „свих пет пешадиских пукова у поретку у коме су се задржали у Андријевици и болничарска чета са санитетском колоном“. Позади одмах да се крену ове јединице и установе колонске коморе: 1. пољска болница, Српско-енглеска пољска болница, 3 и 4 пољска болница, пекарска чета, мунициска колона, покретна артилериска радионица и профијантска колона. А остале јединице и установе колонске коморе да продуже марш под командом команданта те коморе, као што је било 6 децембра. — Марш ка Подгорици да се изврши по овој маршрути: 10 децембра с. Сунга (с. Дрцка), 11 с. Лопате, 12 с. Биоче. Одређена места за преноћиште важе за челну јединицу и да се не прелази 7 пук Ш позива. Полазак са преноћишта на марш да буде следећег дана у 7 часова. Све трупе и установе да упућују благовремено своје благајнике, односно комесаре, начелнику интендантуре или делегату ове интендантуре у Матешево, Лијеву

: Командир батерије вели да је прво испитано дно Лима, да је нађен газ (једна кривудава линија), да је газ обележен коњаницима и да се потом приступило прелазу. Воловску запрегу водили су људи на коњима, а по два војника са воза терали су волове дугачким штаповима, да не би застали. Јер чим стану, брза им вода односи песак испод ногу и они тону. Такав случај се и десио са једним топом, те су војници морали обучени да газе воду до појаса и да извлаче топ конопцима.

2 По изласку из Жљеба, ови делови колонске коморе продужили су даље без команде, тако да их командант колонске коморе није могао прикупити. Стога је командант ове коморе, кад их није могао стићи ни код Андријевице, 0 томе известио команданта дивизије овога дана, ОБр. 101 од 10.10 часова, напомињући да им је путем заостало људство и стока и да трпе од глади. Вели: „Командант мунициске колоне, капетап [ кл. Милош Радовановић, ни на једном месту (клисури и теснацу) није провео ни једног човека већ непрестано бежи напред. Собом је однео касу и нико ништа нема за јело“. А за командира 1. пољске болнице вели да, после арнаутског напада у клисури Жљеба, није још стигао у болницу. На ово му је командант дивизије сутрадан одговорио, да ће делови који су отишли напред, услед оскудице у храни, продужити даље и ући у састав колонске коморе у Подгорици или Скадру и да је наредио команданту мунициске колоне да му пошаље новац за исхрану његових делова.