Trenuci i raspoloženja
-46
ДАНИЦА МАРКОВИЋ
Мој високи триумф савладаних страсти. Копнела је младост у те жарке часе И животом штурим судба титрала се.
Док пролазе дани бесповратном снагом, Немилосном стопом време док све гази, Без ослонца ступам по суморној стази, С колебањем худим у животу нагом: Под капцима врелим замућено око Непобедну жудњу прикрива дубоко.
ТРЕНУЦИ НЕРВОЗЕ.
Дајте ми коју капљу заборава,
Да благотворно, попут морфиума, Болесне слике раздраженог ума
У склад доведе с поворком представа; Мелемном снагом да ми блажи ране И стиша живце дуго злостављене.
Да бедну људску слабост заборавим — Што снове моје сруши у пепео Кајање позно, низ страдања цео, Труд корачања путевима правим, Безбројне жртве, одрицања многа, Залудни вапај, пут Усуда злога.
Да тој пучини тамна заборава Садашње дане у неповрат вргнем, Да јарам тешки предрасуде свргнем; Крочив у сферу егоизма здрава,
Да живот нови из основа почнем
И дело својег постојања дочнем.
Сићушну клицу што ми даде бићу Вечност рођењем, да јој сада вратим Обилном жетвом, и живот позлатим Блиставим пламом, што би у открићу Искре што души Удес ми је дао Многом што лута путе обасјао.
~