Žena dvadesetoga veka

ало не поправи. И баш онда кад он смишља како ће да утече, као лопов који, натоварен тековином своје крађе, тражи да умакне од суда, јавља се отац и даје глас вајне дужности: «Плати свој дуг; то је са свим право. Ти си слагао; искупи своју реч. Украо си, врати што си узео! Она те више не воли, пошто је видела какав си; и то нека ти је за памет! И ти њу никад ниси волео. Ви бисте били заједно несрећни, и поврх свега ти би се гризао што си својом погрешком постао узрок заједничке вам несреће. Боље је трпети немаштину и срамоту, него дражити глас савести и продужавати најгрђе и најтеже одрицање». Ето једнога оца из комедије која је боља од других. Њему ја не обричем успеха, на позорници; а богме му не омем обрицати ни у животу.

Велики број енглеских романа прича како се лове младожење. Често мајка, преко кћерине воље; а некад и мајка и ћерка заједно запињу своје мреже. Начини једнога романсијера не разликују се од начина другога; али се обично узима једно од овога трога. Или оне ухвате онога који тражи само мираза; и у таком случају, кад се брак сврши и једна и друга страна види да су обе преварене. Онда им не остаје друго него обе да траже нове каише. Или је младожења човек поштен

10%