Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka
(68. ГЛАВА М
Цар Душан као наследник грчких царева.
Врло је вероватно да је Стефан Душан већ у младим годинама усвојио одређен идеал — да постане не само краљ, него хришћански цар, чувар праве вере, чувар закона, праведан судија и законодавац.
Седам година (од прилике 1314—1321) провео је а у прогонству у Цариграду/) ту је научио да чита и говори грчки) „Ко зна какав је и колики утицај на стварање његова типа извршило његово у раном детинству борављење у Цариграду»“ 5) Морао је да понесе собом незаборавне утиске о сјају византијског двора, о лепоти саборних цркава, о трговачком богатству Цариграда — и о слабости, о трулежу Византијске царевине, која ипак чува претенсије да заповеда. свима православним хришћанима.
Да је Душан имао јасан појам о задатку владара као законодавца, видимо из једног интересантног податка, коме се поклањало мало пажње. Животописац Душанов, описујући крунисање Душаново на краљевство 8 септембра 1331, каже да је Душан у престоној беседи рекао: „моле Бога да оутврдитђ ме вв волео разоума, да не преступим Божите заповести ни да уманђим светоположеног благовђрика Христова, нђ паче исплбнити ми и окожљчати болљшими закони и сввршеними оустави утврржденика и записаника родителђљ моихђ и прђродителђ геже о светиихђ и божњстврнвихђ цррквохђ“.“)
Пошто је биограф Душанов прекинуо свој рад на г. 1337, изгледа да је тај податак савремен крунисању и веродостојан. Ту је већ читав програм владаочевог рада — чувати праву веру и завршити бољим законима и уставима одредбе пре-
ту Дакле до 13-те године живота (рођен око г. 1308). Хронологија тих факата није тачно утврђена. Седам година прогонства спомињу се у једној ша и из г. 1330. (Љ. Стојановић, Записи 1], бр. 56) и у Цамблака. Јир Ист. |, 257.
Е ( томе сведоче многобројне грчке повеље у аНове и нарочито, његов разговор са еп. Григоријем Паламом. О. Успенскт, Очерки по ист. визант. образованности. ЖМНПр. 1892 г. стр. 413.
5 Ст. Новаковић, Балканска питања. Б. 1906, стр. 257.
+) Животи, изд. Даничића, 219.