Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

рања за случај повреде на раду и професионалних обољења) и обухвата обезбеђивање исплате корисницима на територији држава уговорница. Код двостраних уговора, оно је ограничено на територији само две државе, ау случају вишестраних (мултилатералних) уговора о социјалном осигурању, начело исплате давања примењује се на подручју свих држава које су приступиле одређеном уговору, без обзира на то у којој је од држава остварено право. У односу на природу давања из социјалног осигурања, разликују се давања у новцу од давања у натури, што такође може може имати ограничавајуће последице у погледу коришћења права у иностранству. Наиме, давања у натури (најчешће, то су давања из здравственог осигурања, а од права из пензијског осигурања, у та давања спада професионална рехабилитација)) по својој се природи користе по правилу у држави у којој су и остварена, а изузетно се користе изван ње, док за давања у новцу нема таквих ограничења, осим када су изричито наведена у одређеним уговорима."

Начело исплате давања у иностранство у уској је вези са начелом очувања права, јер се на основу тога начела могу реализовати очекивана и стечена права о којима је напред било речи. Ово се начело темељи и на чињеници да се закључивањем уговора о социјалном осигурању успоставља правна веза и изједначавају правна подручја и, у том смислу, бришу државне границе. Тако, неки уговори садрже и изричите одредбе о изједначености правних подручја и последицама правних чињеница насталих у једној држави које имају исте правне последице у другој држави уговорници, као да су настале у тој држави,“ па могу представљати и ограничавање права, као што је, на пример, престанак исплате ензије у једној држави, у случају запослење у другој држави уговорници. Примена начела исплате давања (најчешће пензија) из једне у другу државу уговорницу значи и јемство за коришћење личног права (давања) оствареног у једној држави изван те државе, а унутар међународног правног уређења те државе с другим државама, и ако можда према законодавству државе која врши исплату нема могућности за исплату давања изван њене територије.

Ово је начело, као и претходна, од посебног значаја за кориснике права на пензију, који се, након окончања рада у иностранству, враћају у своју земљу

25 Тако, нпр,, види:чл. 35. Споразума с Босном и Херцеговином, чл. 33. Опште конвенције с Француском, 33. Уговора с Хрватском, чл. 37. Споразума с СР Немачком, чл. 22. Споразума с Словенијом

" На пример, види чл. 4. Споразума с Словенијом о неисплаћивању инвалиднине

(новчана накнада за телесно оштећење) и додатка за помоћ и негу у другу државу

уговорницу).

Уп,: чл. 5. Споразума с Босном и Херцеговином, чл. 5. Споразума с Хрватском, чл.

5. Споразума с Црном Гором, чл. 5. и 16. Споразума с СР Немачком, чл. 6. Спора-

зума с Словенијом

о со

347