Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

дивидуе.“ Под термином "слабији" се, при том, подразумевају економски (привредно) и социјално слабија лица. Суштину социјалног права, према овом схватању, треба, дакле, тражити "у заштити социјално и економски слабијега и у праву опстанка сваке индивидуе".“ Уз ово право, како каже Тасић, нужно иде и право на рад. Међутим, социјална права, према овом схватању, су претпостављала и одређена ограничења за појединце: |) ограничења права својине; 2) ограничења слободе уговарања; 3) ограничења величине поседа; 4) друга ограничења. Систем "где је приватна својина и привредна слобода више ограничена и где се води рачуна о томе да свима буде што боље, где се својина проглашава за друштвену функцију и предузима низ мера за заштиту слабијих социјално и економски, такав систем

; ; in је систем социјалног права".

Ово схватање социјалног права као права слабијих на заштиту, тј. права на опстанак настало је под утицајем идеје о социјализацији права која је посебно дошла до изражаја у одредбама Вајмарској устава. Одредбама овог Устава, као и Видовданског устава од 1921. године, за државу су утврђене одређене привредне и социјалне функције. Држави се даје право, а и дужност да у име целине, тј. у име друштвених интереса, интервенише у привредне односе. Интервенцијом се мора обезбедити начело правичности, односно, она мора бити вршена у духу правде и отклањања друштвених супротности. Шта то значи да она (интервенција) мора бити вршена, како пише у Видовданском уставу (члан 26), у "духу правде", а у Вајмарском уставу на "начелима правичности"2 Према Слободану Јовановићу, овај израз у Вајмарском уставу значи "да правда изискује да сваком грађанину буде обезбеђен опстанак човека достојан" 5 У члану 151. Вајмарског устава стоји да организација привредног живота мора одговорити начелима правичности с циљем да свима зајамчи живот у складу са људским достојанством. Према Видовданском уставу "дух правде" треба, пише Слободан Јовановић, схватити тако да он изискује ублажавање друштвених супротности. "Ублажавање друштвених супротности тражи у првом реду умањивање имовинских разлика између грађана, а ово опет повлачи заузимање државе за сиромашније класе. Интервенција у 'духу правде' значила би, по томе, заштиту привредно слабијих. Узимајући на себе њихову заштиту, држава се не обавезује да им обез-

" Ђорђе Тасић, Увод у правне науке, Београд, 1938, стр. 124. > [bid. 7 Љга,, стр. 111. " Слободан Јовановић, Уставно право, Београд, 1924, стр. 448. * Ibid. 459