Zastava, 04. 03. 1879., str. 2

лежз својих 30 самртннка, но то још није потвррено. Што се тзче набавке храие, војничко заповедништво у Тамишвару обеБадо је, да Бе дневно слати 5 —6000 хлебова. И варошка власт у Тамишвару обе Бала је, да бе дневно толико иото или још више хлеба и опскрбе слати. o?нм тога учвнили су понуде Арад, Ваја и Вел. Еикинда. Данас је у Сегодину два ред букиула ватра, но још ннје познато, како се нзродила. По што је у вароши врло тешко опскрбљивати војскуипо што садвеБ влада потпун мир, а онолнко војннка, колико је пре употребљавано на насипима, није више нужно, то Бе у Сегеднну остати само један батаљон и у Новом Сегедину један и жениске чете.

Д о п и с и.

Петроград 20 Фебруара (4. марта.) Јучеје овде торжанствено прослављен дан ступања на престо садашљега пара. Варош је била днвно искиБена заставама, које су се весело лепршале по зраку. По прозорима у : многим куБама висили ,су Билимн и шаренице. У вече је било дивно осветлење по свој вароши. Честитке и други етикетски обичаји обављени су, као и увек, но о њима не мислим говорити... Ваш покоран слуга био је тога дана у вече у »Великом театру*, где се давала опера „Жизнђ за царл* (живот за цара.) Величанствена зграда „Великога театра" изгледала је још величанственија од електричне светлости, којом се осветљава од свију овдашњих позоришта само једно „Велико позорчште". Народа, каои увек, било је много: ни једно место није било празно. „Жизнљ ва царл“ је чисто руска опера. Давали су је са великим успехом и на италијанским и француским бинама. Мелодије су веБим делом народне, руске, покупљене и вештачки обрађене внаменнтим руским композитором Глинком. Фабула и садржај самог комада узет је из историјских руских предања и носи на себи характер баснословни, »абулозни. Кад се 1598 године, са смрБу цара Теодора ЈовановиБа (сина Ивана Грозног, прекратила стара династија Рјурика, настадоше у Руснји тешка времена. Великаши, —бојари гложеБн се меру собом око власти, доведоше земљу до савршене пропасти. Интрига са стране хтеде да доврши оно, што не могоше учинити властољубиви и покварени великаши. МеТјусобни унутрашњи раздор и борба исцрпише народне силе. Околни непријатељи постараше се, да се користе таким стањем ствари. Пољаци заузеше веБи део западних руских покрајина, па се угњездише и у самој престоници, Москви. Новгород паде у руке Шведима. Татари стадоше дизати главу и веБ помишљаше, да свргну са себе руски јарам. Русија је била на крају пропасти... Тада се тек у северним руским покрајинама и градовима Владимиру, Новгороду, Пекову. Рјазану, Вјатски итд. пробуди успавана народна свест. Те старе слободне руске вароши, са својим готово республиканским уређењем, подсеБајуБн нас јако на старе республике наше по Далматинском прибрежју, дигоше се да спасу „Московску царевину, коју до пропасти доведоше искварени под апсолутизмом московских царева руски великаши. По тим варошима стадоше се скупљати по старом обичају народна веБа, народне скупштине: варошани и сељаци, трговци и занатлије, стари и млади потрчаше на зборишта да веБају, да се

