Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

се потреба да се направи разлика између висине минималне зараде у привредном и ванпривредном сектору.

Такође договорено је повећање минималне плате за 13,5% у 1996. години, а потом је наредне године је била договорена једнократно - односно једногодишње усклађивање минималне плате сразмерно реалном порасту ДБП у претходној години.

Ипак начин усклађивања и подизања минималне зараде је био већи од реалног раста предвиђене инфлације а ванредно усклађење је било неколико у складу са реалним растом ДБП. Тако да је и Словенија донела Закон о минималној плати 2006. године, којим је уведен усклађивање минималне зараде у складу са предвиђеном годишњом инфлацијом.

Када се постави циљ који је био опредељујући за увођење минималне зараде 1 доношење посебног закона којим се она ближе уређује, може се рећи да је циљ био обезбеђење материјалног положаја запослених са најнижим примањима и покушај спровођења активног утицаја на високо изражену неједнагост зарада. Механизам кроз који је законодавац планирао то да спроведе је постављањем механизма за једногодишње усклађивање минималне зараде њеним повећањем сразмерно пројектованој једногодишњој инфлацији као механизму њиховог усклађивања.

Али опасност, односно замка која се јавила као последица оваквог начина усклађивања дала је негативан ефекат који се огледа у превисоком износу минималне зараде који није сразмеран оствареној продуктивности послодавца и значајно увећава трошкове рада запослених у укупном приходу послодавца. Минимална зарада у земљама ЕУ

Све земље ЕУ имају имају одређени систем минималне зараде. У неким земљама је законски утврђен начин уговарања и примене минималне зараде, а у неком земљама је питање минималних зарада покривено колективним уговорима, углавном гранским колективним уговорима.

Националним законом је уређено питање минималне зараде у 20 земаља и то у Белгији, Бугарској, Чешкој Републици, Естонији, Француској, Грчкој, Мађарској, Ирској, Латвији, Литванији, Шпанији, УК, Луксембургу, Малти, Низоземској, Пољској, Португалији, Румунији, Словачкој, Словенији. А питање минималне зараде решено је кроз гранске – секторске колективне уговоре у Аустрији, Кипру, Данској, Финској, Италији и Норвешкој.

Тренутно се воде преговори за утврђивање минималне зараде у националном законодавству и то за две земље - Немачку и Шведску.

445