Zastava, 19. 09. 1873., str. 2

помрачила предрасуде о умишљеном антагонизму Маџара Андрашија, противно много боље уверење. То је источна политика Аустро-Угарске, и у тој политици она до овог часа ништа није цроменула. Једва да Бе мо погрешити, ако узмемо да би у Цариграду потпуно право урадили, кад би то лојадно и пријатељско суседно држање бечкога кабинета одобрили. Иввесна саосеБања, која дописник тајмсов у свом допису из Цариграда од 12. о. м. антиквирана су, и само важност, која се назорима тога листа придодаје, нагони нас, да се с неколико примедаба на тај допис вратимо. ГроФ Андрашија је свакако право имао, кад је босанску споменицу онако примио; у томе сутако исто н заступници осталих сила поступали, изузевши само заступника инглеског. Наш је министар снољних послова још од пре недволично изказао да никако није вољан бевусловну веру поклонити босанским искавивањима, и за њихову се ствар као за своју заузети. Незнамо, како су се остали заступници велесила према споменици понашали. Нознамото, да је наш спољашњи кабинет одлучио о предаји споменице порту известити и овој препоручити, да по постоје Бим унутрашњим ваконима у тој ствари истрагу поведе. Мерународно правно мешање у ту ствар нвје никако бар у овај час на свом месзу. И ствар је окончана ипактиме, да је на изричну жељу портину, аустро-угарски ђен. конзул, који је на то од босанског валије позван, у истрази суделовао. Што се пак тиче ствари, да су кнез Милан, кнез Еарло и владика од Црне Горе без пратње турског посланика у Бечу цару предстали и од цара тако исто достојанствено примљени као и у пратњи, да порта против тога, досад барем никакве тужбе подигла није, то је доста да констатујемо, да су и пре педесет година још српски господари ОбреновиБи и ЕарађорђевиБи, господари молдавски, и владике од Црне Горе аустријском цару у том истом видн престајали, и да против тога нико никад ништа имао није.

ЛАМАРМОРИНА ОТКРИЋА.

Ламармора, талиЈански министар-председник у време Француско-талијанско-аустријског рата угодини 1866. издао је прву књигу о дипломатском току ствари, од који ми по »Н. сл. Преси« вадимо сљедеБе податке, који се односе на побунење Угарске и јужни Словена. (Нигра (талијански посланик у Паризу) говори о пројекту, како би се дале Аустрији подунавске кннжевине у вамену за Венецију Наполеон се смеје тој илузији: „Аустрија би, вели, уступила Венецију само кад би je ратом на то нагнали. Он то зна из искуства. Под утиском тих речи царевих излази Нигра нрви пут тим саветом, да Угарску побунн, што се на пудповат начин и из Берлина саветовало. Међутим је трајада та неодлучност док год Ламармора гроФа Аренза за посланика у Париз отправио није. Цар је примио тога најпријатељскије. Ератак смисао свих депеша пак овај је: Француска ofie да буде одрешених руку. Не допушта нам, вели „Н. сл. Преса,“ простор листа да све догађаЈе из оног доба у што веБем пзводу донесемо, и за то Бемо се за данас задовољити, да само најважније и најинтересантније главе одатле узмемо и нашим читаоцима представимо, и то Бемо за сад најважнију девету у што краБем изводу саопБнти: Због углавлења и утвррења опБег ратног плана отправљен беше из Берлина у Флоренцију краљевски повесничар Бервхарди, свакако врло незнатна и неспособна личност вату мисију, Ламармора, који је меsу тим једног пруског исчекивао, тужи сенаопако, штомује цивилистаи то тако незнатна личност одправљена. За то они изјављује у свој својој војничкој гордости, да он с тим човеком или ништа, или ако шта, врломало и овлаш радити може. НајвеБма се љути Ламармора, што му је тај новодошелац пруски, који је увек само невежа у таким стварима, неке особите војничке планове предлагао, и талијански му војени поход откривао. Пруска, вели он, не би требала ни за вредно да налази, да sенерала Гована о својим ратним плановима убавештава. Ламармора иеће ту уздржљивост отворено да куди, јер се, вели, ратни планови не откривају напред ни пријатељима, акамо ли неприЈатељима. Но ипак он мисли, да би било нуждно, да се о заједничкој војничкој акцији посаветује, и кад је ту тему додирнуо, одговори му Бернхарди, да је веБ за тај преговор и место изабрано, и то Ливц. И Ламармора нзјави, да је тог мишлења, да Талијанци око Тирола оперују, па да својим савезницима посље руку пруже. Но г. Вернхарди је раввио ту план о талијанској авцији, који је скројен још у Берлину, коме је да боме грсФ Бнсмарк и отац и кум био. ОЛинцу не беше више говора; шта више талијанска би војска морала на јадранском мору што почети, па одатле онда и Маџарску побунити. У Берлину је, ведн Дамармора, скројен дакле план, по ком бисе Маџарска побунити и све маџарске регименте у аустријској војсци на устанак против Аустријенатерати морале. Тај су план, као што на првииоглед из њега се ввдети може, скројили у Берлину станујуБи талијански револуционари и маџарски емигранги. Ламармори се недопадаше Taj планвеБ због тога, што маџарски емигранти по његовом мишлењу од нмкаква угледа не беху.

