Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјалпа права и економска криза

сти јесте човек и његова породица – пре свега, њихово здравље, а затим и материјална безбедност и заштита од друштвених ризика. Права на социјалну заштиту, социјално обезбеђење и социјалну помоћ остварују се одређеним давањима и чињењима и нису ништа друго него циљ постојања социјалног права. Оно, дакле, регулише, тј. утврђује правне претпоставке за постизање социјалне сигурности.

Социјално право регулише услове обезбеђења социјалне сигурности и заштите лица (материјалне и здравствене) која врше одређени рад. Суштина овог права лежи у томе да регулише заштиту лица у случају да она не могу својим радом и имовином да задовоље своје потребе и потребе лица која издржавају по основу сродства, усвојења или по основу других веза. То је, дакле, систем норми и мера чијом применом се штити живот, здравље и радна способност одређених лица.

Социјално право или право социјалне сигурности су једнаког значења = Постоје теоријска размимоилажења око самог појма социјалне сигурности. По неким ауторима, као што је Рипер (Кгрегт), социјално право представља скуп правних норми преко којих држава остварује своју функцију равнотеже и ублажавања социјалних разлика, с циљем да осигура једнакост ситуација упркос различитим срећама. Равнић каже да је реч о општој дефиницији у којој је постављен циљ социјалног права – једнакост људи у достојанству и правима.“ Овај писац мисли да је овом дефиницијом изложен садржај социјалног права. Оно је уређено државним јавноправним нормама.

Суштина овог права лежи у томе што регулише заштиту лица у случајевима кад не могу својим радом и имовином да задовоље своје потребе и потребе лица која издржавају – по основу средства, усвојења или других веза.

Социјално право јесте, дакле, систем норми и мера чијом применом се штити живот, здравље и радна способност (психо-физичка и радна).

Социјално право није универзално право. Оно припада само оним лицима која не могу да задовоље потребе на основу капитала – имовине и/или рада. Због тога се она и налазе у стању социјалне потребе. Социјално право регулише заштиту ових лица. Прецизније речено, оно регулише пружање заштите од стране другог лица (субјекта) којом се обезбеђује најмање минимум услова живота и развоја лица која су социјално угрожена. Оно, дакле, омогућује да се добије, а не да се заради за живот изван тржишта рада.

* Anton Ravnié, Osnove radnog prava — domaéeg, usporednog i medunarodnog, Zagreb. 2004, erp. 224. * Bua. Georges Ripert, Le régime democratique et le droit civil moderne, Paris, 1936. ‘A. Ravnié, op. cit., стр. 224. 454