договоре, како да се снасе држава од пропасти. У Нижњем Новгороду, ондашња глава општине месар Козма Мињин Суворуки својом ватреном беседом разбуди родољубне осеБаје. „Не мојмо жалити ништа, говорио је он: хајд да продамо своје куће, да заложимо своје жене и своју децу само да скупимо новаца на плату војницима те да спасемо отачаство". И разбуБена народна свест не пожали ништа. Скуписе грдна војска, с којом кнез Пожарски поŁе и ослободи Москву од Пољака и спасе земљу од пропасти ... А наскоро после тога „Великаја земскаја дума* (велика народна скупштина) изабра 21 Фебруара 1613 год., за цара Михаила Фјодоровича, Романова, основаоца садашње династије, коме је тада било тек 16 година, да тиме утврди мир и ред и да прекрати свако даље унутрашње гложење. Романов се у то доба налазио са својом мајком, калуЈјерицом МарФом, у костромском Ипатијевском самостану, а отац му митрополит Филарет бгше у ропству код згољака. Мати се дуго устезала дапусти сина да иде у Москву на царски престо, бојеБи се преваре и издаје. Најзад мораде попустити жељи народа. Тако прича историја тај епизод ис руске прошлости ... А пре дање, одакле је узет садржај горепоменуте опере, вели, да су Пољаци послали тајне убијце, да убију новоизбранога цара те да опет произведу у земљи немир. Најмљене убице пођу манастиру, но залутају у путу те дођу у куБу рускога сељака Ивана Сусањина, кога се кБи Антонида, тек пред тим прстеновала и постала заручница младога Руса, Сабињина. Пољаци заокупе старца Сусањ и на, да им он покаже пут и да их проведе до манастира, где је живио новоизбрани цар. Старац, зле намере непознатих гостију, реши се да пошто по то спасе младог Романова. Те с тога пошље свога синчиБа Вању (Јоцу) у манастир и околицу, дајави цару и народу о прете Бој опасности. А сам поведе Пољаке и заведе их у некаку страшну густу шуму, где су од глади и зиме морали поскапати. Но у шуми он казује Пољацима, да их је нарочито завео и одвео далеко не само од манастира веБ од сваког људског станишта. Пољаци ваде сабље, да искасапе старца за превару а он без свака страха пева: „Страха не страшусв, Смерти не бомсв, Лагу за царл, за Русв! (т. ј. Вретња се не страшим, смрти се не бојим, леБиБу, погинуБу за цара и за Русију.) Пољаци га искасапе, те тако он са беспримерним готово самопрегоревањем даде пожртвује свој „животза цара*. Око тога се врзе сва садржина комада. Слика има врло дивних, особито кад сцена представља салу пољскога војводе, где су искупљени сви пољски магнати те се веселе играјуБи полонезу, мазурку и др. игре. Но још је е«ектнија слика. кад се после вести, коју доноси син Сусањина, народ и војска народиа искупља пред манастир дачува цара. Пошто је представа свршена хор глумаца и глумица одпевао је два пута (други пут по захтеву публике) руску химну „Боже цара храњи". Нека ми опросте читаоци, што се тако дуго задржах на синоБној представи. Време је, да им кажем још штогод, што fie их

