Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

64

у том погледу интересантна повеља краља Милутина г. 1300 манастиру Св. Ђурђа код Скопља.) Видимо да је читава повеља прожета правним консерватизмом, мада у ствари уводи и нове српске установе. Краљ Милутин потврђује све наредбе и прилоге „правовђрнихђ и светих цар и кралђ“, за њега важе све њихове клетве“) На многим местима он само преписује њихове наредбе, и чак ослобођава непажњом село Речицу „от вебхђ работв дарскихњ“,“) а за игумана вели „да се не позива безђ книге царске“ (место краљеве).“)

Видимо да је у етнографском погледу метохија Св. Ђурђа доста мешана. По селима преовлађују словенски називи и, без сумње, српски живаљ.) Ипак између сељака можемо наићи и на Грке,“) док између властеле, грађана и попова превлађују грчка имена.) Мешан карактер становништва најбоље се види из речи чл. 72 „кто приходи (на панађур), љубо Грк или Блгарин или Србин, Латин, Арбанасин, Влах“. То мешано становништво навикло је од векова на византијски правни ред. Зато налазимо ту такве појмове као „царска и црквена пронија“ (Вхт/иђ побусих), „прикија“ (лос), „стас“ (стас), „перивол“ (териброс). Често су читави правни изрази грчки: „паричка места“ (поло: тфу паробиоу) не могу бити „ексоприкисана“ (ЕботооомСеу), по мешохијама не може да мешеха световни чиновник, игуман да буде кефалија нанађуру.“)

__ Нарочито у административном праву налазимо пуно грчких израза. Као чиновници спомињу се севасти, прахтор, кастрофилакс, аподахатор, геракар, кефалија, апоклисијар,

5) Новаковић, Зак. Сп. 608—621! (= А. Соловјев, Од. Сп. 69—82) уп.

чл. Р. Грујића „Властелинство Св. Ђурђа“ у Гласн. Ск. Н. Др. 1(1925), 45. 3) в, чл. 10 и 46 Скопске повеље Од. Спом. стр. 72 и 78).

8) в, чл. 32 (1, стр. 74).

+) в. чл. б1а (5. стр. 79).

5) Села Чрешевљани, Речице, Брод, Здуни, Сушица, Дубница, Водно носе српска имена

5) „рибара Георгија Грка и с родом“ (чл. 51).

7) Константин син Липсиотов, Андриан син кир-Теодоров и др. — продали су краљу многа своја имања (чл. 13), Никола син попа Димитра Девтерева, Димо син Кондев, Маноило Куклев — продали су своје куће у Скопљу; у чл. 34 спомиње се властеличић Калогоргије.

8) чл.388 чл. 43, чл. 73; уп. 8. Намисловски, Јаћтђисћег 1, 2, 5. 143—146..