Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

86 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

и уз њега, у миру радио и може бити и славе стекао. Но мени није било ни на крај ума пало да Вук мене жели за зета.

Кад сам после тријест година у марту 1893. опет дошао у Беч, нашао сам Мину већ доста слабу. Разговарасмо смо се сваки дан, о њеној несрећи и о нашој младости и судбини, и како бисмо могли сретни бити, кад би ми Вук био ма једном ријечи наговијестио своју тајну жељу. Мина ми одговори: „Није нам било суђено“. А није нам било суђено ни да се послије овог посјета видимо, јер је Мина за неколико мјесеци умрла