Zastava, 07. 03. 1878., str. 1

ЗАСТАВА

У НОВОМ САДУ 5. марта.

Руска војска око Царигрида приближује се Бујукдери нж Боспору, по томе, * и по другим знацима можв се закључити, да руско лево крило и центрум хоће да се поставе пред Цариградим у истој висини са ев. Стеваном. Цлриград је дакле са свих страна опкољен и Руси затварају Бос Фор. О конгресу нвма никаквих поузданијих вести, по којзма би се судити могло, да ће се свакако састаги. Шта више почињу се помаљати неке сумње у том погледу, а све еа неспоразума између Русије и Енглеске. По једној вести из Петрограда Русија мисли да предлг жи бугарском народу, порти и велесилама принца Батенберга као кандидата за бугарски престо. 0» том се ствари доводи у евезу и долазак принца Ллександра хесенског у Беч. Румунска је влада намерна, да саопшти велвсилама споменицу једну, у којој ће образложити са иетори]ског и међународног гледиштв, даБесарабија има сстати Румунској, а ве да се поврати Руеији уз накнаду Добруче. За Русију је држимо ми питање части, да збрише оно, што опомињена кримски рат. Румунији је лакше уступити, у толико више, што добија покрајину у накнаду, која је већа од Бесарабије. У Букурешту се боје, да Русија без обзира на конгрее, no гласу руско-турског уговора, не поседне Бесарабију. Претходне спреме за то Руси су већ учинили. С тога Румунија захтева, да се припуети ва конгрес и позива Европу, да јој ова очува Бесарабију. Наговештава се, да и миниетар спољних послова кнежевине Србије, г. Ристић, спрема меморандум на велесиле, у којем ће се обележити захтеви Србије и потражити, да буде српски претставник пуштен на берлински конгрес. Каи што се п Пол. кор.“ из Дубровиика јавља, стиже у Херцеговину многа турска војека, Пре неколико дана приспело је у Крупу пет табора низама, који се сместише између Мостара, Крупе и Ђумрукане. Све посадв у Херцеговини умножавају се и снабдевају храном. Измвђу Крупе и Мостара прекинут је саобраћај због у тврђења, а и код Габеле се утврђују низами. И ноћч ее ради. Те су спреме управљене очевидно против аустријске окупације. За такозвану аустро-угарску интересну СФеру сад се вели да има неких седам тачака. Прве би четири тачке овако глаеиле: „Руси имају одма очистити Бугареку све до бугарске обале; автономна трибутарна Бугарска с»мо до Балкана; друга бугарска држава с оне стране Балкана остаје под непоередним господарством портиним; за случај револуције Аустрији се даје право, да поседне Србију, Босну и Херцеговину. Остале три тачке још су непознате. То је заиста штета свет би се мало забављао као што ће и с овим познатим тачкама. Друге опасности отуда нема. Као што се из Цариграда јавља, порта намерава, да дословно саошпти св. стевански уговор мира, али уједно да изнесе први нацрт уговора, како су га саставили ђенерал Игњатвјев и Нелидов, Русија нема ништа против тога, јер he ее отуд видети нодико је попустљива била. Да је Русија са тим уговором пристала до крајње гра нице у свом попуштању, види ће се и из овог писма, којег је „Пол. кор“. добила из Пере. Писмо глаеи: „Ахмед В»фик и СаФет паша, кад видеше, кико Руси тако знатно попуштају. дадоше се на тај посао, да још даље што искамце, те се почеше поново цифрати. То ва Ј за Д дотужа ђенералу Игњатијеву те ти он Формулује неку врсту ултиматума, давши им четврт сахата ва промишљење и пре-

тећи, да ђе одма они 40.000 Руса, што код св, Стевана логороваше, посести Ца риград. Та се претња делом доказа тиме, што велики кнез у том истом тренутку нареди, да се речена војска изведе на преглед. То је помогло и турски опуномоћеници потписаше уговор мира“. О грчком устанку јавља један атински брзојав ово: „Од Олимпа се шириустанак све даље у Македонију и допире већ до Верије. Код Фарзале еу била два већа боја, где 400 Турака погибоше. Пелионски усташи заробише и пред ратни суд ставише једно оделење башибозука (60 момака) са вођом им Амоус агом, који палише села у околици Вола. По вести, која је из Јанине атинекој влади приспела, пустио је на слободу турски намееник у Јанини 200 мусломанских осуђених зликоваца из тамошњих тавница, који ће се послати са другим казненицима, цуштеним из тамница у Арти и Превеси у Епир против тамошњих усташа, Каква ће зликовачка насиља починити ти измети над тамошњим хришћанима, то се лако предвидити може. Усташи на Криту, који с Турцима примирије закључише, наумили су, д» опет одпочну непријатељства, јер Турци употребљују време примирја, да се само боље подкрепе.“

ИЗ ДЕЛЕГАЦИЈА.