За доказ, да су се ковали планови, како да се Маџарска побуни, наводи Ламармора ове депеше: »У једном брзојаву, који ми ноБас стиже, обзнањује ми гроФ Висмарк, да је за који дан спреман, да се непријатељства отпочну. Што се маџарске ствари тиче, налаже ми баш овог тренутка, да вашој преузвишености саопштим, да je влада берлинска преправна половину новца, који је потребан за маџарску и славенску ствар. Нуждно је пак: 1. Милион Франака за први почетак и за прве преправе. 2. Два милиона за онај час, кад ти народи на оружје скоче. То Бе дакле коштати сваку дотичну владу по милаона Франака. ГроФ Бисмарк пак ни сам незна, како би се тај новац најпрече доставио тим народима. Вашој би преузвишености врло благодаран био, кад би сте урадили, да ваша влада у име наше берлинске те новце изда, и посље на признаницу сигуран свој уложен новац из наше (берлинске) државне благајне добили. Еао што у Фиреку много Хрвата има, то држим, да би најбоље било, да се на јадранском мору најпре побуна дигне. Уседом. Ламармора се ограрује одлучно против тог приговора, да је он кад и мислио о пубуни у Маџарској. „Вио сам, вели он, увек иротивник таким сретствима у рату“. Но и из депеше се јасно види, да је Пруска талијанску владу наредити канила, да побуну дигне. »И ако су ипак гроФ Бисмарк и Уседом држали, да је тако дело недостојно пруске владе, то ја двоструко осеБам, да је то дело три пут недостојније талијанске владе“, завршује Ламармора занешен својом познатом мржњом Пруса, а поштовањем Француза. За доказдаје маџарска емиграција наваљнвала у реченом духу и смеру на њега наводи Ламармора у својој књизи два писма, једно од Елапке, а друго од Еошута. Елапка саветује Ламармори, да ступи у одношај са револуционарним маџарским одбором у Пешти. Еошут вели Ламармори у својој подугачкој' споменици, да је Аустрију могуБе свладати само онда, кад оротив ње устане и Угарска, и за потврду тог твррења свога наводи, да j'e и Наполеон 111, и год 1859. и касније био тога мњења. Даље наводи Ламармора у својој књизи многе понуде савеза од стране Маџара, којима и понуду »маџарског одбора“, којије предложио следеБе пунктације влади талијанској, као услове: »Одбор је властан осим материјалне потпоре тражити и друга јемства и то: »признање провизорне владе (маsарске) и избраног суверена. Италија да пошље свога посданика маџарскоЈ' влади, и да прими маџарског на свом двору. »Тадијанска влада да се обвеже, да Бе изабраном сувереву зајамчити зајам, који се имадз касније установити. »Обе стране обвезују се, да неБе пре положнти оружје док се с једне стране не извојује јединство н целокупност Италије, а с друге пак, док се не успостави устав угарски од год. 1848. уз придржавање неких вреиначења, што Беих угарски сабор учинити у погледу не мађарских народности". (Видили смо какву су карикатуру равноправности Маџари законом од год. 1863. за добру нашли. У.) Право имаде, Ламармора, кад се грохотом насмејао тим савезничким предлозима имажинерне маџарске државе. Затим наваЈа он као доказ, како је он погодио, да Бе се Елапака ујести љуто за језик због свог јуначког упадања и наваЈја дедо, како су Маџари сјајно потученина Еустоци. Неколико депеша Нигрови и Баралови да је Наполеон још вре рата Италији обеБао Венецију. Оде се пак у опште држи вели Нигра уједној својој берлинској депеши, да Бе Пруска или победила или побеsена остала, Аустрију тек онда уздржати, кад јој Фравцуска отштету на Рајни исплати. Од великог је интереса ова депеша, од Варала 15. јуна из Берлина на Ламармору отправљена: Депеша гласи: Бисмарк ми је овај час саопштио како ситуасија стоји: По данашњем закључку ФранкФуртског савезничког веБа, престао је тај од данас више Пруској врипадати. Тај закључакјеу нашим очимаобјава рата; рукаввца је бачена имиБемо једиБи; све вам не могу саопБити, јер све није моја тајна. Дотса fie бити, да вам кажем, да Еете за извесно знати дан, кад fie мо војну одпочети. Морам вам казати, да жалвм, да Бемо морати с нападајемна тврђаву Фирек војну одпочети, мешто да се према јадранском мору кренемо и АустриЈу на поморску битку натерамо. Та ми помисао не да мировати. С друге стране не могу вам затајати, да би ми врло мило било, да је £ен. Ламармора ону комбинацију прихватио, по којој бн с неколико заједнички удожени милиона Угарску побунили.

