Zvezda

КАД СЕ СМИРИ ВРЕВА Кад се смири врева и ноћ тиха падие У црноме нлашту к"о да жали дан. Да ли чујеш, душо. очајничке крике, Који иуне страхом мирни ноћни сан ? То је крик очаја и безмерног јада. Оличеног бола крик јс тешки то, Њега шаље срце разривено муком. II он лети висом и походи до.. Он би причат' мог ; о исплакано око. Живот, који собом ионире у кал. И који се муком ка светлости креће И л>убави сад тек ког захвата вал. Живот, који куне и проклиње небо. И сатанском клетвом испуњава крик. Што је тако позно, тако доцкан јако. Невиности чисте угледао лик .. Да, доцкан је, позно.... Врх руина жића Лебди пала младост и пропали над. ТПто ј<е пало никад не диже се више Ове то прича криком исказани јад: Проћерданиживот у безумној хуци. Сазнање да теби ја не могу доћ". Теби чистој., светлој .... 0 тога крик сс дц^е Теужасом пуни тиху. благу ноћ .... 1/6. ЈУ{, ЈМилилебић