можда више интересирати. Ал пре него што пре-Iјем на друге новости нека ми је дозвољено казати још две три речи о јучерашњој светковини. Дан 19 Фебруара светкује се у Русији несамо с тога, што је тога дана садашњи цар се зацарио, веБ поглавито још и с тога, што је тога дана уведена једна од нзјвеБих реФорама садашњега царовања: 19 Фебруара 1861 гојдине издат је царски указ којим се укида »крјепостноје право* т.ј. робовање сељака спахијама. Милиуни људи избављени су тога дана царевом речју од ропских окова и постали су слободни људи, слободна створења, дочим Су пре тога били, као и свака стока, жалосна стварчица у рукама својега госе. Сељак руски до 1861 год. није био човек, веБ скот, по појмовима руских спахија и „дворана*. Сељак нијеимао земље, није имао ништа, јер он сам није био свој; онјеприпадао сав са свом својом несреБном породнцом, ако је имао, какоме госи, који је могао радити с њима шта хоБе продати. и поклонити онако исто као што ја могу продати, поклонити, упрегнути у јарам или заклати свога вола, свога коња...У руским новинама старога доба могло се читати ме!ју огласима оваких објава: „Продајем краву музару холандског порекла и кочијаша, који уме лепо да тера коње“, или „имам на продају два вола, три кочијаша и две девојке, једну од 18, другу од 15 година, обе су лепушкасте и знају женски ручни рад*; или: „продајем куБу, клавир и неколико лакеја и собарица, јер их имам много*. (гл. „Москов. Вњдом. за 1801 годину.) Безбожна трговина с људима престала је. Човечанско достојанство уздигнуто је из оне скотске низине. Сељаци су ослобођеии: сад је сваки од њих свој госа и сваки има бар по 5 ланаца земље. Осим тога, 19 Фебруара потписан је зватану историјском погледу и св. СтеФански мирни договор... 0 овдашњем „кужном случају* читаБете, без сваке сумње раније у страним новинама. Др. Боткин тврди једнако, да је знамевити сада веб дворник Прокофјев oаум имао на себи све знаке кужне болести. Боткин се да како могао и преварити, као што тврде његом противници, али Бе бар натерати овдашњу полицију да обрати пажњу на чистоту по вароши. К. (Ј. В.) Будии-Пешта 12. марта. (Д а љ и т о к радње делегација. Специјална биџетска расправа на уг. сабору. Имартикулацвја берлннскога уговора. Поплава Потисја.) Да у најглавнијим самоцртама свој взвештај о даљем току радње аустријске и угарске делегације. У последњем свом допису говорио сам о раду дотични одбора и плеиума до 8. о. м. У суботу 8. о. м. држали су сво је седнице оба одбора, и бвџетви одбор аустријске делегације, и војнички угарске. У седнвци војиичксг одбора уг. делегације од 8. м. поднео је Иваика извештај о радуизасланог одбора од три лвца у погледу издатака на групу техннчких послова у окупираним покрајинама. Исти је изјавио одлуку одборску, да ратни министар може предузимати само провизорнемере нужне за израну војске, а никако не може искатв од делегација кредвта за трајне ннвестиције. Ту су путеви, жељезница од Зенице до Сарајева, бродска Буприја за жељезницу и пешаке и т. д.

Цео одбор вотира за 1878 год. 106 милиона «, и против предлога реФерента Маркуша, да се од нсте своте откине 3 мил. Прешло се на владин предлог за 1879. год. Усвојеи је предлог реФорента Мархуша, да се одобри само 30. мил., а 5.444.000 Фор. да се одбацк од предложене своте. Тај исти дан боа је и седница биџетског одбора аустријске делегације. На истој су прочитани били извештаји дра Штурма о индемнитетском предлогу за год. 1878., и о издатцима на окупацију у години 1879. осталога рекаоје реФерент, да je противаа владином сумарном предлогу, јер онда у дотачне своте могу да спадају и трошкови око адмннистрацчје поседнутих земаљз, а те и таке трошкове не може делегацвја вотирати, јер би тиме крњила права легислатива. Предлаже да се од предложене своте не одобрејs.444.ooo ф. Др. Штурм свршио је свој pe®eрат, те је за уторак 11. о. м. заказан бзо пленум аустријске делегације, у којем су обављени предлози за окупацију у год. 1878 у 1879. Влада се трудила свим силама, јда пленум прнми од ње предложени накнадни кредит од 5 t мил. Ф.р. за издатке на војску у год. 1878, месеца новембра и децембра, шгоје, као што нам је познато, бвџетни одбор одбацио био. То јој је и испало за руком, јер је накнадни хреднт од 5 мил. усвојен са 35 против 22 гласа. Встнрано једакле свега за 1878 год. 106.720.000. ф. у име трошкова око окупације, дагле 46.720.000 преко врвсг кредита од 60 мил. За тим се прешло на издатке у овој 1879. годинн. Befi одобреним 20 мил. придодано је још 10 мил., свега дакле 30 мил. Од владе предложених још 5 мил. отпало је. Даље је још примљви предлог беџетског одбора, да влада од предложене и одобрене своте за војску ни како не може подмчривати ,и трошкове око администрацвје и тајних инвестиција. Тај исти дан свршио је и угарскв т. з. војнички одбор своје предлоге. За 1878. год. одобрвно је 46,720.000 ф. накнадног кредита, нарно до коначног решења после предложених завршених рачуна. Придодана је таксфе и позната револуција изасланог пододбора тројице у погледу границе делокруга ратнога министра. За год. 1879, одобрено је по Маркуша свега 30 мил. дакле пет мил. мање, иошто је влзда предлсжила, баш као штојеурадила и аустријска делегација. Још ове недеље завршч fie своје сесије угарска делегација. Ва уг. сабору још једнако траје специјална дебата овогодишњег бвџе-а. 7 о. м. обављен јеспецијалан претрес овогодишњег прорачуна министарства Финансија. Иза тога је дошло на ред министарство комуникацаја. Љегов прорачун претресан је све до јуче. Јуче је започет биџе мвннстарства за земљорадњу, обрт и трговину. Сиецијална дебата у биџе-у иде доста споро и доста млако. Нема сумње, да веБина прима владине предлоге, скоро без икакве измене. Против беџе-а министарства комуникација водила је ооозицвја доста јаку борбу, особито странка независности. Ток расправа бно је прилично нормалан. Тек у две прилике бвло је изузетка, ал и те два прилике довоњно карактеришу парламентарнзам. Такав један призор био је у седница од 8. о. м. Док је посланик Угрон подупирао молбу више секлерских општина, против наредбе