РАДЊА АРХИДИЈЕЦЕЗАЛНОГ ШКOЛ. ОДБОРА

(ванредна седница од 12. септ. т. г.) Присутни: РеФеренат др. НатошевиБ, каозаменик председника; ПантелиБ перовођа; ПавловиБ из Еарловаца; МоловиБ из Врдника; НиколајевиБ из Голубинаца; и БориБ из Еаменице. 1. Његова екселенција шаље налог због табличних изказа; даље пита: колико је нових школа отворено? колико нових школских зграда сазидано?

колико раширено? колико имаовина повеБано? колико има свака школа учевни опрема? коликостастарих и нових учитеља? колико у панзији? колико неспособни одпуштено? келико изтрага чињено ? уопште, шта је све главно о школи Решено: ово циркулисати протама, аовишколским надзорницима, да би се подробни извештај, гледе горње наредбе поднети могао. 2. Црк. школ. општина Илочка јавља да је једногласно изабрала за учитеља М. Лончарића; решено: одобрити и поднети шк. саветунапотврду и декрет. 3. Славуј Живановић учит. иште да му се одреди, да испит положи. решено: упутити га на циркулар бр. 111- који је по §. 65. Н. У. разаслан. 4. Црк. школ. општина из Ераљеваца, на позив овог одбора, да стечај распише одговара: да је са уч. С. Миросављевићем задовољна, с тим више што је препар. у Митровици свршио, решено: одобрити као привременог и да у течају од две године има испит положити. 5. П. Миросављевић из вел. Радинаца, јадује се, да је и ту несталан и моли се за суплента у Лединци. решено: оставити за идуБу седницу пошто рок стечају није још изишао. 6. С. ТеодоровиБ уч. из Сибиња моли за место у Мишковце. Послати му сведоци, да се обрати на дотичну општину. 7. Црк. шк. општина Моловинска јављадајеФ. ЈедиБа за учит. изабрала, решено: пошто нема сведочбе да је препар. у Сомбору слушао, оставља се за привременог и уiyfiyje се да по расписаном циркулару поступи. 8. Бродска регимента јавља, да је добила, да зикакве помоћи нашим органима не чини, решено: послати шк. савету. 9. Ј. МарковиБ из Гргетега Јавља да је општ. изабрала местни шк. одбор, али да оп. судац П. Суботић неБе да призна и присваја себи сво право те је и стечај расписао, решено: умолити жупанију дамуна пут стане. 10. Срез. суд у Иригу шаље жалбу уч. М. Гајића из Ерушедола, на општ. пол. поглавара, који је стечај самовољно отворио, решено: распис стечаја уништити а учитељ остаје иривремен и упуБује се да по §. 65. Н. У. у Сомбору испит подожи, Надаље, шаље се члан МоловиБ да по §. 23. Н. У. местни школскиодбор органивује. 