Trenut večnosti : pesme

86 Сени умрле кћери Гордане.

На свет си се појавила, Без утехе и без жеља; Мило дете, међу децом, - Сиромашних родитеља ...

И била си једра . . . здрава... Узданица оца мајке;

Међу браћом и сестрама, Ко невини цветак бајке...

Тељна поља и шумица, Где се чује цвркут тица; Хитала си међ „Планинке“, У загрљај другарица ...

Тамо није било људи,

Ни надзора — да те пазе; Трчала си као јагње,

Мимо пута, мимо стазе...

И несвесно, у свом лету, Тако сретна и весела;

Ти си пала, ал несретно, Судбина је тако хтела.

Другарице твоје живе,

И проводе сретне дане; У „Планинке“ оне иду, ; 1920. Без Гордане...