Zlatiborski pravnički dani
Златибор 2009 Социјална права и економска криза
Социјално право, дакле, регулише односе који се успостављају поводом и у вези давања (пружања) заштите одређеном лицу или групи лица којом се обезбеђује најмање минимум услова живота и развоја одређених категорија лица. Оно регулише социјалне односе који се успостављају поводом и у вези давања (пружања) заштите одређеном лицу или групи лица. То је право које претпоставља нечије чињење или давање или једно и друго.
Садржински, ово право подразумева овлашћење на захтев за прерасподелом друштвених добара и услуга упућен држави или другим субјектима (фонду, локалној јединици и др.). Садржину заштите чини пружање одређених престација лицима која имају потребу за њима, било по основу заслуга, било по основу утврђене потребе. Однос заштите јесте однос који се успоставља између субјекта даваоца заштите и субјекта примаоца заштите у циљу обезбеђења различитих видова заштите.
Овде је реч о правима лица која се налазе у стању социјалне потребе – стању које није редовно нити пожељно, већ наметнуто лицу против његове воље. Основ стицања права лежи у друштвеној потреби да се обезбеди социјална сигурност лица која не могу да створе услове за егзистенцију (за задовољавање потреба) по основу капитала или рада или природних ресурса.
Социјално право регулише статус одређених субјеката (који се налазе у стању социјалне потребе) и односе које они успостављају. Статус представља претпоставку за стицање социјалног права, а односи су начин за његово остваривање. Статус чини укупност одређених чињеница и околности које се односе на услове живота и рада једног лица. Кад је реч о статусу лица, онда се ту ради о социјалном статусу који му омогућује да оствари одређено право. У својој суштини овај статус је такав да не омогућава лицу да задовољи одређену потребу. Кад се нађе у њему (социјалном статусу) онда му социјално право омогућава да захтева од другог субјекта да му обезбеди одређена средства ради задовољавања социјалне потребе.
Лице, дакле, захтевом успоставља одређени однос са другим субјектом чији је предмет одређена престација, а циљ обезбеђење социјалне сигурности. Који је то однос Одговор је да је то социјални однос. То је однос који успостављају одређени субјекти поводом обезбеђења задовољавања одређених потреба за опстанком или и за опстанком и развојем одређених лица којима је то, с обзиром на њихов социјални статус, неопходно. Овај однос регулише социјално право својим нормама и омогућава да се ти односи успостављају и функционишу поводом задовољавања социјалних потреба, а на основу пружања престација појединцима или групама. Овај однос, с обзиром да је регулисан и правно обезбеђен, назива се социјалноправним односом.
Nn Nn