Zastava, 04. 02. 1872., str. 1

ЗАСТАВА

У НОВОМ САДУ 3. Фебруара. У великом свету на дневном је реду велико спорно питање између Енглеске и северне Америке. То се питање може сматрати као црна пега на политичном обзорју, које је кадро да поруши мир између тих двеју држава. Ал’ решење није тако близу а уз то има и наде, да ће се моћи мирним путем доћи до поравнања. У случају рата, била би велика штета, која би се људском друштву нанела, јер и Енглеска и северна Америка, то су поглавито морске силе, и рат, који би се међ њима излегао био би поглавито рат на мору, дакле кобан по народно благостагве са грдне штете, која би се нанела трговини и обртности тих земаља. Но то је срећа, што и у једној и у другој држави народ решава о миру и рату, и баш у томе, што оба народа имају у својим рукама срећу и несрећу своју, баш у томе је залога, да ke се у миру споразумети. Ми кемо овде у главном, да обележимо у чему је спор и.змеђ те две државе, у чему је њихов заплетени одношај. Та се распра повлачи у главном од године 1865, кад су у априлу јужне државе после четиригодишњег рата од северо-американске уније покорене биле. Познато је, да су енглеске симпатије у том рату на страни јужних држ?ва биле и да су их посредно подпомагалц на сваки начин, поред свег тог, што су Енглези то одрицали; они су у енглеским пристаништима гусарске лађе јужних држава (које је унија сматрала као бунтовнике) опремали и наоружавали и т. д. Наравно, да је унија, како су јој свршетком рата одрешене руке биле, на сваки могуки начин изјављивала своју срџбу према Енглеској и њенрј повреди закона о неутралности. У таким околностима морала је Енглеска увидети, да ke јој унија при какврј јевропској кризи на сваки начин бити противник, да ke допустити, да се у њеним пристаништима граде гусарске лађе, које ke Енглеској на мору наносити грдне штете у погледу енглеске трговине. За то се Енглезкаупињала, да изравна размирице са унијом на леп и миран начин. Године 1869 склопљен је нацрт уговора измеђ американског посланика Џонсона и тадањег енглеског министра спољашњих нослова лорда Кларендона, ал’ је сенат северо-американске уније тај уговор одбацио, па је искао не само, да се у новцу накнади штета, што су је те гусарске лађе учиниле северној унији, век да се такође и накнадии то, што је Енглеска подпомажући јужњаке продужила и отештала рат и тако грдну штету нанела северо-американској трговини. Напослетку се сложе, да суд од пет судија ту ствар испита иреши. Седцште је суду Женева, а судије ke по једно,? послати председник уније, краљица Енглеске, а остале три судије послаће краљ Италије, председник савеза у Швајцарској и цар из Бразилије. При том суду имаће се ова начела на уму: прво, дајеједнанеутрална влада дужна, да пази. да се у њеној земљи не спремају и оружају лађе, за које може знати, да су управљене против једне силе, с којом је она на мирној нози; друго, да не трпи, да која ратујућа сила њена пристаништа ил’ воду употреби за операциону основу, да попуни своју ратну опрему ил’ да врбује војску, и треке, да пази да се те споменуте дужности неутралности не прекрше и да прекршај предупреди на сваки начин. За сваку лађу има тај суд, да изјави, да ли се према тој Енглеска владала по горе споменутим законима и према томе да одреди суму, коју има Енглеска унији да плати. Ако се та накнада непризна, онда ће се саставити комисија из три члана из Енглеске, северне Америке и Италије и та ke ту ствар оценити и коначно решити. Толико за сад о томе. Из унутрашњости ове државе имамо да забележимо данас само толико, да су се Пољаци у пољском клубу узрујали, па незнају на коју ke страну. Једна је странка за то, да се одбаци елаборат. Сам елаборат изнесен је у понедељак пред пленум. У Грацу, главној штирској вароши, било је раденичке побуне. Раденици су устали због тога, што је повишена цена пиву и већ је било демолираних кука, мртвих и

рањених. Градоначелник jje плакатима опомињао на мир, ал’ то CBie није помогло. Плакати су здерани и мир ј<ош није повраћен у тој иначе тако мирној и тихој вароши, која се кадкад само спомене у новинама, кад ђаци какав кравал начине, а иначе све иде монотоно и у обичном реду.

