Topola

И жена се не скаменп. Не промену нпшт’ }• лпду: Грли мужа свог убнцу.

Тежакова љубав.

Шј ш° сам болу кућу у селу ®рА у селу лепу мому веселу, I' Ја сам мому од свег срца љубио | И свет би јој, да сам мог’о, купио. Али цура није мене волила, Срце своје другоме поклонпла, Удала се за тежака богата; По села му вредп марва рогата. Тужио сам, тешке јаде јадов’о, Ни д’овској се кишп нисам радов’о, Земљу своју оставнх у парлогу Кућу своју на једноме на рогу. Имао еам четпр коња вплена, Дуга грпва бпла им је свплена, Лепп моји добрп коњи претилп К’о крилати соколови летили.

296

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА