Trenuci i raspoloženja
РАСПОЛОЖЕЊА 67
Но стабло чврсто, поносито стоји, Тежећи врхом пут неба далека,
Не стрепи, нит се непогода боји Времена боља с поуздањем чека.
Док здрав и снажан корен моћно сише Храну што земља нуди у обиљу,
А непогоде снаге дају више,
Великом својем да послужи циљу.
НОСТАЛГИЈА.
Вај, отишли сте кб последње ласте, Поднебљу којем све ми биће жуди; А у мом срцу бол ниче и расте
Док мисао ми вашим трагом блуди.
Јер ја сам птица саломљених крила,
Што с болом прати одлазак другова, Ваздухом докле плови позна свила,
Кб бели прами развејаних снова.
И жарком жудњом за сунчане краје, Под небом хладним јесењега дана, Смрт чека спору и зле часе траје, Суморна ласта опустела стана.
Као у вале силна океана,
У бурни живот џиновскога града Запливаћете снагом младих дана, Напоном воље и свемоћи рада.
Пред вољом вашом пашће свака брана, Док тежња ваша крмани пут циља,
И узор ваших младалачких дана
Биће Вам увек кб кула светиља.
И вероватно баш онога часа, Кад успех пољуб спусти Вам на чело
5%