ПОЉАЦИ И РУСИ.

У опште је познато, да је у овом најновиЈем добу питање народности од великог интереса, да подједнако занима и власнике и различите народе; па и саме оне странке на западу, које држе, да су узвишене над тим племенским разликама и „предрасудама“ морају рачунати на ту струју, ако мисле, да раде збиља на практичном пољу за друштвени преображај. Свакако зависи у многоме од решеља тог питања и решења људске слободе, која је на челу овога века крвавим словима Француске револуције написана као знак у коме ke род људски победути све, што смета развитку и сваковрсном напретку. Али питање народности није нова ствар. Свеколика повесница људског рода није ништа друго, до живот појединих народа у одношају са осталим народима на свету. У прошлим вековима било је више народа, које су утонуле у мору догађаја светских, којих је нестало са лица света. Једни су нестали оставивши за собом спомен, а има и таких, који ни знаменита спомена не оставише, век се изгубише и као да су само за то били овде, да се прелију у другу какву од њих силнију а млађу народност. Историја вам казује, да су данашњи народи у Јевропи већином само велика смеса из најразноврснијих племена. Узмимо само за пример велики Француски народ. Ту има бургундске, норманске, бретонске и друге крви, која се сва разлила у моћнијој Француској крви, која је после силне унутарње борбе напоследку победу одржала. Историја нам казује и више примера, где су се чешће и лакше баш најразличнија племена претопила у један велики народ, него што је то бивало код многих у велико сродних племена, који су се шта више раздирали међу собом и ако су долазили до народног јединства кадгод, то је бивало након силних унутарњих процепа. Може бити да су ту осим других околности и закони природе саме, који недају спајање сродних племена, већ ишту најразличнију смесу од крви. Може бити, да је по развитак, по даровитост људског рода баш добродошла та велиха смеса од народности; ко ће то да загледи у толику дубљину природних закона? Да се племена једне и исте народности тешко спајају у једно велико тело, то нам најјасније сведочи велика славенска народност. Не мислимо овде на онај чувени панславизам, који је немогућан са многих месних, политичних и етнограФских узрока, ал’ ћемо овде да споменемо одношај Пољака и Руса међу собом. Они су вазда као суседи једно поред другог живели, а били еу без сваке сумње близки сродници. ПТто је још више, живили су на такој земљи, где их нису делила брда ил’ мораједно од другог, већ где им је сама природа тако рећи показивала, да им ваља да се разлију у једно велике славенско море. Па шта видимо од свега тога. Пољаци су своју повесницу пре него Руси развили; и у цвету своме поплавили су и руске земље, подчињавали су руски народ. Доцније се коло обрнуло. Кад је Пољска почела слабити, Руси су, ил’ бар руска држава је била, која је копала гроб пољској самосталности све дотле, док јој није и ископала. Са трећом деобом пољске државе као да су испуњене речи пољског јунака Косћуска „FinisPoloniae“ (крај Полској.) Пољске држ ве нема више, ал’ је остао пољски народ и ако растргнут на три дела, у три велике државе. Од тога доба мржња између пољског и рускогплемена није сеутишала, већ је штавише порасла. А често бива код разних племена. да се таким освојењем, да се уништењем политичне самосталности уништи и сам народ. Ал’ овде тога није било; Руси не мо-

