Zastava, 18. 01. 1867., str. 1

ЗАСТАВА.

Г— Пешта 16 јануара. Из Кандије још нема вести из хришћанског извора, којима би се обарали посљедви гласови турски о покореву грчког острва; али у самим тим гласовима има противуречности, којом се они у сумву доводе. Тако из Марсеља телеграФишу 12 (24) о. м.: „по писмима из Цариграда од 4 (16) јануара, да би се учинио крај буни у Кандији, султан је заповедио, те су послане нове ратне да би се острво са свију страна обсадило, тако да ни птица у »ега улетити неможе, а камо-ли нови добровољци и помоћ у оружју, у џебани и у рани ХришћанимаЛ Та ако је Кандија сасвим покорена, као што најновији цајиградски телеграми : онда би последица тога имала ваљда бити, да турска обсада Кандије престане, а не да се умноженим ојачава и шири даље, него што беше докле то острво још„сасвим покорено* неби. Докле педобијемо поузданијих вести о ставу ствари у Кандији, неможемо ино, него предпоставити, да су хришћанске чете због јаке зиме и циче морале за неко време обуставити удараве на непријатеља; а турске делије хитају да ту тишину на бојном пољу употребе на обману страног света. Отуд, по свој прилици, и „Левант Хералд“, лист инглеске дипломатије у Цариграду, који у ствари Кандије истину јавља (ма да за подпуно ослобођење Хришћана источних није), — закраћен од турске владе на месец дана „због непријатељскогвладанаспрампорте“ ; отуд и гласови о готовости Турске на уступке Хришћанским жељама у . Кандији. Цариградски лист „Турска“ од 3 т.м.признаваше, да турска војска још има посла на бојном пољу Кандије. „Царски посланик, МустаФа паша, пише тај лист, бави се око новог уређења управе на острву. У исто време он ради да обколи остатке чета страних добровољаца, које су расејане по планинама' ИнглизлиИбрахим паша саставиоје обсаду од четири ратна пароброда, да би пречио укрцавање нових добровољаца.“ „Турска“ доноси и новости из Ларисе. По тим новостима,, само би се узалуд покушавало да се подстакне покрет у Тесалији; „подпуни и најподпунији мир владаодПерле до Ламије“,вели „Турска.“ По новијим гласовима из саме АграФе, народне чете Тесалије броје више од 700 бораца; њихов број расти из дана у дан. 23. декабра сјединиле су се у Петрилу чете источне АграФеса четама западнеАграФе и Аспропотамоса, и сложно су изабрале из своје средине заједнички одбор, који ће носити име привремене владе. Четници су сви одушевљени за јуначку борбу; али им треба оружја, и џебане и ране, и сврх свега Boija који би имао поверење свију њих. Париски лист „Л’ Авнир Насјонал* јавља, да се турска влада, услед сложног наваљивања од стране европскнх посланика у Цариграду, склонила, да наименује за Кандију хришћанског наместника; али та уступка, ако је истинита, додаје „Л’ А. Н.“, неће учинити крај устанку Кандије; јер она (уступка) долази доцкан као и све уступке.“ „Ендепанд. Белж“ потврјјује, да је Франруска, пошто се известила о расположењу страних двоцова, признала да није могућно споразумети се о сазивању конФеренције, која би се саветовала о расправи сукоба који потресају Турску. Сву данашњурадњу Француске своди исти лист за овај мах на саветовање Турској, да учини уступке србским захтевањима и Кандији; а особито да испуни обећања хати-хумајуна од 1856, и да искорени погрешкесвог унутрашњег По цариградском допису у париској „Преси“, „подпомагана од Аустрије, препоручена од Француске захтевања србска, ако су умерена и учтива (!) донеће Срибији неке добре последице.“ И тај лист јавља, да се у Паризу уверило о немогућности конФеренције, која би спремала обштије помирење. Јер „чудновато одупирање Русије средством конгреса није више никаква тајна; кнез Горчаков писао је Игњатијеву (руском посланику уЦариграду): „разговори политични или веће без користи су ,и само би учинили да се време губи. а Ако париски листови нарочито Француској, а бечки нарочито аустријској влади приписују утицај код порте, што če тиче савета, да ова уступи захтеважима србскиж: ево и турински лист „Италија” до-

