Žena dvadesetoga veka

151

навике, и исти говор, пошто су све васпитане у једним истим школама. Кад би се г-ђа Карнотовица држала као краљица, опе се пред њом не би ни у чем постиделе. Једина неприлика у нашем једнаком друштву може бити кад се узму двоје који су васпитани толико различно да се никад ни у чем не могу да сложе. Ја знам једну жену која пише заносне стихове а муж јој кожар, који се само бави својим занатом, и неће да зна ни за што ван тога заната. Знам поету, поету истинскога, чије списе издаје Лемер, а жена му је положила испит зрелости из математичких наука. Ја све помињем из своје околине. Један мој пријатељ оженио се једном планинком која сири прекрасан сир, а зна нешто мало и писати. Он је пак члан Института. Једнога знам који је безбожник првога реда, а жена му не излази из цркве. Како се могу они разговарати“ Како ће они заједнички управљати васпитањем деце своје ' Госпођа Половица свако вече вуче овога мужа у Аруштва. А он би хтео седети и радити. Лети га води у бање где бива највише света. Папротив, Г. Август хоће да његова жена парадпра у сваком салону; он је притрпава накитом, децу је своју дао у пансион само да може свуда са женом ићи; његова је жена из унутрашњости која би волела да се ни с ким не