Zastava, 31. 10. 1879., str. 1

ЗАСТАВА

О ПOЛИЧНOМ ПОЛОЖАЈУ.

У великом политичном свету нема се готово ништа важнијег у овај мах да забележи. Претња енглеских државника босФорском болеснику због неувађања реФОрама у малој Азији хоће да се у ништа разлије. Ти енглески државници знали су одавна да се Турска не може у европском смислу реФормисати, јер би то за њу значило толико, колико отров сисати у своју турску крв. Крај свега тога енглееки су државници привидно настојавали, да се Турска реФормише просто с тога, што им је то у рачун ишло. Сада пак, када наглашавају, да им је збиља стало до уређења правосуђа и админиетрације у малој Азији, чине они то опет из својих себичних побуда и рачуна. Њих озлојеђује, што им уплив њихов опада у Цариграду напрема руском упливу, који је са ступањем Махмуд-Недимовог министарства своју превагу задобио. Тој зловољи својој хоће они израза да даду, када онако осорно ступају напрема Турској и када се позивају на ону кипарску конвенцију, по којој би се мала Азија реФормисати имала. Међутим таки поступак не мора ни имати своје строго политччне цели. Неки хоће да га сведу на прост берзијански маневар, који је у осталом своју мету промашио. Било пак како му драго, толико стоји, да источно питање са берлинским уговором никако није до свога закључка дошло. У сваком тронутку може да са те источне стране загрози опасност општем светском миру. Стање на истоку како је створено после источног рата, приличи подземном вулкану, који изнутра кува непрестанце, и дим на том крају света често наговештава оне опасности, које се отуд по европске народе легу. То уверење влада данаске читавим светом и све европске државе удешавају се и спремају према том уверењу. Осим тога је с друге стране и одношај Француске напрема Немачкој, који не да, да се свет уљуља у сигурно осећање трајног мира. Ма колико да се Француска република притајава у својој природи, свакоме је познато, да осветнички дух у крвавом руву i за те спољашње и привидне тигпине стоји и само вреба згодан тренутак, када he срцбу своју у свој издашности да излије. Познато је даље и то, да и Немачка веома добро схваћа свој положај на тој страни и да се сваког тренутка може одлучити, да новим изненадним ратом доскочи својој невољи, да скрха Француску и тако се опрости беде, која јој мирна санка не да. У одношајима између Француске и Немачке и у половном стању на истоку лежи опасност за одржање светског мира. Један мален догађај ма на којој страни може да изазове читаву поворку догађаја, којима самртна рука неће расположити моћи. Под притиском такога стања видимо ми данас све европске велесиле, како се спремају журно и како се удешавају, да изађу на сусрет отсудном тренутку, који часком искрснути може. Скоро нечујно и у тишини опкопава се и утврђује Француска на својој граници према Немачкој. То исто ради Италија, утврђује Верону на страни, која је окренута Аустро-Угарској а ова опет учвршћује своје положаје у јужној Тиролској. Обе ове државе чине све то крај евега званичног уверавања, како су добри одношаји њихови и како их ништа не поремеЗваничне и лепе речи остају гола спрдња, где толики чини противно од тих добрих одношаја доказују. У Аустро-Угарској знају веома добро, да странка такозване „неспашене Италије“ није проста сокачка повика, него да има свога ослонца и темеља у маси народа италијанског, којему је до тога стало, да једном потпунце оствари своје народно јединство, а на име, Да добитком Трста осигура свој премоћни положај на јадранском мору. То све знају У Аустро-Угарској, па с тога неверују лепим речима толико, колико се поуздавају У своју сопствену снагу. С друге стране пак и у Италији провиде тежње аустроЈгарске окупацијзне политике на балкан-

