Zlatiborski pravnički dani
Златибор 2009 Социјална права и економска криза
Субјект који обезбеђује средства разликује се од субјекта који одлучује о захтеву за додељивање објекта престације. Овде се поставља на дневни ред једна од главних претпоставки за остваривање права а то су финансијска средства. Неопходни су стални финансијски извори прихода за функционисање субјеката обавезе. Шта је основ (кауза) односа2 Обезбеђењем захтева од стране субјекта обавезе субјекту социјалног права се омогућује одређени ниво социјалне ситурности, тј. ниво задовољавања социјалних потреба. То је, дакле, кауза социјалноправног односа. Три су основне претпоставке за остваривање социјалног права: прва се односи на статус субјекта; друга на њихову вољу и трећа на средства. Прва се односи на постојање социјално угрожених добара за задовољење социјалне потреба. Друга се односи на обезбеђење финансијских средстава за престације. Трећа се односи на њихову вољу.
Социјално право регулише заштиту лица од социјалних ризика, било спречавањем узрока, било отклањањем последица. Оно регулише: !. садржину заштите; 2. њене субјекте; 3. мере и активности пружања заштите и 4. финансирање.
Заштита може бити: превентивна и, условно речено, куративна, тј. заштита којом се спречава наступање ризика и социјалне угрожености, као његове последице. Ако она наступи, социјално право има за циљ да се мерама и активностима носиоца заштите: 1) отклоне последице; 2) ублажи, тј. умањи њихово дејство или 3) олакша њихово подношење. Реч је, дакле, о материјалном обезбеђењу и здравственој заштити.
Ова заштита се остварује социјалним активностима и мерама. Предмет активности и мера су различите престације које могу бити: 1. давања и чињења (кумулативно) или 2. само једно или друго. Заштита је организована и функционише као јавна служба. Она (заштита) представља укупност средстава, мера и активности.
Систем заштите, којим се пружа сигурност, остварује се у четири облика, а с обзиром на субјекте, ризике, основ пружања и ниво пружања заштите, и то као: 1) право на социјално осигурање; 2) право на социјалну заштиту; 3) право на друштвену бригу о деци, тј. право детета на заштиту; 4. права инвалида – цивилних, војних и по рођењу.
Може да се каже да је социјално право - право лица погођених социјалним ризиком или оних која су у опасности да их ризик погоди. Оно регулише односе између субјеката чији је циљ спречавање наступања ризика (спречавање њихових узрока) и отклањање последица наступелог ризика.
Има писаца који кажу да је то право које обезбеђује социјалну сигурност. Дакле, регулише односе којима се обезбеђује социјална сигурност или стварају услови за рад, па самим тим и за живот. Друштво то обезбеђује тако што субјектима гарантује одређена права и ствара услове за остваривање
457