Žena dvadesetoga veka

– – с

је то Слободни мислиоци од седам до дванаест година нису могли без потреса гледати своје другове да се кресте или да иду на, службу; а они од осам до осамнаест година присуствоваху и без страха и без стида у тим обредима. Ми живимо, пријатељи моји, од проти“ вуречности и од лажп.

Ја нисам говорио о грађанском сарањивању, пошто, бар у том, нема ометња кућевному миру. Па и то је ли баш тако 2 Жена хоће једно, а породица умрлога хоће друго. Може бити п тестамента, па п додатка тестаменту. Има и друштава где се члан обвезује да буде грађански сарањен; овака друштва не праштају мртвацу који покаже да неће да одржи реч. Те тако бива свађе и над самим мртвачким сандуком.

Сам је брак једно од најзамршенијих питања. Мало је овде за слободнога мислиоца што ће се он саблазнити празноверицом аругих, пили празноверицом друге стране. Црква не одобрава благословити брак докле он 1зречно не изрази са свим по Форми свој пристанак. Најпре она чека његову молбу. После његове молбе, тражи уверење да је крштен н да се први пут причестио. То није ове, или то још није ништа. Она тражи да се он испо-