Zvezda
58
3 Б Е 3 Д А
мало порушена, урпаво, ако сравнимо Србе с другим народима г готово је потпуно сачувана, то је оаш узрок, зашто крвни непријатељи сматрају Срое за опасније по сеое него Хрвате. Битност хрватска на хисторијском жрвњу веома је јако окруњена и затупела, а тај недостатак не може се вештачки заменити ничим другим, већ црпљељем из сачуване готовине српске битности, другим речима приљубљивањем к Српству. Ако Хрвати хоће своју народност да усавршавају и уздижу, морају сву снагу напрегнути да учврсте везе које их спајају са Србима, у којих је извор, који је освежио њихову народност, пробудио народну свет, као што су то запазили Људевит Гај и његови савременици. На жалост Хрвати после поравнања с Мађарима изневерили су завет Гајев, па су тиме изневерили и свој историјски позив, на место којег им је потурен туђински под видом привидних политичких успеха у оно време. Хрватн нису међу Словенима једини који војују за туђ рачун, за рачун својих природних непријатеља, али ником у тој борби не грози тако велика опасност као баш Хрватима, јер су узети сами за се једно од најслабијих, најсиромашнијих и морално најнесамосталнпјпх словенских племена. Само заједница са Србима, која им је већ дала диван језик и основ за леп развитак књижевнога рада, може их извести из ћорсокака, у који су их невидимице увукли Мађари варљивим политичким уступцима и тамо их опшанчили тако, да су се отиснули у јаче ропство државне ма1)арске мисли, него што је њихова вазална државна мисао. А државна мађарска мисао је раширење мађарске моћи на целом Балкану, а понајпре у земљама српским као најближим. Као што рекосмо. против-српска политика Хрвата после погодбе с Мађарима била је подражавање мађарске политике, које све немађарске народности у Угарској свима средствима хоће да истреби и да их претвори у Мађаре. Али и то није доста: Хрвати су почели подражавати Мађаре и у спољној политици, премда нису проценили, да се проширење њихове борбе са Србима изван граница Хрватске и Славоније може свршити само са великим губитцима по љих. Јер се уплетају тамо са живљем још једријим, још очуванијим, но што су домаћи Срби у Хрватској . На тај начин расипају сувише своју снагу, а заборављају да су они у Хрватској и Славонији у већипи према Србима, док су у Боснп и Херцеговини у мањини. Хрватска политика бацила се у спољне авантуре пре него што се уверила о својим унутрашњим неуспеспма. Ускоро после по-