Zastava, 14. 12. 1869., str. 1

ЗАСТАВА.

Э 4’ аду 13. декембра. Концил у Риму сведочи, да су се језујите, који су покренули мисао тога састанка преварили у рачуну, ако су мислили, да ке им савршено испаоти за руком, показати свету, да је жихова мок jom и сад тако силна, као што беше у средтьем веку, кад но беху овладали целим светом, кад им морадоше мокни владаоци босонози и у покајничкој кошужи стајати пред вратима као покајници, чиме хтедоше пуку показати да им је власт дана „с више," и да они својим делима врше „слово божије“ и ништа друго. Сад су се времена променула, сазнање истине продрло је у сват, и с тога није чудо, ако и међу „митроносним* главама на концилу, опазимо праве жуде, који неке да служе цежима језујитским за оруђо. По вестима из Рима, које поред све пажже полиције папине у свет продру, опозиција на концилу с дана у дан расте. Тако јавжа „Морн. Хер.“ да је папа наименовао комисију, која би имала примати и прегледати све предлоге, што их по ј едини архијереји мисле концилу чинити, и тек ако ованађе за добро да их изнесе пред пленум концила, могу на тапет изнешени бити. Против тога вели „Унив." диже се један хрватски владика, и непобитним разлозима поче доказивати неумесност таке цензуре, и кад поче у току говора мало ватреније разлагати своје назоре, стаде председник звонити, и подигоше „верни* таку ларму да је овај морао престати. Но жему дође у помок угарски примас, и овоме чешки кардинал Шварценберг, које потпомогоше и Француски архијереји Дипанлу и Дари, те се у велико ј ларми без икаква закључка ваврши седница, с тим што су споменути Француски архнјереји изишли напоже. У след тих појава, млоги су век, а млоги се спремају да узму отпуст из Рима, изговарајуки се, да их на дому очекује силан посао, који им је у дужности, да се што пре сврши. Истом листу јавжају, да се папа изразио да он није ни покренуо мисао 0 „непогрешљивости,* и да и они који су је покренули не мисле догму о непогрешживости папино ј, него цркве. Међу тим као што се из Рима „Тајмсу* јавжа, папа напушта исту догму, и само је још језујите подржавају; али судеки по расположежу које је интелигентнијим члановима концила овладало, неке се ни износити та догма на дискусију. Како поступак неки Француских архијереа, наi лази јака одзива, може се „парада у Риму* пре разики, него што би то ико мислио! У Француској још никако да се министарска криза доврши. Један телеграм из Париза јавља, да Оливје пресудно одриче, да је жему наложено да састави министарство. „Франс* пише, да су разни догађаји последжих недеља побудили сумжу на меродавним местима, дал у опптте да се и чине измене у кабинету, кад се при превртживости и непоуьданости садаже векине, и немогу наки згодна лица која би била по вожи Наполеону, а уједно да су кадри створити компактну векину за све случајеве. Отуда је поникла мисао, да се створи „прелазно министарство,* које би се у што кракем времену изгубило у обжубженој Наполеоново] мисли једног полицајног министарства, које би склопити имао префект ронског департмана. Дал ке Наполеон смети озбиљно латити се извршежа те своје мисли, више је но сумживо, кад се узме у обзир раздражљивост Француза, Koioi чланови закон, тела, који припадаЈу ре публиканској странци, непрестано нове ране дачу. Тако је Рошфор интерпелуЈући владу: зашто је прогнала емигранта, шпажолског републиканца Павжа Ј’ Ангула, кад допушта да једна протерана краљица јавно конипирује, рекао: строгост Француске владе из стра од републике основана је, јер је репу лика лизу. И о кризи бечког министарства неможе се још ништа извесно реки; идуке новине сигурно ке век моки донети вест, KOja je странна надвладала. Сад само стоји Факт, да je и једна и друга страна предала цару сво] меморандум, и цар је поднео и једној и друго] противнички меморандум на преглед. Меморандум ТаФеДругова, на свршетку свом садржи и оставку, коју подносе, ако га цар неби уважио. Наравно, да у том случају, кипте новине од комбинаций, ко ке и како доки на министарство, кад једна или друга страна уступи. И тако неки мисле да ке Ауерсперг доки у министарство, веки опет, да ке Кајзерфелд. За који дан, пак

