Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА 69

Ако ме сан мој не одведе мети, Последња са мном не умире жена. Последњи дан ће нечујно однети Човека једног болом сатрвена.

ИЕ

Кад у јулске ноћи земља загрејана,

Под небом звезданим дршће од топлоте, Васиона пружа незнане лепоте,

А постеља жеже; изнурена, сана,

Растрзана тајном, што је вечност скрива, Жудим за спокојством кад се слатко снива.

И док девојчица, што је тек понела Дуге сукње, сања, насмејаних уста, Непознате чари љубакања пуста,

Ил у несаници машта разгорела

— Већ сазреле жене, жудне миловања У заносу дивљем о прељуби сања,

Ја чезнем да с Вама још једанпут могу

Да седнем на клупу у стази крај воде,

И с поворком мисли, што ми душом броде, Да Вам, као кад се поверава Богу,

Причам тужну беду, друкчију од оне

Кад убоштво и стид у бешчашће гоне:

Невољу што прати трпеза обилна,

И одаја топла и постеља мека, Сиромаштво што ми храбро срце чека, Иго под којим ми цвили воља силна, Тугу, што ми живот светлости разрива,

И све — осмех један, што може да скрива.

Писмо.

О дивног села, да краснога места, Срећна живота у овоме крају!