Trenut večnosti : pesme

97

Рибарка је била лепа: Шта су виле и сирене, Шта л лепојке у Јудеји, та остале дивне жене 2

Пред лепотом Магдалене,

И пред њене грешне ноге, Падале су... умирале...

Без милости жртве многе.

С витезима римског царства У друштву је била она, Мрзила је на Јудејце Верна друга свих демона...

ж

Једне мрачне кишне ноћи, Опијена страшћу блуда, Јурила је градским пољем Као бесна... као луда...

У лутању, занесена ван себе грешна жена, До мрачног је виса стигла, Ломећи се преко стења...

И све даље одвођена, У беспуће, у даљину, Док уморна није стигла До гробишта у пећину...

У пећини празној, пустој, Уморена ту је стала,

И бесвесно на камену У тежак је санак пала...

Ал затутњи тврдо стење, Забрујаше као звона...

Затресе се сва пећина, Затресе се васиона..