Zastava, 27. 07. 1873., str. 3

јуВи учитеља ва Ш. године; а међутим Ве се нова општина изабрати, те Ее ју гледати да се плата учитеља сталио систимизира. Закључено: да се допусти стечај отворити с тим услором, да се у конкурсу напомену 3 годиие, као гаранција за бити имајуВег учитеља. 6. Поджупан сремске жупаније дозначује, да је здаве учитељско у Беркасову за школу повраВено. Узима се на знање. 7. Г, администратор патријаршије јавља, да је на место Лајтељија изаслан за комесараг. Хубер. Закључено циркулнсати школским одборима. 8. Илочки учитељ М. ЛончариБ шаље изјаснење на притужбу негославачког пароха, и у изјаснењу вели: да у оптужби ништа истинитог нема, и вољаи је исто заклетвом потвруити. Закључено: послати тужиоцу препис изјаснења, стим упутством, ако тужиоц са изјаснењем задовољан није, може се обратити граранском суду; пошто таке ствари не спадају на овај одбор. 9. Пошто је време отварања стечаја, имају се позвати све оне општине, које учитеља не мају, или јих као само привремене имају да одма стечаје отворити имају. 10. М. ЈанковиБ парох јавља да у Винковцима има свега 300 душа и тек са осталим Филијалима има 900 душа. Закључено: оставити за пленум седницу. 11. Висока земаљска влада иште да јој се пошљу изкази сиромашне деце, која књиге потребују и то: за годину 1873. и 1874. Закључено: што пре захтеву вис. земаљ. владе одговорити. 12. П. ЈовановиБ путиначки парох тужи учнтеља Шушњара, као неморалног, који иде на пропаст цркве и школе. Закључено: из разлога, што је поменути учитељ само за годину дана као привремени учитељ намештен, а и пошто нема никакви сведоџаба о способности учитеља, има се општини наложити да стечај за идуВу школ. годину распише. 13. Е. ПоповиБ, парох шаље изјаснење о учитељу Р. РужичиБу, да је исти учитељ једну годину у сомборском приправничком заводу био, али да је сведочбу изгубио но ипак у прилогу шаље сведочбу, о бављењу поменутог учитеља на школ. курзу у Срм. Карловци, уједно напомиње, да исти пуни 16 година учитељско звање обавља. Закључено: да се учитељу због неки доказани изгреда укор даде, а уједно н опомене, да у будуВе боље на себе пази. 14. Из места Мова јављају, да је место учитељско упразњено, али да има један, који исто звање обавља, а не ма никакви способности за учитељско звање но има јаку родбину, те га ова подржава; зато моле овај одбор. да се стечај распише Š6or плашње, да се не би распра породила. Закључено: стечај расписати и о томе општину ради исплате штампања обавестити. 15. Ердевичка општина шаље 9 ф. 75 н. занабавку потребних средстава за школ. дечицу. Закључено: причекати, док се још више општина јави, те уједаред за све набавитт; у случају, да се више општина нејави имају се новци дотичној општипи повратити. 16. Ледвначки учитељ Л. ТањурџиБмоли годишњег помоБника због болести, лекарском сведоџбом доказане. Закључено.- молитељу годишњи допуст дати и помоБника са половином плате, путем стечаја по §. 81. нове уредбе наместити. 17. Многи отлични румски а тако и збор румских учитеља јављају овоме одбору, да је предсједник Сима МилутиновиБ са неколицином простих скупштинара донео за закључак: да се на сва учитељска места стечај отвори, навађајуБи да по новој уредби то учинити могу, јер учитељи нису деФинитивни, (незнаду по ком параграфу школске уредбе) Први се још туже: да дд како је нсти предсједник, највеБи је раздор у истој општини посејао и да је због тога сл. административном одбору тужен, но до данас никаква решења неиа; зато моле овај одбор да томе противзаконитоме поступку од стране предсједника и неколицине општинара на пут стане. Закључено: јавити општини, да јој је поступак тај противзаконит; јер §. 