Žena i socijalizam

с к СЕ на

405

она била, религиске организације, а са њима и цркве, ишчезнуће постепено. 6

Религија је трансцендентални рефлекс овог или оног друштвенога стања. У колико људски развитак корача напред, у колико се друштво трансформише, трансформише се и религија. Она је, како Маркс вели, тежња за илузорном срећом народа, која се јавља у оном друштву коме је пошребна шлузија, а ишчезава чим маса сазна у чему је права срећа и како се она може остварити. Владајуће класе, зато што им то налаже“интерес, теже да спрече продирање тог сазнања, те тако покушавају да конзервишу религију, као једно средство своје владавине, што је најјасније изражено у оном познатоме начелу: „Народу се мора сачувати религија.“ Тај посао постаје једна важна чиновничка функција у друштву заснованом на класној владавини. Формира се читава једна каста која прима на себе ту функцију и сву своју оштроумност употребљава на то да одржи и прошири ову зграду, пошто на тај начин расте моћ и углед и саме те касте.

У почетку, на најнижем ступњу културе, у примитивним друштвеним односима фетишизам, религија се на вишем ступњу развитка претвара у политеизам, у још напреднијој култури у монотеизам. Нису богови створили људе него су људи направили себи богове, Бога. „Он (човек) је њега (Бога) створио по својој слици, по свом обличју,“ а не обратно. Већ се и монотеизам претворио у један пантеизам који обухвата све, прожима све и расплињава се све више и више. Природна наука је доказала да је теорија о стварању земље за шест дана само један мит; астрономија, математика и физика уче да је небо само један ваздушни простор а звезде на не-

беском своду, на којима анђели станују, у ствари сунца и планете који су таквог састава да ниједном анђелу није могућно живети на њима.

Владајућа класа, чији је опстанак доведен у питање,

грчевито се припија уз религију као уз стуб свих ауто-

- # Ка Магх: Хаг КАШК Чег Нерејзећеп Кесјиз - РаПоворћје, Решвећ-Еталлбејвеће Јаћифтећег, Ди 2 Тле[екцпе, Раја 1894,