ЛИСТАК ЦАРЕВ ГЛАСНИК.

Ромлн у две књиге од Јулија Верма. Прввео Сава Петровић. (Наставак 25.) Ранила је медведа лако у плећа. Али љута звер пође сад на младу девојку, која је узмицала испред ве, па је трчала око тарантаса. Коњ, што је још заостао, скакао је у пропнице и хтео је такођер да се откине. Ако сви коњи побегну у планину, како ћеондадаљеда се путује ? Надија је дакле опет изишла пред медведа, па је ванредном смелошћу по други пут опалила из револвера, баш кад је медвед подигао своје грдне шапе, да је смлави. То је био онај други пуцањ, што је заеенуо бливу Михаила Строгова. Једним скоком створи се он између медведа и младе девојке. Руком својом учинио је само један покрет, од оздо па горе, и силовита звер стропошта се мртва пред њим на земљу распорио ју је од трбуха до гркљана. Ту је Михаило Строгов лепо показао вештину сибирских ловаца, који кад хоће да распоре медведа, добро пазе, да му не покваре скупоцено крзно. „Јеси ли здрава и неповређена, сестро? запита пре свега Михаило Строгов, кад се осврнуо младој девојци. Јесам, брате,“ одговори Надија. Баш у тај мах стигоше и оба дописника на то место. Алсид Жоливе прискочи ка коњу, те га ухвати за главу. Мора бити да је имао снажне руке, кад га је укротио. Он и сапутник му видили су такођер, како је Михаило Строгов на кратво свршио с медведом.

„ Сто му мука! прозбори Алсид Жоливе. Као трговац умете ви, господине Корпанове, врло добро да се служите ловачким ножем. Шта више, веома вешто, додаде Хари Блунт. У Сибирији, господо, одговори Михаило Строгов, принуђени смо ми, да се евачему довијамо.“ Алсид Жоливе гледао је Михаила Строгова. Како је ту стојао спрам светлости, с крвавим ножем у рукама, а упревши једну ногу на обореног медведа, изгледао је Михаило Строгов доиста леп човек. Ту лепоту зачињавао је још и високи његов раст и одлучни поглед. „Красан човек!" рече Алсид Жоливе за се. За тим скиде шешир, па поздрави с поштовањем младу девојку. Надија се лако поклони. Алсид Жоливе окрене се за тим своме сапутнику, па му рече: „И сестра је достојна таког брата! Да сам ја медвед, ја никад не бих насртао на тако красне и честите људе.“ Хари Блунт стајао је ту не далеко као каква мотка, држећи шешир у руци. Алсид Жоливе понашао се са свим неусиљено и учтиво, па је тим само већма упадала у очи природна неспретност и укоченост његова колеге. Сад се појави и јемчик. Пошло му је за руком, да ухвати оба своја коња. Прво је погледао сажаљиво на красну звер, што је лежала распорена на земљи и што ће ту да |остане за пљен птицама грабљивицима. За тим поче да оправља и удешава амове и уздице. Михаило Строгов извести га, у каквом се стању находе она два друга путника, па му рече, да им даде једног коња на употребу.