знаје, да је порта уступајући саветима европских сила, а нарочито Италије, наумила да очисти србске градове од турске војске, па и сами Београд. 0 одношајима Турске спрам Грчке потврђује се, да су врло запети. По цариградским вестима, три најмоћнија члана турске владе доказивали би, да је нужно да се са Грчком свака дипломатска свеза прекине; али би велики везир и министар спољашњих послова доказивали, да би нагло прекидање те свезе донело саму несрећу Турској. Засад још није одбачен савет последњих, али је и слаб изглед, да ће још дуго остати овако као што је сад. Изванредни посланици грчки, за које је последњих дана јављено, да се шиљу страним дворовима, ради обавештања ових о правом положају Грчке, имали би, ако је веровати листу „Меморијал дипломатик 11 (аустријском органу у Паризу), нарочиту цељ, да разложе и докажу неодољиву потребу сједињења Кандије и једног дела Тесалије са Грчком. Један париски лист јавља као поуздано, да инглеска влада није протестовала противу новихруских указа, којима се Пољска у Русију стопљава. Обара се као пренагљен и глас, да су пуномоћници северонемачких држава већ подписали уговор савеза са Прусијом; али је истина, додаје се, да се споразумело на главне точке тог уговора, те се неће још дуго за подписом његовим чекати. Неки немачки листови доносе дописе из Париза, ,по којима би у Француској било обште мишљење даје 'за ову неизбежан рат са Прусијом. Па и нови царев указ, којим се сенату и законод. телу признаје право да постављају питања влади, тумачи се као ширење поља оним државцицима Француским, који су „заклети пепријатељи Прусије.“ Најпосле, и оставка Фулова на министарство Финансије објасњава се као удаљавање Наполеонове владе од мирољубиве политике. Преговори, који су у новије време између италијанске владе и папе о вероисповедним питањима, довршени су, као што „Италија“ јавља; остаје још да се уреде одношаји будући између папине области и Италије што се тиче путничкнх пасоша, трговачког обрта и Тјумрука. Докле неки листови тврде, да јесавезничка скупштина С, Америке одобрила тужбу противу председника республике, Цонсона, „Журнал де Деба“ дознаје, да је та тужба тако непопуларна, да од ње одустају и они, који су је предложилиј Инглески лист „Тајмс“ суди о крунисању политичне сграде у Француској, међу осталим, овако: „Одсад Фраицуска, у домашају њеног устава нитисеима чему надати, нити чега бојати. Она је достигла своју пунолетност, као девојка после туторства од 18 година. Са погледом на погрешивост људског суђења, и крајњу покретивост свију установа у Француској, ми неможемо да насажал>евамо што је та намера („крунисање државне сграде) означена као последња. На дну кутије Пандорине беше нада, али нада је искључеиа у споменутом случају, и онима који нису задовољени са онолико слободе, колико ће ужнвати, казано је пресудно из законитог и уставног извора, да немају шта више очекивати. Прелазећи на саме реФорме „Тајмс“вели: „укинуће адресејест озбиљан удар на сужено право, које су Французиимали на претресање спољашње и домаће политиКе владине. Је ли право које је дато, да се постављају питања влади, накнада за повластицу адресе која је одузета? Ми мислимо да није. У Инглеској сваки члан парлимента може поставити питање, на које влада одговорити има. У Француској искање одобрења за постављање питања, мора се подписати од 5 чланова, предати председнику, саобштити министру и доставити до знања одсецима. Није речено, да је влада обвезана да одговори, нити има помоћи ако она неодговори. Узимајући на ум, да се питање мора поднети одсецима који се постављају већинни за коју је извесно да је влади наклоњена, неизгледа да ће влада морати одкривати што жели сакрити, а ми несматрамо да се у таком стању има накнада за укинуту адресу.“ Што се тиче наређења даминистри по нарочитом налогу цара одлазе у законод. тело и сенат, „Тајмс недаје томе ннкакве особите важности, „почем никоји минпстар није одговоран скупштини, а устав недаје никака средства за изнуђење одговораости царсве.“ Најпосле „Тајис“ неналази и да се много добило новим наређењем о штампи у Француској, да штампа постане стална и одважна, ваља по „Тајмсу ‘, да за преступке штампе нико неможе бити гоњеп и осуђен без редовне судске пресуде, „Дели Њус“ пише: „ Слобода интерпелације (постављања питања влади) дозвољена од цара,у Француској, јест слобода: да се моли за дозвољење да би се поставило питање на које нико немора одговорити. “ Што се тиче штампе, исти лист вели: „предисправља-