ском полуотоку. Знају веома добро, да кад би та политика у великом стилу изведена и успешна била, да би опасала Италију са читаве источне стране и тако је доминирала. Берлински уговор и конвенција Андрашијева са Турском, по којој је окупација само привремене нарави не може умирити практичан поглед италијанског народа. Отуда је то, да се Италија учвршћује на својим границама према Аустро-Угарској и да се чак и о томе поговара, како Италија приступа балканском савезу, који је склопљен између Србије и Бугарске и којему је цел, да очува независност и слободу народну на балканском полуотоку од туђинског утицаја. Слична утврђења погранична видимо, да чини и Русија напрема Немачкој покрај све тврдње, да се поправљају они поремећени одношаји између те две северне царевине. Колико је истине у тој предпоменутој вести, то се за сад још не види јасно. Ако би се пак обистинило, да се успостави и опет онај тррјецарски савез, онда би се уједно и то посведочило, да је Бисмарк добро рачунао, када је склапањем савеза са Аустро-Угарском Русију тако рећи изазивао и тим изазивом дотле је догонио, да се приволе у његово коло. Као што је Русија устуком својим после св. стеванског мира признала, да је слабија, тако би руски државници овим новим устуком испред аустро-немачког савеза признали надмоћност Бисмарковог духа. Свакако би тако признање ишло на рачун слободе балканских народа, а нарочито Српство на балканском полуотоку било би уцена том новоускрслом тројецарском савезу. Да ли би се руски државници приволели таком развитку с тога, што и сами радије хоће деобу балканског полуотока, него ли слободу, или с тога, што се непоуздавају довољно у снагу велике Русије то би по српски народ било свеједно, јер му се зао удес његов никако не мења. У осталом за сада су то само гласови, који могу пусти остати. Тек у том случају, ако би се по све обистинили, нужно би било, да и Српство према таким приликама свој рачун потражи. За овај мах не остаје друго, него чекати, шта he поред горе изложених опште европских прилика пролеће донети.

Политички преглед.

Из телеграма у јучерашњем броју нашеглиста видимо, да је јуче на угарском сабору дошла на ред босанска ствар, т. ј. узет у расправу законски предлог о уређењу Босне и Херцеговиие. По расположењу угарског сабора према окупацвји и у опште босанско-херцеговачким стварвма, а веЕ и по самој тој причини, штоје др. Политговорио, на што да богме но Ее изостати реФлехса и од стране Тисе и другвх чланова сабора, босанска дебата биБе јамачпо доста занимава. У петак је пак свршена дебата о ваконском предлогу о угарском држављанству и истн је у суботу примљен у треЕем читању. У суботу су биле на реду петиције. У аустријском царевинском веЕу на дневном су реду разни законски предлози ехонокне нараŁи, тако да је занимивији и значајнији део рајхсратског рада за сада сведен у разне одборе, који претресају рајхсрату поднесене предлоге пре но љто доју у пленум на претрес. И царевинсксм веБу поднет је предлог о управи Босне, јгдногласан оном у угарском сабору. У седници бссанског одбора разлсжио је 25, о. м. ТаФе, за шго је влада поднела тај предлог. Рече, да се босаиски земаљскн прорачун још није могао поднети, јер га још нзсу претресле ни обе државне владе, па ни заједничкз, која је позвана, да управља земљака, окупиранвм на основу мерународна уговсра. У осталом, није ни нужно подносити прорачуна, јер се не захтева никаква свста за управу тих земаља; и ако се у спште узмора захтевати, захтев ће се морати оениватв на темељу и поднеску свију нужних исказа. После тафзове взјаво започела је дебата, у којој су учествовали: Херпст, Грохолски, Ригер, Стурм, Лусткавдл, Пленер, Сви ciopo наглашаваху, како ваља знати, колики је терет, што га држава поднесеним предлогом прима насе. Владаје изјављивала, да је подносенн предлог пут, који води поправцч садашвег стања у Босни и Хер-

