Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

66 =

Дакле, краљ Урош П Милутин је први између српских владара освојио многе земље прожете византијском културом и византијским правним редом. У колико видимо из доста једностране грађе — манастирских повеља, није Милутин много шта мењао у томе византијском правном реду.) И по варошима био је грчки елеменат увек доста јак. Доста је да се подсетимо податка Кантакузинова о јакој грчкој странци у _ Скопљу и другим варошима за време ратовања г. 1350.)

У областима, освојеним од краља Дечанског (г. 1328 Штип, Велес, Просек) и од краља Душана (г. 1334 — Прилеп, Струмица) морао је византијски живаљ бити још снажнији. Три трескавачке повеље краља Душана пружају за то врло значајне податке“) Види се да је утицај византијске културе врло јак у правничкој терминологији (каону Скопској повељи).) Али и у етнографским односима доста је јак грчки елеменат. Од 80 разних личних имена, која се помињу у трескавачким повељама, 54 су очевидно грчка, а осим њих има 7 која могу бити и грчка и српска. Само су 19 имена чисто словенска. Зато су имена села већином словенска.

Изгледа да су сељаци већином Срби, а властела већином Грци, са звучним титулама као прошоновелисимћ, голо страшопедархђ, голљмљ папика, кастрофилакс, прошосеваст "и дрг) И попис имања Хтетовског манастира (у Полошкој области) показује нам опет много Грка између властеле, обичвих сељака и клира.) Чак и у таквом граду као Призрен, који је пао у српске руке још око г. 1220,7) уговор о продаји куће из Душанова доба писан је потпуно по грчком

ту Путеве рецепције византијског права покушао је да определи 8. На мисловски „Јаћфисћег !8г Ки. ц Сезећ. дег 5јамеп В.!1. Н. Ц, 5. 189—152, ипак и он види често рецепцију виз. права тамо где је у ствари традиција.

зу Сапе. Базе. 1. ТУ. с. 19 (ед. Вопп. 11, 183).

8) Врло лепу анализу ових повеља с тог гледишта дао је Ст. Новаковић, Прилеп у првој половини ХЛУ в, по трескавачким повељама краља Стефана Душана, Глас. СХХХ (1909), стр. 1—24.

+) Изрази: катастих, метох (црквено имање), стаср (приватно имање), царева зевгелатна, зевгари, плисикаств, синорђ, периорђ, срхтисати, геракарв, поклисарђ и многобројне грчке титуле. Новак. 0. с. 18.

5) Новак. о. с. 19; 22—28.

6) в. А. Соловјев. Од. Сп. 129—132.

7) Јир. Ист. 1—219.