11. Председ. у Вогњу шаље сведоџбе уч. МарковиБа и додаје, да je добар и способан за учитеља, решено: одобрити за привременог и упутити га да по разасланом циркулару бр. 111. поступи. 12. уч. Гудурић из Бешенова, који је сомборску препар. свршио, моли за декрет, решено: пошто није и сведоџбе од исте препар. послао позвати га да исте пошаље. На ово члан МоловиБ, поднаша овај писмени предлог као тумач §. 65. Н. У. Долуподписан слободан је сл. арх. шк. одбору понизно писмени предлог поднети, у погледу §. 65. Н. У. да га изволи исти хваљени одбор растумачити онако, како га он сваБа, да би се известно по њему и општине односно местни школ. одбори и учитељи равнати могли; јер је долуподписани пригодом похађања школа приметно, да га слабо ко у подпуном једноставном смислу разуме. У прочем га долуподписани по свом мњењу овако разуме: за сталне учитеље сматрају се сви они, који су препар. сомборску свршили, те их је као такове н. шк. у. на својнм штацијама затекла. Они пак учитељи, који су митровачку или панчевачку препар. свршили, остају у својим штацијама стални, само онда, кад по §. 65, Н. У. положе нспит у Сомбору и буду за учитеље оспособљени. Усвојен буде предлог са тумачењем заједно. 13. Оп. купиновачка моли да овај одбор стечај распише. Иста се упућује на §. 67. Н. У. 14. Црк. шк. општина Нерадинска јавља да је на расписани стечај, изабрала за уч. С. ДотлиБа, решено: одобрити и шк. савету за декретупутити. А у погледу набавке учила: Пошто се Ердевичка до данас јавила, упуБују се овим све општине, да саме потребна учила и опреме набаве; а која неби сама набавила, биБе преко пол. власти нагоњена. 15. Беркасовачка ствар због уч. Маодуша, упуБује се шк. савету на преглед и одобрење. 16. У ствари истраге румских учитеља, решено: незаконо отворени стечај уништити, пошто отварање стечаја спада на шк. одбор, ане на скупштину. Надаље, пошто се није могла тужба против учитеља доказати, сем неуредног долазења у цркву то се имају учитељи опоменути, на боље похаЦање цркве а председник црквене општине упуБује се, да одсада све што спада на местни школ. одбор, има овоме неФаљено делегирати. На упразњено место уч. Вујанова избор одредити и обавити. Пошто је идуБа седннца пленум; позивају се сва гг. чланови овога одбора, још истога, што Бе се у тој седници подпредседник бирати. Идућа седница је 27. новембра т. г. У Еаменици. #

ИЗВЕШЋЕ КРАЉЕВИНСКОГА ОДБОРА О РАЗПРАВИ ПРЕДМЕТА ИЗВАН НАГОДБЕ.