„Располажи само, како ти је воља, одговори јемчик. Али двојакола у место једних... Добро, добро, пријане, упаде му у реч Алсид Жоливе, који је равумео штазначи та напомена јемчикова. Добићеш наравно и двоструку кирију. Е, па онда хајд’, напред, моје грлице! “ кликну јемчик. Надија је опет села на тарантас, а Михаило Строгов и његови пратиоци ишли су пешке за тарантасом. Могло је бити око три сахата. Бура се стишавала, те није више тако силовито беснила кроз кланац. Сад се могло већ брже ићи. Кад се указа прва румен зорина, стиже тарантас до оне половине таљига, што је запала до главчина у блато. Сад се могло познати, да су коњи морали нагло трћи, па се тако раставио предњи трап од стражњег. Сад испрегоше једног коња, и то логова из тарантаса, па га ужетима привезаше за седиште од таљига, те га тако с тешком муком упрегоше. Оба дописника поседаше на клупу од својих чудноватих кола. Обоја кола кренуше се у исто доба заједно. У осталом, ваљало им је само да се опусте низ Урал, а то баш није тако тешко. Шест сахата после тога стигла су обоја кола једна за другима у Јекатеринбург, а није им се путем случило никакво зло. Први човек, што су га новинари угледали још на капији од поштанске куће, био је њихов јемчик, који их је, као што се чинило, мирном савешћу ишчекивао. Тај добродушни Рус није се ни мало нашао у запари, него је с осмехом на лицу изишао пред своје путнике, па је пружио руку, да прими своју напојницу. Истини у хатар не смемо прећутати, да се Хари Блунт на то ужасно разљутио и да је плануо правим британским гњевом; и да се

јемчик није мудро повукао натраг, он би му, у место „наводку,“ као вешт боксер дао песницу у чело. Кад је Алсид Жоливе видио, да му се друг тако разгњевио, смејао се грохотом од радости. Тако се донде можда још никад није смејао. ж Та он је са свим у свом праву, тај убоги ђаво! викне он. Он има пуно право, драги колега! Није његова кривица, што ми нисмо могли поћи за њим!“ Па извади неколико копјејака из шпага. „Ево ти, пријане, речеон; —узми то, па тури у шпаг. И онако није твоја кривиц«, што их ниси заслужио!“ Но то је још већма раздражило и разгаевило Хари Блунта, који поче претити чак и поштару, да ће дићи царницу против њега. „Парницу! Па још уРусији! —викнеАлсид Жоливе. Али за бога, драги колега, оканите се тог посла! Како овде стоје ствари, не бисте могли дочекати ни краја тој парници. То ви онда сигурно и не знате за ону красну причу о руској дојиљи, коју је породица њеног одојчета тужила за то, што га она хоће и даље да храни? Није ми позната та прича, одговори Хари Блунт. Онда не знате ни то, шта је било с оним одојчетом, кад је суд њему укорист изрекао коначну пресуду? Па шта је било, ако смем молити? Да, драги мој колега, то је одојче постало пуковником гардијских хусара!“ Сви прснуше у смех. Алсид Жоливе извади ту своју бележницу, па да би кад год фигурисао у комруском речнику запише ову белешку:" ,Таљиге су у Русији кола, која имају четири точка, кад се крену а кад стигну, само два!“