цоговани, и да је управа охупираиих областз заједничса ствар. Тако су веБ дедегације поводом тамошље железнице одобриле инвестицојоне трошкове, које су парламенти после морали похрити. У одборској 26. ов. мес. закљуиено је по херпстову предлогу, да се ради уштеде времеиа с босанским предлогом узмо у претрес и законски предлог о утеловљеву окупираних области у заједннчку царинску област. Прорачунски одбор поделио је 26. ов. мес. ме?у чланове поједннв струке прорачуна. Како је автономашка етранка у веЕини, то су важнији реФерати у рукама автономаша; но и уставоверц»ма су дати неки одсеци прорачуна. У чешком рајхсратском клубу постављене су две комисије, јодна за политичко ствари, друга за народносну равноправност. Комисије Ее израдити опширне споменвце, које Ее круни и влади предатн нарочите делутације. У споменицама Ее се побројити све жеље Чеха у погледу равноправности и самоунравности, као год и у погледу самоуправног положаја Чешке. Комисија за народносну равноправност четир посебна елабората, и то о университету, о средњим школама, о на> роднвм и о чешком језику у ззањима. Ових дана бвЕе изабраче депутације, roje Ее иЕи круни и влади. Посланик гр. Зичи стигао је 25. о. м. у Цариград и примио посланичке послове, које Ее још водлти, док се не реши његова молба за отпуст. По „Пешт. кор.“ српски заступник у Вечу предао је бар. Хајмерлу ноту, у којој се Аустро-Угарcia пожурује, да што пре почне преговоре ради загључеаа трговачког уговора саСрбијом. АустроУгарска жели, вели поменути лист, да се најпре реши жедезничка конвенција. Посланик северноамеричких сједињеннх држава, по припознању незавкснссти србијине, уредио је дипломатски одношај северо-америчком унијом и Србијом в отишао у Букарешт, да и тамо сврши те исте послове. Па прод поменута „Пешт. кор“. јавља и то, да ће бугарски кнез Александар посетнти кнеза Милана у Нвшу месеца декембрз’. 0 походу Црногораца на ПлавуиГусиње телегргФашу „П. Л.“ са Цотиња, да су се силни Арнаути опшанчили код Гусињз, те се на том меету очекују крвави бојеви, по што су сеЦрногорци под војводом Марком Миљановим упутилиправо Гусињу. Кнез Никола примво 15 ов, мос. на свечаној аудијенција веровницу турског заступника на црногорсхом двору, Халиб-беја. технвчка комисија, која ваља да реши питање о Арап-Табији, прнспелаје2s.о. м. у Букарешт и ту саставља записниг, у ком Ее саопштитн своју одлуку. Као што „Пол. кор.“ дознаје, одлука комисијина испашће 'у корнст Румуније. Као што је веЕ познато, енглеско-турски спор због реФорама у Азијн може се сматрати sao сгаложен, Порта не имајућч куд ни камо, попустила је и спрема се, да спроведе реФорме у Азији, као што нх берлински уговор пропиоује, те је тога ради веЕ поставила Бакер-пашу за шеФа жандармерије у Јерменској. Мнннстарски консељ препоручио је султану, да се исге реФорме уведу и у језропекој Турској. Турски посланик у Лондону уверавао је Сализберија, е се променом кабкнета спољашња политика портина нвје нзменила, те се нада, да fie енглееко адмиралско звање позвати на траг енглеску Фдоту, коју је опремило у Вурланскн залив. Сализбери је одговорио, како Еаглеска не може трпети, да се та ствар одуговлачн, јер под доеадашњом нндодетном управом мора отоманска држава пропасти. Ечглеска влада захтева с тога дела, а не празне речи, но услед уверавања посланикова, она fie причекати с даљзм наредбамв. Услед тога еиглеска је Фдота задржана и није одбродила у Вурлански залнв. Ио уз пут снашла је исту Флоту несреЕа. Под предгорјем св, Илнје на најужаснијем врху Јевропе ухвати Енглеза бура, те их јако оштети. Ма да се првашње страховите вести о евглеско-турском спору не обистињазају, јер Еаглеска нити је предала ултиматум, нити је попретила судтану, да fie га <з престола свргнути, ипак се по свему види, да је Енглеска том прилнком насела, те је с тога одмах готова, да се мнри, она, која ипаче свој заложен гдас познатом британском тврдоглавошБу брани, То је с тога, што њен корак није подупрт нн од Аустро-Угареке, Немачке и Фраацуеке, од којвх се она надала потпори, а ни с друге никоје стране. То се истина с неких страна побија, али по свему се види, да се Џон Буд овом придиком нвје показао онако велики, као што себи уображава, Порта је истина обеЕада, да Бе увести

ргФОрме, али Турци лако обеЕавају, само што обе* Еања не испуњавају, па и овде може бити: обеЕање лудом радовање.

Са српског народно-црквеног сабора.