Одбор ауетријекв двлегацијв вмао је 2. ОВОГ мес. седницу, у којој је гроФ Аидраши ставио кабвметско нитање. БранеБи се од пребацчвања некојвх говорника, да је неодлучан у својој политвцн, рече, да се влада најсзбнљнвје проучида,пре но што је поискала кредит од 60 мнлнјуна, те се уверила, да јој је неопходно нуждаи тај кредит. Не fie, вели, да чини притисак на решење дехегација, алн мора изјаввти, да му је захтеван кредит тако нуждан, да не може ни бар добар стојати. да fie без њега моБи даље водити послове. Угарска делегација држала 3. о. м. јавну седницу, у којој су прочитанн и бев ивмене одобрени поткомисијски иавештаји о накнадном кредиту за ускоке босанске н херцеговачке и о накнадном креднту за петребе министарства спољашвих послова и рата. Из Б«ма се јавља, да су од аустрцјске стране одабрани Еоронинн, Валтерскирхен и Шауп, а од угарске Слави, Фалк и Ченгери, да саставе предлог о кредиту за 60 мидијуна, како би га оба две делегације могле усвојитн. Из сједнвце пододбора угарске двлвгације од 26. Фвбр. довнаЈу се накнадно неке подробности, које ево саопштавамо. Др. Фадк као известнтељ предлога о кредиту од 60 милвона Фор. рекао је, да у земљи влада велико неповерење у погледу накана владиних, оссбато је распрострањена вера, да је оних 60. м. за трошкове окупације или анексије Босне и Херцеговнне. Тим се не каже, као да се те земље имаду сматрата као „noli me tangere", јер тнме бм се пустнло слободно Србији и Црној горн или ма ком, да тамо раде по вољи. Али поБи у Восну и Херцеговину у другој намери, а не радн своје сигурности, била би такова политика, за коју бн после немогуБе било, добити првволу Угарске. До душе гро* Андраши взјавио се у том смнслу, ал нико не јамчи за то, да Бе у часу, кад доsе до тога, да се ових мил. Фор. употребе, гроф Андрашајош седити на својем месту, те се делегација мора побрннути за то, да за свој глас може у свнм околностима одговарати, и за се никако не сме дозволити кредит у оној Форми, у којој га је влада предложила. Говорник с тога мнсли, дасемора наБи такова Форма, која нвкључује могуБност, да би се 60 мнл. употребило на целм, које иемља У Угарској су сви беи взнимке тога мнења, да ми (т. ј. Мгфарв), ако збвља немам« сш>ге ea велвку акцију, бјоље д'а ништа не учинимо, н да наше добро и крв штедимо, да можемо кашве опет стати наобраву нашвх вовреренвх права. Ако ипак нешто чмнвмо и жртвепрвнсснмо, то се може учвннти само за акцију у велнхом сбвму са великим средствима а завелике ннтересе. У говору, што га је на то држао грсФ Аи-