јућим полицајским судовима, влада ће и даље давати да се преступи осуђују од судија које она Свлада) по својој вољи поставља и збацује.“ Пешта, 16. јан. У седници саборској 14. о. м. прочитан је извештај како је гроФ Андрашипредаоца)у последњу адресу од угарскогсабор. Председникје затим питао сабор, хоће ли се изабрати два нова члана у одбору 67-рице на место умрлих чланова, Клаузаса и Саркезија; сабор је одговорио да неће. Даље ,е нредседник саобштио, да по закључењу одбора 67це сви посланици могу присуствоватиу седницаматогодбора. За најближу седницу означио је председник као на дневном реду : извештај рачунскогодбора ипросбу посл. Ј. Маротија у војено-судс.питању уведеном противуњега у августу пр. г. Због одборских седница које скоро целу ову недељу заузимају, одложена је идућа седница за 23 о. м. (4. Фебруара). Још је у седници од 14. о. м. одостоверен избор посланика Ригичајског округа, Стевана Шемзеја, са предохраном. да се за 30 дана од избора могу још подносити изјаве противу њега. У Игмандеру бираће се нов посланик на место умрлог ЈосиФаСаркезија. Најпосле, председник је изјавио, дасабор, кад је закључио непуштати у главну седницу (пред пленум) адресе поверења, уједно је прећутио и одобрио начело, да се и адресе неповерења оддома одбијају, и потоме да председник није дужан јављати ни о самом доласку таких адреса. На то бечејски посланик. др. Св. Милетић, напомене, да се ствар, о којој је реч, њега тиче, и изјави молбу и жељу, да се она, и то јавно у претресузме. Али са свију страна зачују се гласови, да то није нужно. У Штајерској изабрани су за земаљски сабор осам Словенаца,доклеихје одпресамо два било.То је значајан успех Словенаца у њиховом одпору противо иемачких утицаја. У Ческој досад су изабрани 38 Чеха и 20 Немаца.

Д о п и с и.

У горњем Карловцу, 9. јануара. Данас дођоше нам ј>аци суседне реалке раковачке весели кућама, а то с тога, што су од њиовог катихете г. Ник. Живковића разумели, да је Матица Србска њиовумолбеницу, коју под руковођењем истог господина послаше, уважила, те тако да ће књижевни лист „Матицу“ добијати, а исто тако, да he и ђачка књижница њиова са књигама обдарена бити. И ми се сами тој вести радујемо и срдачно хвала велимо славној нашој Матици, која се жељи наше омладине радо одазвала! Хвалајој тим већа, што је она покрај одзива на свестну молбу наши млади Србчића уједно одазвала се на молбу србски синова, који се понајвише са сиротињом борити морају, и који су по томе доиста и достојни милости Матичине. Поред те сиротиње, која нигде и никад не бијаше основ срећи и напредку народном, држимо, да би и остала књижевна душтва и књижевнипи србски добро дело учинили, кад би по којуињижицу, која младом Србину користити може, књижници поменутог завода поклонили; јер у овом крају немамо ни једног вишег завода, изузимајући плашчанску богословију, где би се више или бар толико наши синова сабирало Уједно буди ‘хвала и вредноме г. катихети Николи Живковићу, који покрај ревностног одправљања своје дужности уједно стара се, да и свест народну у омладини пробуди, и који при том да је покрај својске беседе нужна и нека друга сила, која би беседи снаге дала и свест и понос народни у душу и срце омладине дубље укоренила, а та друга виша сила заиста лежи и почива у народној књизи. 0 томе младом и честитом господину доста смо хвале вредног и са други страна чути могли, а и сами смо се оваљаности његовој уверили, те с тога надамо се, да ће и у будуће као и досад његово делање служити накорист цркви м народу. Известили смо се, да је једну књигу, која је школи намењена, написао и на преглед и одобрење госп. епископу поднео. Дај му Божесваки успех, јер ако игде то заиста на том пољу нужни су озбиљни радини. Овде на Богојављење бијаше слава велика. У свечаности огледала се величанственост православне цр-

„3 А С Т А В А“ илзази двацут у недељи , средои и суботом. Цена је на годину 10 Фор., на по године 5 Фор., на четврт године 2 Фор. 50 новч, а. вр. за Аустрију, а за Ср•бију иа годину 100 rpoius на по год- 50, а на четврт године 25 гроша.

БРОЈ 6. У Пешти, у среду 18. јануара 1867. ГOДИНА 11.

Огласи се рачунају по чини врсти, које из гармонта заузимају, и за сваку врсту плаћа се за први пут 7, за . ваки даљи пут 5 новч. Осим rcra за жиг увек по 30 нов. Допнси се шаљу уредништву а предплата администрацпји „3 АСТАВЕ“ у Пешти, Grun • |baumgašse.Mexico, I. Stock Thiir Nr. 10-