ке и та неизвесност престати, а наступике стотине других; јер до сталног стажа држава ке тек онда моки доки, кад се владаоц повери векини народа своје монархије , а не једној фракцији у држави, па маму она била род по племену. Регниколарна депутација града Реке свршила је свој посао, као што на другом месту овога листа јављамо, и „Хрвати* су задовољни с тим што Река Фактично прелази у руке Макара. Да је хрватско-српски народ у троједници задовожан, то се господе у Пешти канда слабо тиче. Ми велимо, да иије питаже, је су ли задовожни „Хрвати“ у депутацији, него да ли ке се цела земља задовожити. А она ке бити онда задовожна кад своје ствари сама без ичијег уплива и притиска уређивала буде, у својим законитим органима, а то је на слободном избору основаном сабору. Неверујемо да ке „Хрвати* у депутацији наки на дому своме признажа за то дело, ма да су пристали само као на „провизорно*. Тјенерал Ауерсперг опет је мало пренаглио са „радосним* вестима, кад је јавио у Беч, да су становници Мајине и Браика понудили да се покоре. Брзојав „Н. сл. Пр.* јавжа да се нису предали одређеног дана, јер им се вахт >ви нису уважили. Поред толико горка и скупа и крвава искуства, рш се органи бечке владе нису научили намети. Ствар је узела век ток мирног таложежа, а ђ. Ауерсперг, место да оберучке прихвати ту околност, да се floije једном до мира, не уважава захтеве становника. Ми још не знамо шта захтевају стаиовници Мајине и Браика, но судеки но околностима ,које тамо владају, унапред смо уверени, да се могу уважити, и да треба да се уваже, Ако Генерал Ауерсперг мисли да ке отезажем, ствар побољшати, може се лако преварити. Нисмо ради сумжати о жеговој „дипломатској* способности, али лако се може десити, да за жега и на том пол>у ниче иста лаворика, која и на стратегијском ! Или се важда стиди, својим победитежима показати се као „ попу отжив" ?!

„Аустрија и јамства њеног обстанка.* Од др-а Адолфа Фишхофа.

i L Скоро није политична брошира тако огрој ман утисак на јавно мишлеже произвела, и повода размишжажу дала, као брошира Фишхова ’ под горжнм насловом, која је пре неку неде* жу дана у Бечу изишла, и која по обиму > свом више изгледа на кжигу, него на броширу. IСве немачке и мађарске новине донссоше дужи или краки извод, дужу или краку, одо| бравајуку или осуђујуку оцену о жој. Ми ■ смо хтели такого са извора, из саме кжиге ј мисли и предлоге пишчеве црпити, и свету ’ нашем саобштити, зато, а и због вршежа други ; дужности заосталисмо мало са судом о ствари, ; која и онако за нас нема непосредна интереса. > Предмет је у наслову означен. Фишхоф је по■ знат од год. 1848. као слободоуман човек, и даровит политик. Пореклом је Јевреј из Ческе, али се држи за Немца. Брошира му је нарочито по том знаменита, што он први од знаменитији Немаца као ! Федералиста у Аустрији изилази, и што је баш * сад, кад је криза у Аустрији, у јавно мишлеже пала као искра у барут. Наравно да је ома у ауотријски Немаца велику забуну начинила, централисте немачке, и жине органе, као „Н. сл. Пресу“ у ерце дирнула, или боже реЬи за ерце ујела ; а код Славена, найме Чеха, толико задовожство изазвала, да су чешки органи изјавили: да се у Фишховим назорима и предлозима налази доста тачака, с кои би се дело поравнажа одпочети могло. Фишхоф, Франкфуртовац год. 1848. и изгнаник аустријски, сад Федерализам за једини ; спас Аустрије сматра, но при том нема на уму једноставну Фвдерацију цело монархије, него Федерацију Аустрије у ужем смислу тако назване. Земже уг. круне за особени држ. комплекс сматра, и обекава о жима особиту броширу која ке за нас непосредног интереса имати. | Да видимо сад, како он Аустрију преој бражава. I Да би дело лакше прегледали, ики немо пишчевим током. | Он прегледа најпре народно, па онда територијалне, земжиштне стихце у Ау-