84. нове уредбе јасно каже: да општцна не може по вољи учитељу службу одказати, него мора своју тужбу поднети епархијском одбору, који fie на основу учињене ивтраге помоБника сам, и сталног само са одобрењем главне школске управе одпустити 19. Генерал команда дописом својим од 8. јула т. г. прианаје, да је Љегово Величанство уредбе за наше школе потврдило али да у бившој граници још публиковано није; те с тога неможедопустити нашим органима никаквог мешања уграннчдрским школама; исто је тако именована команда издала налог својим подручнии властима, а ови појединим општинама, од којих нам је у нрепису достављен таки налог општинама, од бродске регнменте; митровачког и пазовачког котарског уреда оба горња имају у себи неку уменост, но овај последњи сигурно подстакнут од пазовачких делија (веле: да „Турски Народ“ одобрава) мало оџорвје налаже, но ево у целости тога налога, нека сам да говори: Прешгс __ „ БрГS2B7Г " К Р* котарски Л редЕпархијски школски одбор у Еарловци саопштио је вредпостављеној пуковнији, даБе скорим свога

повереника врдничкога српско-православнога попа (sic!?) Стевана МоловиБа изаслати, да би српске школе овога котара походио и прегледао. Иоменути одбор уједно умољава, да би се томе његовому поверенику или у случају какове његове запреке његовоме поузданику од опБине потребитн подвоз дао и из опБинске благајне свагдање дневнице са 2 ф. исплатиле. Почем у војеној крајини школскн закони од године 1871. важе, а не решкрипт од 1868. Тако нити поменути одбор у школски ствари овога котара утјецати права нема, те зато нити опБина дужна ннје његовом поверенику подвоз давати и дневнице исплаБивати, веБ јој се напротив налаже да нитн једно нити друго бити не смије. Исто тако не смије се трпити, да би тај повереник, било са црквеним одбором, било са мјестним школским одбором каково посаветовање држао, а још мање би се његове наредбе приматиили уваsати имале. 0 овој наредби да се српска школа неодвлачно обавести примедбом, да поменутом поверенику недопушБа ма шта у школи прегледати или испитивати, јербо у противном случају подпао би учитељ строгој одговорности. У Старој Пазови, дне 2. Српња 1873. Стипетић, с. р. За верност преписа В. Николцјевић, с. р. капелап. Закључено: поднети сл. школском савету, да исти поради, како би наши органи, што пре бдагодетне устаиове ове и на нашубраБу у граници пренети могли. Ово је дакле у главноме радња архидијецезалног школског одбора од 23. Јула. ИдуБа седница држаБе се 27. Августат. г., на коју се позивају г.г. чланови, да што у веБем броју доБи изволе. У Каменици +t

Д о п и с и.

д Вршац, 17. Јулаlß73. (Нателеграм из Вршца У „Застави 11 . Изгоњење учитеља Нике Брашована и Бранка Паланачког из школе силом полиције, Историја „правилности и неправилности“ пристављања ових учитеља, Епархијски школски одбор владика Кенђелац, Бурунтије, Наша тужба на oeaj атентат.) У 71. броју овога листа има телеграм из Вршца: „да су два учитеља српских школа по налогу владике Еенsелца касирани и из школе полицајном силом изгнани". Ја и ако сам сведок овогнасиља био, нисам вам о овоме покору писати хтео, јер сам чекао, да видим шта Бе на ово насиље школска власт, епархијски школски одбор реБи, и што сам хтео, да се о целоме боље инФормујем. Сад сам у стању да вас о томе известим, дакле ствар је у овоме: Учитељи: Ника Брашован и Вранко Паланачки, добију 18. Јуна т. г. декрет, који од речи до речи гласи: „Врој 51. од местног школског одбора у Вршцу. Усљед решења његовог високопреосвеБенства г. Емилијана Кен£елца епископа од 31. Маја т. г. 6poj 292 111. 46. овим вам се ставља до знања, да се Ви из разлога тога, што сте неправилно од бивше црквено-школске општине, против самог смила расписаног стецишта, на девојачки разред, који ивбраној учитељици припада, пристављени, од 1. Јула т. г. п. р. са звања вашег подижете, и да fie се истог дана на то избрана учитељица, којој разред припада, у овај увести. 