У Карловцнма 20. октобра 1879. Председава Стеван Брановачки. Поднашају се равнн поднееци. Др. Ст. ПавловиЕ ивноси молбу српске црквене општине ново-бечејске, да се у сбвиру свештеничке плате ив првог разреда уврсти у треЕм разред из разлога, што јој се иравославно становннштво од 2200 душа умањило на 1576 душа. УпуЕује се петиционалном одбору. Чита се по треЕи пут уредба о надзору нар. цркв. добара, који су под руковањем митрополитапатријарха и епископа. ПоднеБе се својим путем пајвишем одобрењу. Чата се по треВи пут пословник. ПоднеЕе се највишем одобрењу. Др. МаксимовиЕ извештава, да је §. 10. уредбе о руковању манастирских добара редигован и сад гласи овако: „надзорвик код главне управе имаЕе годишњу плату од 1200 ф. и 600 ф. паушала на путнице и путне трошкове, а ссим тога на њега спадајуЕи део од два постотка чистог прихода свих манастирских добара. Исидор Ti ири fi извештаваозакључку одбора петорвцз у погледу привременог утеривања парохијала, и предлаже: 1.) Да се молба, дотично предлог ЧудвБев, у погледу начвна утеривања дотацзје правосл. свсштенства у хрватско-славонској Крајвни упути на претстојеБу расправу §. 50. и 67. одсека 11. основе уредбе о дотацији свештенствз где Ее ово питање до свог законктогрешења доЕв. 2.) Да се на темељу вајвише дозволе донешева привремена наредба председнвштва уг. владе од 30. севт. 1876. год. бр. 1508. накзадно на знање узима и саборски одбор позове, да подручне сн епархвјске власти на строго обдржање упитне уредбе упути. Уједно да се поднесе претставка на пргдседништво уг. владе против оваквог начина октроисања којим се законски чл. IX. од r. 1868 и највише одобренвм устројством од 7. јуна 1875 г. зајемчена автономија вређз. Пошто је известнлац подужвм говорои обравложио постуиах одбора петорице с обзвром на ове две молбе, то буде примљен предлог одбора петорице. 1. Известилац петицијоног одбора у школским стварима др. ђ. НатошевнЕ извештава омолби Днмнтрија ЧобиБа управитеља српско-народних школа у миру, а сада катихета на срп. школама у Панчеву, да би му се награда за предавање науке вере милостнво одредила или надлежна власт на пла Бање исте упутити изволела, и предлаже, да се ова молба уступи гонзисторији вршачкој, која је молитеља за катихету намеетила и у погледу искане награде веБ кораке чинила, нека ствар ту и доврши. Каменко ЈовановиЕ. Није за предлог потвцијоног одбора, него да се упути школ. савету, јер конзисторија је веЕ учинвла оно, што је знала. Ј. ЈорговиБ. Слаже се с ЈовзноввЕем. Кадби со упутила конзисторијв, ова не би знала шта Бе, јер је и сама у теснацу. НатошевиБ. Не може се шк. савету упутити, јер овај нема шта решавати, будуБи је та школа комунална. Конзисторија нека реши, а не да школ. савет отплеЕе оно, што је конзисторија заплела. Прима се предлог петицвјоног одбора. 2. Известилац извештаваомолбиМил.РатковвБа и предлаже, да се иста уступи сабор. одбору на уредовање. Прнма се. 3. Исти извештава о молби цркв. општине Гролицхе, да би јој сабор српског учитеља код дотачне вис. области издјејствовати благоизволео и предлаже, да се вста уступи шг. одбору на употребљење. Прима се. 4. исти извештава о молби Ј. ФарановиЕа за пензију на основу 55 годишњег учитељовањв, и предлаже да се нста уступи саб. одбору. Прнма се. 5. Исти извештава о претставци односно молби учитељског збора округа мохачког, којом моле 1.) да би и учитељство било заступљено на сабору и да сабор одреди колико Бе која дијецеза учитељских кандвдата да бира. 2. да се учитељима ради појања у црквнплата одреди из црквене касе. 3. да вз сваког округа учитсљи себи бврају надзорника на три или внше година,

„ЗАСТАВА* иммк редпвио: средом птвом, недељом, на делом ТB- а уторником на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА 8а Аустро-Угарсву: na целу годину . . ' • • • 14 ф. нца по године . , ?••-«■ на четврт године . ... ■ ва 1 ■ • 1••20 н. За СрбиЈу 6/ сребру.) па годииу 35 дин. на пола годипе 17 7 г дин. на четврт године 9 динара.

БРОЈ 166. У НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ 31. ОКТОБРА (12. НОВЕМБРД) 1870. ГОДИНД XIV.

ОГЛАСИ рачунају ce по б новч. од свам врсте оваких ситних слова, а за жиг се плаКа по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а предплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ“ у Иови Сад у дунавској улици. РУКOПИСИ не враЕају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.