стрији ; разлаже појам о народној и народностној држави; наводи разна мишлежа о устројству Аустрије; говори о Федерации државној, и узимајуки Швајцавзку за пример и углед разлаже Федеративна строј савезне и кантоналне здминистрације и законодавства у Швајцарској; пресуђује „експерименталну* политику Аустрије за ови 20 година дана; означава напоследку начин, како да се миноритета у Федералној држава освгурају. Међу народним ствхијама почвже он са Немцима, кои 8 ’| а милијона у монархији, а 6 А «ил. у Аустрији бројо, и које назива језгром, око које се други народи у Аустрији кристалисали. Међу жима набраја четири страйке : великонемачку, која хоке оботанак Аустрије, али и свезу са Немачком, у којој дедину сигурност за интересе царевине, ’ и на посе немачке народности налазе; ова је Пруској противница; друга, која хоке тешжу свезу Аустрије са јужном Немачком, желеки, да са 8 ‘| 3 милијона јужни Немаца оснажи аустријске Немце према Славенима; трека, која хоке „велику, уједижену Немачку, ма у којој Форма, има под чијим предвођежем;* четврта, која „међутим* Немачку и Аустрију одељену, и тражи за Аустрију положај пријатељски пр eма Немачкој, а не у Немачкој, у ком би положа јуобоје у најтешжу „духовну, друштвену, народноекономну, и међународну* свезу дошли, што би за „будуке економско и политично ујединеже* Аустрије и Немачке млого поспешније било. Фишхоф доказује, да се план прве странке извести неможе, нити би се могао извести без чаете персоналне уније међу Аустријом, и Угарском сједне, Галицијом с друге стране, какву ова странна неке. Франкфуртски парламенат, такође није хтео свеву са Ауотријом. План друге странке неможе се извести, јер неби на то пристали јужни Немца, кои би веке користи имали од свезе са северном Немачком; где је Пруска, која има 23 милијона душа, савезним државама од 6 милијона душа дала 26 гласова у средиштној извршној власти, задржав себи само 17 гласова; јужни Немца са своји 8’| а мил. стојали би према Аустрији од 35 мил. као 1: 5, или по паритету са Угарском у делегацијама као 1: 7. Треки план држи Фишхоф такође за немогу кан, и у право самим Немцима штетан, план, по ком би 8 мил. аустријски Немаца на то ишли, да у политично] свези са Немачком понемче 27 милијона остали народа у монархији ; Фишхоф даје Немцима улогу политични, и културни вођа, а не улогу освајача и угжетательа у монархини. Централисте одговарају: „не видите ли, да се ниједан народ неке да повери нашем вођежу, да се сви супрот нас опиру, и немачком језику и упливу сваки дан по парче земљишта отимају ми смо у стажу обране; ми се боримо за бике, ми морамо победити или пропасти; и да непропаднемо, сљедујмо примеру практични и снажни народа Француза, кои Немце, Французе; Пруса , кои Пољаке немче, Руса, који Пољаке и остале порушавају*. Фишхоф примекава на то, да је сасвим друга саразмерност међу Французима и Немцима у Французкој , међу Прусима и Пољацима у Пруској, и међу Русима и Пољацима у Русији. Ако вели и уснеду 50. милијона Руса, да порусе 5. милијона Пољака колике би снаге требало, да 8. милиона Немаца понемче 27. мил. Ненемаца, и не би ли изнурена снага жина подлегла одпору угрожени народа ? Фишхоф препоручује Немцима политику четврте странке, која се закона природе и науке историје придржава. „Народ се може, вели он, у туђем језику наставати, али не образовати; образованост процветава само на пољу властитог језика, и властитог генија, духа народа. Узвисите ли знаше народу у туђем језику, понизикете му характер, наказаке те му народни дух и миелите ли да ке из н а к а з н и народа образовати сна жну државу! Оставите н. пр. јужнославенске народе необразоване, па ке они постати шьен панславизма, жртва Русине. Народи се, вели даље, развијају са својим језиком, и да као изврсне државне стихије буду, ваља не само да живо, него и да јачају. Дајмо им дакле слободног окрета у школи, цркви, управи, суду, у законодавству. Будукност Аустрије, вели надаље, млого више ва-