0 чем се извештавате ради даљег равњања. Из седнице местног школског одбора, држане у Вршцу 3. Јуна 1873. Др. А. с. р. председник и Ј. ВакиБ с. р. перовоlЈа“. Тако та бурувтија, која је предименованим учитељима у понедеоник 18. јуна т. г. по подне достављена. Сутра дан у уторак 19. јуна т. г. пре подне, дороше: лечник Аца учитељ и народни питомац Јоца БакиБ, и полицајни варошки лодпоручик Стева Цијук у школу оба предименована учитељаи изгонише их на силу ив школе напоље и уведоше у школу Нике Брашована СоФију ЛукиБа, а у школу Бранка Паланачког, њеног мужа I>оку ЛукиБа; уједно узаптише из школе изгнаним учитељима плату од истога дана код варошке благајне, и на томе се овај атентат нанаше народне школе сврши. Незаконито и насиљем ивгнани учитељи Брашован и Паланачки, истога дана телеграФСки тужише се министарству богоштовља и просвете противу полицајног њима учињеног и народ. школи насиља, и поднесоше епархијском школском одбобу свој призив на тај незаконити чин, а маристрату ограду у ствари узапБене плате. Министарство искало је од нашег маристрата извештај о томе насиљу, аепархијски школскиодбор, који је 21. јуна т. г. своју седницу имао, HHje ствар у претрес узео, јер владика није нашао за вредно, да призив незаконито звања лишених учитеља пред одбор изнесе, а на интерпеловање појединих чланова рекао је, даБесе тога ради ванредна седница држати и ствар решити. После тога држана је једна ванредна седница и том је приликом донесен закључак, да се ванредна седница епархијског школског одбора за суботу 14. јула т. г. саввати има. Владика као председник и ДимнтријевиБ нису тај закључак извршили, јер владика ЕевЈелац вели, да је онго-

сподари да не Бе њему неугодне закључке школског одбора да извршава, Ма£истрат није досада још ништа министарству одговорио. Сад имамо да причекамо, да вндимо шта Бе епархијски школски одбор, који Бе се 26. о. м. у Вршцу састати, на овај атентат владике Еенђелца реБи и урадити, и да дочекамо извештај мавршачког, те да сазнамо, како Бе своје полицајно насиље учињено на нашој народној школи да изприча и шта Бе на све то министарство казати. 0 томе Бу вас у своје време известити, а сад ми допустите мало простора у листу, да о овом атентату још коју речем. Декрет вели, да се изгнани учитељи с тога звања и хлеба лишавају, јер су неправилно од општине у женским разредима пристављени. Ово не стоји, јер општина кад је стечај за 4 учитеља и 2 учитељице расписала, није казала, да се учитељи или учитељице за овај или онај разред, или за мушку или женску школу траже, веБ је просто казала, да расписуЈе стечај за 4 учитеља и 2 учитељице. Општина је дакле у својој главној скупштини држаној 20. новембра 1872 изабрала за учитеље своје 1. Бранка Паланачког, 2. Нику Брашована, 3. Стеју МаријановиБа и 4. Максу ПантелиБа; а за учитељице 5. Емилију ГорјанчевиБеву и 6. Софију ЛукиБа. Прва тројца изабрана су на темељу општинског поднеска од 2. октобра /872. број 13. и 14. и у сљед дозволења од 9. новембра п. р. 1872. број 4250. за оне разреде, које дондедвокласне беху т. ј. за оне, које се услед тога разредише, те се потреба за три нова учитеља и три нове школе тре Бег разреда показала, јер су оне школе, у којима је један учитељ у једној просторији двома разредима предавао, разређене. Четврти учитељ биран је на темељу општинског поднеска од 3, новембра 1872 број 115, којим је захтевано и решено, да се прво-разредна, мешовита мушко-женска споредна школа у тамишварској улици, на две школе, на мушку и женску подели, по што је и број деце 140 износио. Учитељице биране су усљед поднеска општинског од 4. Августа 1872. број 62. којим је од вароши тражено, да се нужна