драшн, развмо је он становишге владнно према критичнии Владн су рече, трн пута отворена: или одмах одредити мобилнзацију, што је са огромнам жртвама екопчано; или мишта не радити, док погибељ не доsе пред врата, и тек онда се обратити на парламенте; а тоЈје скопчано с огромним губитком времена. У таковим околностима морао се изабратн треБи пут, намме покушатм, интересе наше обраннтн мирољубивим путем, а у исто време побринути се, да се за најгори случај могу одмах учннитм нужне мере. ГроФ Андраши полемнзовао је за тим са иеколнкоречи именито сгроФовима Сечењјом и Auo> њијем. Првом рекао је, да влада има програм, али да неможе допустати, да се о вему расправља; а у одговору другом, означно је потанко сфору интереса аустро-угарских, Овај део говора оцтао је у тајности. Прорачунски одбор ауотријске делегације држао је 27. Фебр. седницу, која је била испуњеиа питањнма заступника. Заступници Демел и Шауи пнтали су за Босну и Херцеговину, за одношаје оввх земаља према Србији и Румунској и да ли минисзар мисли, да се даде уз пове Бање Србијо замнслмти урсфење Босне и Херцеговине тако, да би било јамства, да Бе дуго под врховним господством Порте остати? Видман искао је разјашњења о држању монархнје према другим властима, о тројецарском савезу. Гискра и Клир желе, да се тачно прецнзнрају аустро-угарски интереси, додавајуБ, да ли је Русија гледе истих задовољна. Штурм пнта напокон, да ли се наканило мобиднзирати такорер и за саму окупацију. Министар спољних послова грои Андрашн одговорно је на веБину постављених питања подужим равлагањем. Дане взјаве примљене су као ноуздане, те нису ни уведене у запнсннк. Особито обширно је говорио миннстар о питању окупације Боснф, за које рече, да не лежи у оквиру намера, владвнмх. Он натласи, да оснгураве против изненарењу ннје бно главии мотив предлогаза кредит, иего просто један од мотнвз. Он нзјави, да је интересе монархије према Русији веБупочетку споменуо,;и да|је Русија обе Бала, штовати их. Министар одлучно пориче, да би хтео приправу замобнлнзацију без истовременог мобилизирањв, и одговори на питање Едирово, да влада никако не намеравв одреднти мобилизацију одмах после дозволе кредата. Влада потребује свакако средства, да може свету покасти, да монархнја можеочувати интересе своје; но пре конгреса, од којега се вадати да Бе се свестрано споразумети, поставити војну силу, да се с великвм трошком неко време издржава, и после евентуално опет разпусти, био бн поступак, за којм влада небн могла одговаратн. Што се с друге стране реклој да је „прекасно* за мобнлизацнју, мислн он, да је управо прерано. Том прилвком изјави министар, да су све вести, које се разносе о мерама мобилизацнје по све неосноване. За тим се претвори веБање, пошто су и нечлановн суделовалн, у приватан разговор. У токј нстог управмшезаступннци кнез Шенбург, Грохолски, Скрннцн и др. питања на мвнистра. Из његова одговора дознаје се, да је Андраши изрично констатовао, да програм конгреса ннје установљен. Што би ми iao резултат рата хтели. било би само онда могуБе, хад би се споразумелн с Русвјом о деобв Турске; а пошто се то становиште нвје вигде дотакнуло, није бвло нн повода, да се икакови услови у том погледу поставе. Говорнику није жао, што није држао могу Бим одношај Турске према вазалннм државама. Воље и одважностм није имао за то, да предлаже одржање садашњег стања у том погледу. Настојање његово смера на то, да Јевропа реши замршено то пвтање, а за то се имаде конгрес побринути. Становиште наше на конгресу биБе чување мнтереса наших. Мивистар одговори даље на пнтање ради одношаја наших према иноземству, да су истн врема свима добрв, прама Немачкој посве повољнм а према Италији посве другачији и бољи, него што су били. Влада, која не мисли на никакову окупацвју нли тражила је кредит само за то, да може чувати наше интересе, Свака др жава мора бити прнправна, да и сама своје интересе брани. Министар спомиње јсш, да се трвжењеи креднта не намерава ни по што војску опргмити. Еада се буде новац прибављао, чуваБе се парламентима по закону припадајуБа им ингеренцнја. Сједнњени одбори угарске делегацијерлсправљали су у седници 28 ®ебр. предлог о кредиту од 60 мил. који су једногласно одобрили по познатом предлогу Фалка. Да Бе га пленум угарске делегацнје примити, ие може после тог бити никакве сумње. Од владе веБа на расправи: ГроФ А нд р а ш н, одсечни предстојиик бар. Озци и Тешенберг, од стране угарскевладе Тиса Сел и Венкхејм. ГроФАнтон Сечен ннтерпеловао је најпремннистра спољиих послова, еди ли је како се видн из некојих спнса црвене књиго, нарав реке Дуиава са свим право означена. По његову мњењу не може се нарав корвенцијонадне реке протевати чак до неутралаости, с тога пита мннистра далн он ммслв, да у случају рата власт, граничеВа е таковом конвенционалном реком, може бити ограничена у својим мерама? ГроФ Андраши задржава потањи одговор на ово пвтање, али напред веди, да он дели мњење Сеченово. У колжко се cefia, није хтела турска признати Дунав реком конвенцијоналном него својом властитом границом и обранбеном линијом, на што Аустро-Угарска није могла пристати. ПрелазеБи на дневниред наиме на (означеном у уговору одношаја), кредит од 60 мил. узима реч. гроФ. Сечен: Он дели поднуно мњење минкстра спољног да пограничне државе, које су до сада биле под сузеренством турсквм, не могу остатм у својем досадањем одношају. Он не Бе да истражује, није ли монархвја могла учиннти почетак промени тога стања. Но ако се мивистар од те иницијатвве уздржао обзиром на јавно мњењи (разумева се, марарско), то је била дужност вдадина да јавно мњење поучи, тим више, што се он (говорннк) из црвене књиге осведочио, да она много садржава, што кад би било саобБено, дало би јавном мњењу посве други правац. Он то некаже само обзнром на прошлост, него и на будуБност, јер треба сада н у будуБе јавном мњењу како ваља ствари разјасњнватн. Што се тиче кредита од 60 мил. Фор. примеБује говорннк, да он како је у прекјучерашњем гевору нагласно, схваБа подпуно тешкоБе рата, али онзнаив повеснице, даприправљање за рат, често против намере дотичних рара рат. Он не може пристати уз предлог известиочев у предлсжевој Форми, али неБедаставља каква предлога, него гласа за вахтевани креднт и налази мотивацију својега гласа нзкључнво у оним речима владина предлога, по којима захтевани креднт имаде служнти ојачању вајене снаге. ГроФ Андраши слаже се подпуно с мњењем Сечењовим, да је била дужност монархије, попримити иницвјативу, да се промени положај мањих суверених држава, и он је у том погледу учинио неке кораке делом склопљењем уговора с румунciom, делом у ствари наслова румунскога кнеза, али изјављује, да влада може само до иввесне гран Еце казати своје вамере, да пре времена неизазвва непријатељства, која би њезино деловање отежала. Тако је влада н. п. из прва била склона, првзнати независност Румунске, али не њезину неутралност, која је са сввм у опреци с нашнм интересима. Во у Румунској вмаде знатна странка, која полвже више важнссти на неутралност, неголина »независност,* на последњу без прве неБе ни да пристане; она би се иззесно нама противила, кад бн ми били у том погледу казали последњу нашу мисао. Јавно мњење зна, шта жели, а оно што жеди, јест обично и ираво. Тако се у иас жели, да монархија буде велика и моБна, да се њезвниинтересн бране. Алн гледе путева и средстава не може јввно мнење увек пресудити, што је право, именито код нас далего се разнлазе у том погледу назори, тако да јавно мњење у последњем обзиру не може влади давати правца. Може се и према ннжим слојеввма бити удворним, па нн суверени народн нерадо чују увек истину, а данас треба много одважноств, дасе к.ажеистинадоњим слојевима, јер у нашем парламентарном времену обично се налази неки део власти доле. Говорник излаже оне посебне тежкоБе, које потичу из унутарњег биБа наше државе и које толико отегоБују повнаввње правога јавногамњења, као и његово равнање. Говорнгк повива се у осталом на првмер Енглеске, где је јавно мнење дуго времена било проти-турско, а влада је нагибала Турској. Тамо се чинило, iao да реп води главу; али после је настао взнеиада обрт, који још данас траје. Еод свакога народа вма таквих обрта, који се не могу напред прорачунати, те стогане могу одлучввати за полвтички правац. Све тона-

ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИЛ КНИН 5. марта- Велика народна скуп’ штина у Тишковцу опет закључила: или спојење Босне са Србијом или широку автономију. Одабрала застуиника за конгрес, али о Веселицкоме и Узелцу ни спомена није бпло.

„ЗАСТАВА" имавж р»де«н»: ередом, нетком, недиљом, на целсм w< Лаку. а уторнивом на ио табажа Ввдељом иелави уз „Заставу" забавио-поучни лист „Завичај." ЦЕНА ЈЕ ОВА на Аустро-Угарску: Са „Завичајем 11 : Без „Завичаја": на годину . 16«. па годмиу 14«. h & ио годиие 8 „ на по годиив 7„ и5 '/, године 4 „ на '/„ године 3„ 50 на 1 иесец 1„ 20

БРОЈ 37. У НОВОМЕ СДДУ, У УТОРДК 7. (19.) МДРТД 1878. ГОДИНА XIII.

За Ср 6иј у; (у сре«ру.) Са „Закичаlвм“: i Без „ЗавичаЈа" на годииу 40 дин. i на годину 35 дин. на по год. 20 „ 1 напогодинеП'/, „ на 7, год. 10 . на године 9 „ на 1 месец 3 „ иГЛАСИ рачундЈу ое uo 6 новч. од сваке врсте оваиих ситних олова, а ва жиг ce плаВа по 80 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву. а пред. плата и огласи адиинистрацији „ЗАСТАВЕ" РУКОПИСИ не враЕају се натраг.