Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 83

и са препоруком професора Унгера на његовог при: јатеља, чувеног ботаника Стефана Ендлихера. Први посјет био је Копитару, који је у оно вријеме био први „кустос“ код царске библиотеке. Нађем га намргођена и зле воље. Кад прочита писмо старог свог пријатеља, ружно се његово лице нешто ублажи, ион поче разговарати се са мном, разумјева се, по њемачки: ко сам, шта учим, камо каним. Кад му речем да идем у Берлин, он ми каже, да имам право, и разговор почне угоднији бити. Наједанпут Копитар ме запита: „Познајете ли Вука“2 Ја одговорим да сам прочитао Вукове књиге, но да га не познајем лично, и он ми примјети: „Ви морате познати тог ријетког човјека; ја идем сјутра до њега и упознаћу Вас с њим. Нема другог Вука. Запамтите то !“

Сутра дан одем с Копитаром Вуку. Врата нам отвори сама госпођа. Вукова с којом се он поздрави, ма мене јој не представи. Униђемо у собу Вукову. „Ево Вам, господине Вуче, једног младог Хрвата, који чита Ваше књиге.“ С овим ријечима Копитар ме пред"стави Вуку који са свог легендарног канабета устане да нас поздрави. „Зар не, ријетка је тица, овај Хрват који чата српске књиге2!“, рече Копитар смијући се; но ја примјетим да и други Хрвати читају Вукове · књиге: „Али из њих ништа не уче, иначе би боље

писали“, каже Копитар и опет се намргоди. Но Вук му прекине ријеч и почне разговарати се са мном, а Копитар слуша и само гдјекад шта примјети. Разговор је већ дуго трајао, и кад се опростисмо Вук ме позове да га опет посјетим.

Лако је разумјети да сам за кратког мојег 60рављења у Бечу што чешће Вуку долазио и радо слушао што ми јео „салу дебелога јера (љ)“ и о „јереси репатаго Јота (|) шалећи се са својим онда још небројеним противницима причао. Но кад од шале мудрог човјека над људском глупости он пређе на злобу и клевете својих противника и прича како га потвараху да га је аустриско правитељство поткупило да руши православје и да потајно ради за Унију са латинском црквом, онда се Вук угрије и ожести