Ераљевински одбор поднео је у саборској сед. ници од 22. о. м. следеБе извешБе о успеху свога договарања с одбором угарским у погледу пред. мета, које је по налогу сабора имао разправит в уједно са ревизијом нагодбе: „Осим ревизије законскога чланка I. г. 1868. као главнога предмета и задатка, поверио је високи сабор још и следеБе послове подписаном кражевинском одбору на сходно разправљање са сличннм одбором сабора угарског и то: 1. По закључку XV. седнице сабора од 12. ав« густа 1872. бр. 242. скрбити за покриће управних потреба беловарсе жупаније кроз установљење повољнијега кључа и размерја доходака раввојачене крајине. 2. По закључку исте седнице бр. 261. разпра. вити питање гледе Халерских пребенда и обскрбних штипендија хрватскога одела. 3. По закључку XVIII. седнице сабора од 15, августа 1862. бр. 322. изходити, да се сада земалски аутономни буџет обтереБујуБе мировине, гледе прије уведења зак. чл. I. г. 1968 умировљених чиновника, на терет заједничкога државнога ерара пренесу. 4. По вакључку сабора од 31. августа 1872. бр, 9. изновикном разправом изходити повољније установљење државних друмова и река у Хрватској и Славонији лежећих, које би се под заједничку др. жавну управу и трошак ставити имале. 5. По закључку XXI. седнице сабора од 19. августа 1872. бр. 16. и 281. кр. одбору на сходноуредовање упуБене представке обБинства жупаније речке, и трговачке обртничке коморе у Сењу: ради устројења посебне поморске области ва хрватед приморје; самосталнога разполагања иуправљава жељезничких и других јавних обБила; преинш трговачко поморске заставе и уређења царинарске i тариФе са краљевином Далмацијом. ОдзивајуБи се предхваљеним налогом високог сабора, непропушта смерно подписани кр. одбор за сада известити, што следи: на 1. Питање гледе Халерских пребенда и обскрбних штипендија није дошло до меЦусобне равправе ових одбора, јер се је краљ. одбор сабора угарскога код потакнуБа овога, као и оних питања у обБе, која се ревизијом нагоде ни у какову савезу нестоје, изразио, да нема мандата у разправу такових изван нагоде лежеБихпитањаупуштатисе. С тога по проучењу овога предмета мније подписани одбор краљевински, нека високи сабор у овој ствари закључи, што следи: а) да се ниједно место на хрватски одел спадајуБи Халерских пребенда и обскрбних штипендија, у случају изпражнења, више попунити нема, у ком праву је и превиша повласт на земаљску владу стигла; б) да се садањим уживатељем поменутих пребенда и штипендија имаде и по допису владе од 13. јула 1872. бр. 1001. још пет, што изнагаа укупно 1470 Фр., као трошак изванредни предујмице изнлаБује: и в. позвати земаљску владу, да својимпутемпо-* куша од дотичнога угарскога министарства, које свако деобно право Хрватској и Славонији на та- i кову закладу од 135.000 ф. одриче. бар толико! изходити, да подмирење ови још нећи пребенда и | обскрбни штипендвја у износу од 1470 Фр.илиизпразнења њихова без болеге приуздржаје на попуњење њихове на терет поменуте закладе преузме. на 2. питање гледе покрића управнога мањка жупаније беловарске и установљења повољнијега кључа и размера доходака развојаченеЕрајинерешено је дотичном установом законске основе у погледу ревизиЈе нагоде, која се и на беловарску жупанију протеже. на 3. Гледе пренешења мировина у Хрватској и Славонији станујуБи, пре уведења нагоде умнровљени чиновника, на терет заједничкога буџета пошто је краљ. одбор сабора угарскога разправу и решење овога питања разлога, што на предмет ревизије нагоде строго неспада, припустио влади, ступио је подписани кр. одбор кроз у ту сврху изаслани пододбор, са г. министром председником и заједничким Фвнанцијалнвм министарством угарским у договор, која разправа још довршена није и подписани одбор неће узмањкати успеховераи* праве високоме сабору у своје време известити. 4. гледе државницеста и река, које би сеу Хрватској и Славонији под државну управу на заједнички терет предузети имале, част је подписаному одбору иввестити, да је овај предмет притО' дом нагодбене разправе по хрватском краљевинском одбору потакнут био;нопошто јеначелогледе означења тако звани „државни цеста и река“ у§ 9. законскога чланка I год. 1868 доста јасноизра’ жено, а изведење тога на заједничку владу спада, приметио је краљевински одбор угарски са своје стране, на заједничком сабору на уставно разправљање законску основу у погледу нове мреже о раздељењу државни цеста и река где Бе и оне у Хрватској и Славонији у извидењу §. 9. зак. чл. lr« 1868. наведене бити. Заједничка влада поднела је јур поменуту оенову законску, која Бе у предстоје Бој седнии* заједничкога сабБра до разправе доБи. У таковом положају стваринепреостајепо.мне®l подписанога одбора ино, ван преко хрватски ступника на ваједничком сабору угарском, а т а5 ° и помоБу угарскога министра, који интересе