Zvezda

422

3 В Е 3 Д А

— Ла Алах ил Алаж . . . Мухамед је стари лупеж .... Исток, Коран, пашалуцп, лавови, Маварке, све то не вредп ни паре! . . . . Нема више Турака . . . Нема до варадипа ... Живео Тараскон !... II док је чудним језиком, скопљенпм пз арапског п нровансалског, славнп Тартарен бадао на четирп стране хоризонта, на море, на варош, на равницу п па планину, своје весело тарасконско проклетство, јасан п озбпљан глас осталих муезина одговарао му је настављајући се са мннарета на минарет, и последњп правовернн из горње вароши удараху се побожно у ирса. VIII ТАРАСКОН!ТАРАСКОН ! Подне. Зуав се пушп, нолази се. Горе, на балкону Валентинове каФане, господа официрп наперилн доглед и редом с пуковником на челу, по старешпнству, посматрају срећни бродић који полази у Француску. То је велпка забава штабу. .. Доле бљешти прнстаниште. Теме старпх турских тоиова укопапих дуж иристанпшта горн у сунцу. Путници хитају. Бискријцн п Махонесцн трпају пртљаг у чамце. Што се тиче Тартарена из Тараскона, он нема пртљага. Ево га где сплази пз поморске улице, преко малог трга закрченог бананима н лубеницама, праћен својим пријатељем Барбасуом. Несрећни Тарасконац оставио је на Маварској страни свој оружии ковчег п своје сањарије, и ево га срукама у празним џеповима сирема се да забродп према Тараскопу... Само што је скочио у чамац капетанов, кад се једна задувапа животиња сиусти горе с пијаце, п полете према њему у трку. То је камнла, верна камила, која двадесет четири сата већ тражи свога госу ио Алжиру. Тартарен кад је виде, иромени бојом и начиип се да је непознаје; али се камила не одвратп. Она се разигра дуж пристанпшта. Зове свога пријатеља п гледа га са нежношћу: „Поведп ме, хтео бп да каже њен тужни поглед, поведи ме у чамцу, далеко, далеко од ове лажне Арабије од хартије, од овог смешног Истока, покривепог жељезнпцама и дплижансима, у коме — са мојом преживелом дромедарском судбпном — незнам више шта ћу и куда ћу. Тп си цоследњи Турчпн ја сам последња кампла.. . 0 мој Тартарене, не остављајмо се внше".. . — Да није ово ваша кампла! унита капетан. — Није, није! одговорп Тартарен, који уздрхта прп помисли Д а Уђ е У Тараскон у овој чудној пратњп ; и, одричућп се бесрамно садруга из својпх недаћа, он отисну ногом алжиско земљиште, и крену чамац на воду. .. Камила ошмркну њушком воду, издуживрат, запуца зглавковпма, и бацивши се лудо за чамцем, заплива за њпм