гоше да асимилују Пољаке до сад ни благим ни строгим поступком према њима. Дошло је до тога већ, да су Пољаци Русима и Руси Пољацима узајмице одрицали карактер славенски. Шта више Пољаци за то неће да знају ни за остале Славене, нити оће с њима у заједници да раде. а то све с тога, што су и Руси Славени и што се Фале да ie моћна Русија велика славенска држава. Као што је позната и Аустрија и Пруска су учествовале при деоби Пољске, ал’ и ако пољској народности у тим државама не иде много бол>е него у Русији, то је ипак Пољаку први и најглавнији непријатељ Рус. Пољска опозиција против туђег и страног господара млитава је и млака, против сродног Руса пак револуционарна. Тако је појмљиво, да се галичка резолуција, о којој се сада у Бечу расправл>а, неможе да спомене а да се уз то и на Русију не помишља. Пољаци и сматрају, да су они само привремено под Аустријом и траже овде само таки положај за то, да би имали основу за своје операције против Русије, Уз то се уздају у симпатије, крје им је страх од Русије код руских противника прибавио, а осим тога и њихова патња, њихово слободо- и отачаствољубље код остала образована света, па уздајући се у то, мисле, да ће доћи до својих захтева и ако не иду са осталом славенском опозицијом солидарно, ако оделе своју политику од политике осталих Славена. Оће ли доћи до тог немачко-мађарско-пољског тројства у пређашњој Аустрији, то ћемо скорим видети. Прилике никако непоказују, да ће тако бити; а све кад би и дошло, то би већ у напред била удешена деоба и пропаст ове државе. А како ће с Пиљацима стојати после тога, то се неможе догледати, као што би се могло догледати, да раде солидарно са осталим Славенима. Но и Русија треба да позна у Пољаку свога брата по крви и да не иде за насилним порусивањем у Пољској, кад је искусила, да је више Немаца него Пољака у Русији постало Русима. То је миг који даје повесница и вечни закони нрироде, против којих се неможе борити ни сама велика и моћна Русија. А у интересу је и саме Русије и целог Славенства, да се та борба једном обустави. —ђ —.

ДЕАК О ДОГОВОРИМА.

Већ од давнашња времена уобичајила је сва Угарска високо поштовати мисао и реч свога Деака; но од после нагодбе аустро-угарске тако је нарасло оно поштовање, од то доба постао је Деак велики мудрац и пророк у очимаземље, да о сваком питању, што се излеже, владају сумње и неизвестности све дотле, докле се Деак не одважи о њему изреВи свој суд, а онда овај суд претвори се као закон укупног јавног мнења. И ваља признати, да је Деак, премда га помућују различити хири, премда су и високе године притисле на главу, премда није версиран као по гдскоји МаТ>ари у културној ризници европској, збиљаузасве то врло мудар човек. За његов дакле суд у договори, што је гроФ Лоњаји водио са хрватсзи народњаци, билојевредно и настојало се сазнати са сви страна, те Ее и наше обштинство занимати, ако овде наведемо што се могло изпипати. Овако је пак од прилике мудровао Деак: „Ја о свем том немарим ништа знати. Ко је господу из Хрватске овластио задоговоре, нијеми познато, али ми је познато, да г. гроФа Лоњаја није на њих овластио нико. У осталом, гроs Ее Лоњаи ваљда знати, шта ради, он је човек државник, а то ја нисам; ја сам човек закона, па као човек закона мислим, да хрватски сабор има право изабрати од своје стране депутацију и позвати угарски сабор, да он своје стране изабере другу; њихов је посао уговарати, пак што уговоре предложити свака свом сабору, који одлучује и закључује. А. у осталом ја сам био увек зато да се Хрватској даде шира автономија.“ Тако марарска Питија. Ко неЕе одмах призпати, да не може бити једноставнијега и правилнијега суда, него што је овај Деаков? Закон прописује, што се и како се има поступати, када настане нотреба и воља ревидирати и поправити нагодбу. Когод удариутом послу другим путем. него што прописује закон

