Žena i socijalizam

64

из кога је доцније поникло краљевство. Као год у Грчкој и Риму, и немачки род пропао је услед постанка приватне својине, услед развитка заната и трговине и мешања са туђим племенима и народима. На место рода дође установа марке (Матксепоззепасћаћ), демократска организација слободних сељака, која је у току векова давала јак отпор у борби против племства, цркве и кнезова, и која није потпуно ишчезла чак ни пошто је феудална држава загосподарила и сељаке, који су дотле били слободни, почела у масама бацати у зависност и ропство.

Представници марке били су породичне старешине. Жене, кћери, снахе бејаху искључене из већа и управе. Била су прошла времена кад су жене руководиле племенским пословима, што је Тацита веома зачуђавало и што он помиње с презирањем. У У. столећу салиски је закон укинуо право женскога пола на наслеђе племенских добара.

Сваки мушки члан братства, чим се ожени, стицао је право на један део заједничког земљишта. Деда и баба, отац и мајка и њихова деца живели су обично под једним кровом у задрузи, и чешће се догађало да отац, да би добио нов део земљишта, ожени још неодрасла и за брак неразвијена сина одраслом девојком, са којом је он место сина вршио мужевске дужности“ Млади супружници добијали су један товар букових дрва и дрва за колебу. Ако им се нађе кћи добијају товар дрва; ако је новорођенче син, два товара.“ Женски пол цењен је у пола вредности.

Закључивање брака било је просто. Религиозна је радња била непозната, изјаве пристанка с обе стране биле су довољне, и чим пар ступи у брачну постељу,

= Исто се то дешавало у рускоме миру. Види де Гауејвуе : „Паз Џтејееп ши, Прегзеви! уоп Кат Виесћег, стр. 85. Гетргје: 1879:

#85 а. 1, у. Маптет; безећсћее Чез Мајсуеггавзите 11 Решаећапа,

%# То бива још и данас. То се потврђује уобичајеним поздравом којим отац у Амришвенцу код Сен-Блазијена одговара на глас о рођењу детета. Ако је девојка, он кликне: „Ах, сто му мука!“ а ако је син: „Ах, хиљаду му мука.“ ВафШасћез Мокајеђеп пл 19, Јаћгћипаеге уоп Еаџата Ниго Малер. 5бразђиге 1900.