Žena i socijalizam
65
брак је закључен. Обичај освештавања брака црквеним чином постао је тек у деветоме веку, а тек је у шеснајестоме веку одлуком тријентског сабора брак проглашен за свету тајну католичке цркве.
Са постанком феудалне државе погоршало се стање за велики број чланова заједнице. Победоносне војсковође служили су се силом да завладају великим областима; себе су сматрали за господаре заједничке својине коју су уступали својој оданој пратњи: заробљеницима, робовима и ослобођеним робовима, обично страног порекла, на извесно време или с правом. наслеђивања. На тај су начин створили племство, које им је у свему стајало на служби. Оснивање великог франачког царства уништило је последње остатке старог родовскога уређења. На место већа старешина дошле су подвојсковође и племство које се сад створило. |
Због непрекидних освајачких ратова и међусобних борби првака, огромна маса слободних људи, која је све те терете сносила, пропадала је и осиромашавала. Они више нису били у стању одговарати војној обавези. Место тога, кнезови и велика властела скупљали су најамнике, а од тада су се сељаци заједно са својином стављали под заштиту световнога или духовнога господара, — црква је умела да за неколико столећа приграби и велику световну власт — којима су плаћали данак и за себе и за имање. Тако је слободно сељаково имање постало закупно добро, које је временом оптерећивано све више и више. Кад је једаред допао овог зависног положаја, није требало много па да сељак изгуби и личну слободу. Зависност и ропство распростирали су се све даље.
Властелин је имао;готово неограничено право располагања над својим робовима и зависним људима. Он је имао права да принуди на брак свакога човека чим ступи у осамнајесту а девојку кад наврши четрнаест година. Он је могао наметнути човеку жену, жени човека. Исто је право имао и према удовцима и удовицама. Као господар својих поданика сматрао је да има право полног уживања својих женских робова, што се огледа у 115 рштае посн5 (право прве ноћи). То је право имао
жена и социјаливам 5