Žena dvadesetoga veka

180

несрећом ; доцније поче мислити о својој деци, и прими се тешкога заната — мољакања. Нигде је нису лепо примили, а још мање наградили. Неколики трговци, који су им што шта давали на почек, изјавише да им није све плаћено, и запретише парницом. Она упита за савет адвоката, и он јој рече : — Они су бездушни људи, и још бездушнијп за то што је ваш муж допуштао да га они краду, и они су се за свашто по два пута наплатили. Али он је тако био неуредан у својим пословима, да ја не бих смео још сада казати што пз чега може изићи.

Она се препаде.

Неколики пријатељи, којима она открпи тај свој страх, нимало је не умирише.

— Он је био, рекоше онп: — као сви велики уметници. Он је гледао само своју уметност, и гомилао је лудорије пи погрешке у својим пословима. Ми смо њему често говорили, али он према нама бејаше глух. — Чувајте се од парнице колико год можете. Не треба дати грађе пакосним језицима. Ви знате како се поступа с генијалним људма, ит.д. ит. д.»

Онда она учини ово: остави све и пишчеве. Она је знала да нико неће изгубити ништа, и да ће овакав њен поступак учинити крај свим парницама и свим пакосним разговорима. Мислила је да се врати у Холандију, али се