свота од њих одобри, како би ове две учитељице на свима школама женским, а такових има код нас 8 женски, ручни рад девојчицама предавале. Први су дакле без условно, последње две пак условно изабране и тако им и декрет издан од општине 22 новембра 1872. број 22 и гласи и код учитељица стоји у декрету изрично наведено: „да ke тек онда позване бити да у Вршац дођу и ceoja месга заузму, ако избор потврђен буде и ако им мађистрат плату упути*. Овај избор поднешен је епархијској школској власти на потврду, а j'e умољен да изабранима припадајуБу им плату и депутат упути. Епархијски школски одбор потврдио је решењем својим од 14. декембра 1872. број Е. 651. Ш. 146 избране учитеље и учитељице, а маЈјистрат упутио је одписом својим од 24. јануара 1873. п. р. број 353 само прво избраној тројци учитеља плату, а четвртом изабраном учитељу и учитељицама није плату упутио, учитељу с тога не, јер је повукао свој закључак, који се на разређење мешовите прворазредне споредне школе за ову 1872./3. годину и ако је здање за ту школу и закупио те и данас кирију за исто плаБа натраг, ставив у изглед, да Бе се тај трошак за наступајуБу школску 1873/4. годину одобрити. Утитељицама с тогане, јер нијеза вредно нашао, да се за сами женски рад учитељице постављају. Усљед тога, увела је општина првоименована три учитеља у разреде, четвртог учитеља пак, поставила је на једно упражњено место учитељско, за које се није могао стечај расписати, определив му подпуну плату; а учитељице није могла позвати да дору, јер није им плату упутио те да' за ову 1873. годину звање своје наступе, намеравајуБи да ихза идуБу 4873./4 школску годину иа аван>а ПрворазрвДНИХ женских школа позове, а два учитеља на пете разреде, који се у смислу наредбе почетком 1874. школске године отворити имају постави. Неправилност је у томе, што се владика Кенђелац за протом Филом и Фишкалом ЦвејиБем, који се ва ЛукиБа иЛукиБку интересују, повео, те је учинио покора, од каквог би се и сам Дионисије у Босни уздржао. Покор је у томе, јер закон „санкционисана уредба за српско народне школе“ у § 84. каже, да сталног учитеља само епархијски школски одбор и то по добивеном одобрењу школског савета одпустити може, одкуда дакле владики Еинђелцу то право, даон учитељебез знања епархијског.Гшколског одбора и без одобрења школског савета, без сваке учитељске кривице, без тужбе, бев изтраге и без осуде, по својој Буди са звања скида, плату укида, увапБива и друге на њихова места поставља. Та ако је ЕенЈјелац владика, ваљда није паша турски, да онако по турски са народном школом располаже. А шта да кажем о нашем маристрату? МаЈјистрату вршачком мора да је познато, да је закон за наше школе и ва њега закон, и да је дужан, само позиву оној школској' власти сљедовати и на рукуиБи, којесу власти као таковеу „уред-

би за српско-народне школе« озиачене; питамо дакле мађистрат, како је смео и могао на владикинпознв, који није никакова школска вдаст, наредити, да се сталним учитељима плата обуставн и да се учитељи полицајном силом нз школе изгоне. Ми јавно овде устајемо и владику Еенsелца пред народом и законом тужнмо, да је самовољом својом закон повредио н атентат на наше народне школе, управо на народне установе учинио; тужимо мсфистрат наш, даје владикину самовољу створио и протузаконо подпомогао идаму јесвоју полицајну моБ протузаконо на разположење ставио, а тим је свој'у власт на зло употребио, јер је полицијом два учитеља ни крива ни дужна, у сред белог дана и пред школском децом на срамоту и поругу правде и правице из школе изгонио. Oeaj' наш глас, не Бе ваљда остати „глас вапијуБег у пустињи", с тога и обраБамо пажњу власти, којих се ова ствар тиче, у очекивању, да Бе своје по правди и закону учинити. Србе посланике на земаљском