Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

БР. 7.—8. Е баве полет 229

не чиним што сам рад да читаоце „Светлости“ насмејем, већ да свима мисаоним људма, нарочито пак пријатељима просвећивања народног, укажем, у каквом је парлогу обрасла народна њива, и како огромно поље за рад имају сви они, који се тако радо називају народним пријатељима и пријатељима народнога просвећивања. Да пређемо на ствар.

| Кад сам после подужег одсуства минуле године поново отпочео рад у школи, опазио сам да је у неколико ђака повећа коса. Одмах наредим: да идућега дана дођу ошишани, мати да их измије и косу намаже смесом од гаса и уља. Деца су ме сва послушала, осим Татомира Мандића. Вели-

ког сам труда морао положити, док сам и овога ђака довео

дотле, да у школу долази измивен, орезаних ноктију и очешљан. Мати му је јединствена мурдаруша, а отадц.... видећете већ. Није чудо што сам за овога ђака тек у јануару могао у свом дневнику рећи: „Данас и Мандић дође потпуно чист и уљудан.“ Дакле, таман сам га довео у ред, а он би хтео да опет окрене стару песму. Наравно, то нисам могао допустити.

— Што се ти, Мандићу, ниси ошишао и измиог — упитах га, кад га смотрих неошишана. |

— Неће да ме ошиша мој отац, — одговори они шмркну носом.

— А што неће; — поново упитах.

— Тако, вели, није ми велика. коса.

— Јеси ли му казао да сам ја наредио

— Јесам.

— Паг

— Неће. Вели: није ми велика коса.

Заиста, коса му и није била много велика, али је била окићена безбројним гњидама, нарочито око ушију и на потиљку; а уши су слободно шетале, као у државини својој.

Послах Татомира кући, и рекох му да тек сутра дође, али ошишан и измивен. Он оде, али након једнога сата дође неошишан.

— Где ти је отацг — упитах, мислећи да је отишао на рад.

— Ено га код куће, — одговори Татомир.

— Па што те није ошишаог