околишава око закона и излаже се сваковрсним варкама и приговорима. Деаков је суд мудар и скроз правилан. Но нити сам Деак није се овога правила, једипо законитога, у свакој прилици држао. Јер се знаде, да је оно после прускога рата круна, дркћући за вјерност Угарске, у својој стиски позвала Деака и после још тројицу његови пријатеља, те сњима управо онако, како је овај пут гроФ Лоњаји с хрватским пародњацима, уговарала и уговорила ону нагодбу, коју је после сабор угарски, намољен молбама, привољен угледом и савјетом Деака и његових пријатеља, прихватио за темељни закон краљевине. Да се буде у оно време Деак држао правила, које данас напрама закону упоравља на случај договора Лоњајеви у Пешти, морао би одсећи краљу: ја сам човек закона и хоћу, да се по закону ради: сазовите сабор, па нека он створи закои уговора и нагодбе. Деак тога није учинио, него је тео бити више него човек закона, тео је бити државник, који незбацује с вида закон и његове прописе, али пази осим тога на околности и људе око себе и прама њиховој ћуди гледа их што најлакшим начином свести под јарам закона. Да се је аустро-угарска нагодба узела потајним договором, већ одмах изнела на јавну разправу саборску, она неби била пошла још нити до данас за руком, јер би их јамачно одбио и мађарски и немачки народ, јавна би разправа бацила зубљу страсти у народе, мржња и тврдоглавост преузеле би мах, а што би већ до сада било од монархије и Угарске, тко fie знати. Све је то морао у оно доба размишљати државник Деак и заборавити, забацити у себи човека одзакона; јер ако се и мора напокон доспети под подножје закона, нитидоњеганајпречипутније вазда најсходнији, па кад би се у свакој згоди ударило најпречим путем, могло би се више удаљити него приспети до закона. Деак дакле, премда је човек од закона, није ипак тврд и непомичан као закон. Другим риФом мери, кад се дели Угарској, другим опет Хрватској. Ал Деак треба да зна, да ником неби биломилије него господи из Хрватске, кад би угарскисабор и влада, која је потекла из његове већине, и стоји под његовим оком, под његовом ценсуром и власти, допустили и приволели на то, да се разпра Хрватске са Угарском води и свршује на чисто законитом путу. Законит пут сталан је, незаводљив, јер је јасан пред очима народа и целога света. Жалибоже што Хрватску непрестано отискују силомице с пута закона. Народ је себн изабрао своје заступство. 0 чистом извору тога заступства нико жив по никаквом правилу није смео и могао посумњати. Законити је пут захтевао, да се изабрано заступство calje у сабору на онај дан, кад га је круна урочила. Оно би учинило, што данас захтева Деак и закон, изабрало би депутацију и позвало угарски сабор, нека изабере депутацију за ревизију нагодбе. Но сабор се одгоди први, другн и трећи пут, а кад се Befi и треЂи рок примицао, све се више говорило, да fie се сабор одма разпустити, може бити пре него што се састане. Сабор је збиља разпуштен, чим се конштитуирао, пре но што је једну речцу могао проговорити. Све то није бивало путем закона, а Деак, тај слављени и славебисечовек од закона, никада и нигде недигну својеречи у обрану закона, који се у Хрватској неврши, неврши се по оној влади, коју надгледа и води сабор, где је најстарија реч Деакова! Јер ваљдамудрац Деак nefie бити тако ситан и неискрен човек, да би се ишао изговарати бајком: на нас тобоже неспада, што чини, да ли по закону или обратно државна власт у Хрватској. Нису БедековиБи ПејачевиБ одгађали и разпуштали хрватски сабор, него Андраши и Лоњаји, знајуБи, да им угарски сабор nefie ни једне жалне речи реБи за чине у Хрватској, који би, да се нанесу Угарској, узљуљали све таласе страсти и грознога одпора. Но Деак човек од закона мучи мраморком, када у Хрватској плаче потиштени закон! Истина је то, коју би морао и Деак признати, јер ју је веБ давно упознао, да се народној странци или радије народу, кадгод је само по вољи и потреби, изтипа закон испод ногу; али онда никога у Угарској, пи ни Деака човека од закона неболи свест погажене законитости; но нека се усуди уг. министар на неправилном путу поправити повреде закопа, онда има што приговора. У осталом придолазе скоро избори; знамо добро, да се у Пешти веБа о начину и средствима за тај преважни догађај у Хрватској. Надамо се од Деака као човека од закона, да Бе БедековиБу и ПејачевиБу што топлије препоручити најсигур-

ЗАСТАВА* излази трииута у недељи: средом, пегком и недељом. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-УгарскЈ : на целу годину 12 о»ор. на пола године 6 „ на четврт године 3 „ на један месец дана 1 „ з а Срби ј у : (у сребру) на годину 120 гроша, на полагодине 60 гроша. а на четврт године 30 гроша чар.

iJPOJ 15. У НОВОМЕ САДУ, У НЕТАК 4. ФЕБРУАРА 1872. ГОДИНА VII.

ОГЛАСИ рачунају се по количини ври листа места које заузимају из оваких ситних петит слова, и за сваку врсту плаКа се увек по 6 новчиКа, а за жиг сваки пут башка поЗОновч. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а претплата и огласи адмииистрацији „3 аста в е“ у Нови Сад, у куКи иод бројем 11 и 12 у дунавској у л и ц и. Рукописи не враЕају се натраг.