Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и екопомска криза

Субјект социјалног права јесте лице које се нађе или налази у таквом стању да не може само да отклони нити, пак, да подноси последице наступања неког социјалног ризика или природно–биолошке хендикепираности које угрожавају његове способности за рад, живот и развој. Овом субјекту припада одређено право и он је носилац субјективног социјалног права. То је овлашћење којим се даје могућност субјекту да захтева одређену социјалну престацију ако има за њу потребу и ако то хоће (добровољност). Дакле, то је овлашћење лица на одређену социјалну престацију кад се нађе у ситуацији да има потребу за њом и кад на основу слободно изражене воље то захтева од другог субјекта. Носилац субјективног права може бити оно лице или група лица које се налази у таквом објективном социјалном стању да не може да задовољи одређену социјалну потребу без помоћи другог лица. Оно, дакле, има потребу за одређеним давањима или чињењима од стране другог лица. Ова давања и чињења се називају једним именом престације. Међутим, ово није довољно рећи. Треба ићи даље, па видети шта је објект престације. Престација је давање нечег или чињења нечег. Шта је то нешто Давање има за објект одређене предмете као што су новац, лекови, санитетски материјал, протезе, помагала и др. Престација чињења има за предмет: пружање услуга, прегледе, лечење, рехабилитацију, саветовања, превоз, негу и помоћ и др.

Праву на одређену престацију одговара обавеза да се одређена престација обезбеди. Долазимо до другог субјекта социјалноправног односа. То је субјект обавеза у социјалноправном односу. Једном субјекту припадају права и он је носилац субјективног социјалног права. Другом субјекту припада обавеза чије извршење значи и остваривање субјективног права. Дакле, престација значи давање нпр. одређеног предмета или чињење или нпр. пружање услуга. Субјект давања може бити установа (јавна служба), организација (завод, фонд и др.), државни орган (министарство), орган локалне самоуправе. Ово указује да је социјалноправни однос институционализован, тј. да се остварује кроз одређене институције. Да би извршили обавезе из социјалноправног односа, субјекти морају бити организовани за вршење те делатности и имати финансијска средства. Дакле, субјекти социјалноправног односа су лица која су носиоци права (субјекти права), а налазе се у таквом стању да не могу да задовоље постојеће, као и нове, потребе, па им је због тога потребна заштита. Са друге стране се налази лице које је организовано за вршење одређених социјалних делатности и које за то има обезбеђена финансијска средства.

Оно што чини предмет престације – давања и/или чињења – има своју вредност, а то значи да може да задовољи неку потребу. Оно има пре свега новчану вредност тј. своју цену за уложен рад. Одређени предмети и услуге коштаЈу субјекта који их даје. Потребно је, дакле, да се обезбеде одређена средства за плаћање услуга, предмета итд. Све је то резултат утрошеног рада.

456