сабору молимо, да од овога бележку узму, те да у своје време интерпелују министра просвете, шта је противу полицајног насиља учињено у српским школама у Вршцу наредио. Са податцима послужиБемо преко уредништва „Заставел Имам вам и о другим стварима писати, али то остављам за други пут, јер би иначе овај допис сувише дугачак био. Вац 22. јуда. Пре две године дана од прилике, беше у новосадским листовима тужбе на неке воЈничке мере, из којих се може случајно несреБа излеБи, Koj'a се ничим неда накнадити; мере те пак по себи немају никакве практичне вредности за војску и воЈ'нике. Мислим са овим споменути оно доба, кад j'e „стратегички жени,“ познати Maj'op хонвидски Рапун наместио у главним сокацима својемомке,који су ноБу пролазеБе грађане заустављали са познатим: lialt wer da? наравно на маsарском језику —и упирали им баЈ'онет у прси. Дал још и сад постоји та „мудра“ наредба, није ми познато. Толико знам, да .се на среБу није отуда никаква несреБа догодила што наравно није заслуга ни те наредбе ни господина коменданта, него простог случаја. Али да се лако може догодити несреБа,далако може животчовечији пасти на жртву такој наредби, не само даје јасно по себи, да се дакле даје замислити, него се веБ и више случајева за пример може навести. Један такав несретан случаЈ догодио се овде синоБ на Moj'e очи. Овдашња кривична апсана државна стоји у главној улици, скоро у сред вароши. Пред њоме на улици стоји дању ноБу војничка стража, која као и свугде ноБу зауставља мимопролазеБи свет са познатим: halt wer da? СиноБ ираху улицом три сељака својим домовима. Људи беху можда мало весели, а можда и иначе добро Будни а и повнају овдашње војнике, те стражерево halt wer da? одговори један од пролазе Бих: сутра пријатељу, казаБемо; ко смо, сад се журимо куБи. У том су прошли поред стражара и одмакли неколико коракља)'а; стражар-војник опет понови CBOj'e:halt! али ови се смејаху међу собом, јер веБ одмакли беху по далеко; могуБе пак да су мислили, да се тај нов усклик војников и кога другог тиче, који за њима иде. На једаред се заори звук пушке, ја погледах кроз прозор и видох, где се једанодспоменуте тројице стропошта на земљу. Војник је оборио ватру у гомиду и по несреБи и погодиоједног од њих. НеБуприповедати јаук несреБне жртве. Довољно нек је оволико само: док је од оне двојице једанотрчао по лекара, други по кола, да несретног свог друга превију и дому донесу, док је стигао лекар да привије рану, прошло је тричетврти сата, а у том времену истекло јерањенометолико крви, да му више нема помо Би. Смртно олово размрскало му је цеваницу у левој нози, па се зауставило, прошав кроз исту, у довратку једне оближње куБе, где је могла случајнопастиидруга жртва, да се когод десио пред вратима, као што се то иначе често дога!ја с вечера. Данас се констатовало, да је стражар на шесдесет корачаји даљине за људма пуцао и што је у целој трагедији још најжалосније, убио је једног од она два, који ни речи не изусти! Ево то је само један од многих примера, који показују. како је опасно у мирном добу остављати у снази таке војничке мере, које у ратном времену и у ратним становима могу бити оправдане и на месту, али које у мирно доба па још у најживљим улицама по варошима само несреБу проузроковати могу, а иначе никакве цели немају. Из овога случаја нека узму општине где војнички посада и стража има, пример, и некасепостарају својим путем да се оваки случајеви предупреде. То се најбоље може учинити, ако се од дотични војени команда буде захтевало, дастраже не истичу на улице, илигде се то неможеизбеБи, да се овима забрани пуцати. Ако се где страже боје нападаја, што би бајаги навело за узрок, да се оправда та мера нека се страже подвоструче, па тек при самом случају нападаја, кад се