виси од доброг сустава наставе и науке, него од доброг војничког сустава. „Два народна свеучилишта уштедила би кадгод два војена кора на доджем Дунаву“. Фишхоф пребацује Немцима треке странке, да жина политика води томе, да 1,600.000 Немаца у Галицији, Угарској, и Ердељу жртвују, да и сами Мађари и Пољаци које он „предстражом запада* противу Русије назива, жртвовани буду. Први од Славена и Романа окружени, били би непрестаним концентричним нападајима жиним изложени, други од своји земљака неподпомагани, од Русина узапЪени, или би послушали савет каквог Вјелопољског будукности, или би силом руски бајонета смлављени били. Кад би, воли, ова два бедема запада пала, то Русији, која би своју жељезничку мрежу довршила, ништа неби сметало, да оријашке колоне своје баци на југоисток према Цариграду, и средиземном мору, на југозападу према „Илнрији", да онде јужним Славенима руку пружи, и да Немачку одсече од јадранског мора у времо, кад би ово по уређеном Суецком прокопу опет значај светски трговинског пута задобило. На северу би Русија са стране Галиције и северне Угарске мокним својим штитом заштитила Чехе, и продируки неточном мору опоменуке ое можда, да је неточна Пруска била пољско подручје, н да су на североистоку Немачке седила некад славенска племена. Тако ke Русија, описавши мокним својим мишицама од источног мора до Адрије Немачку, свако кретаже жено препречити, и час ускорити, где ке по Наполеоновом пророштву Европа козачка бити.* Тако Фишхов. Но да и он Славенима ненамежује бољу судбину под Аустријом са политиком те четврте странке, опажа се на неким местима жегове брошире. Тако смо век гире опавили, како он -говори о „међутим*, о „будукем политичном ујединежу* са Немачком, а најјасније се то види из сљедеки речца којима он одговара на питаже: „Како да Немци свој задатак изпуне, и свој положај сачувају?" Одговор је ово: „Треба да наше поступаже буде према околностима, наш напор према снази. Апетит несме јачи бити, него што се може сварит и, и пошто народе неможемо прогутати, нити политично поеркати, то гледајмо, да ји духовно асимилирамо себи саобразимо, не убиством, него оживлежем жиног народног духа, и народног језика. Место да као досад народе средством немачког језика на образованост гонимо, навијајмо ји немачком језику путем образованостн, коју ке на свом језику добити.* Још јасније провирује то из сљедеки речи: „Да се из међународног одношаја с временом раввије државоправни, т. ј. једнодржавни, то мора бити задатак немачки и аустријски државника*. Кад се, вели он даже, обе државе народноекономно уједино, изнутри утврде, кад се неповереже наши народности уталожи, и кад ове осете, да су сталним и мудрим државним установама осигурани у свом народном бику, онда ке солидарност међусобни интереса, разни духовни и материјални одношаји , истоветност опасности, и обзир на снажнију и јевтинију обрану на суву и на мору до тога довести, да се оствари мисао „среджо-европске* Федорације.... Самоке једно парче садашжости жртвовати се будукности па што су отцеви желили, то ке синови изобижно имати. 1е ли ово само завој пилуле Федерализма, да ју Немци лакше прогутају или је одиста политика Фишхова мач са две сеченице? Није ли и жему цел понемчеже остали народа, само средства друга, пут дужи? Фишхоф прелази затим на Славене, кои у Аустрији 11‘| 4 мил. међу 19 ’|. мил. душа брои. Славени у Аустрији, вели, имају друштвене одломке, али још не друштво. Чеси имају, као и јужни Славени врсне земжеделце, али не духовно високоразвијено грађанство, и не народно племство, јер што се од племства држи народа, чини то по рачуну, и не као мађарско племство из народно свести, и народног осекања. Пожаци имају племство, али нити гражданство, нити свесно сежаштво. За 1848. годину каже Фишхоф, да су Мађари узурповали самовладу свога језика векма него пре; да су Немци биражем посланика у Франкфурт Славене узбунили, да су Мађари и Нем-

»ЗАСТА* излизи трипут у недељи , средой, петком и педељом Цо 'ia је на годину 14. Фор на но год. 7 Фор. на четврг године 3 Фор 50 нов а вр за Аустрију, аза Србију на годину U 0 гроша на но год. 7G, а на четврт године 35 гроша.

У Новоме Саду, у недељу 14. декембра 1869. Год. IV.

Огласв се рачунају яичини врста, које м/г'ар--. Jk монта заузимају , иза врсту плаћа се за 5, за сваки даљи осим тога за жиг увек 10 н. Дописи се шал>у уредништву а иредплата иинсерати администрации “ ЗАСТАВЕ 1 'у Нови Сад, у куЬи број 858. код „златног једиорога .