Borba, Jun 19, 1956, page 6
и рвиин и
„Страпа 6
Турена трговинска
брлр
а
Млави на.
Спор око увоза металне робе за широку потрошњу
ко ЈЕ У ПРАВУ: ТРГОВИЏА МЛИ ПРОИЗВО| ЂАЧИ7
Био је то један од несва- |
жидашњих састанака директора пердузећа за трговину металном робом са претставницима произвођача. Расправљало девености тр.ишта, о томе шта треба, а шта недостаје потрошачима села и града.
Претставници овако су резимирали своје гледиште: домаће фабрике, првенствено железаре и оне металопрерађивачке, нису досад показале довољно воље да слушају глас трговине нити су настојале да дају онај асортиман, квалитет и цене по којима би се сва роба на залихама продала, |
У таквој ситуацији трговина је одлучила да увезе и упаљаче и термос боце, и шине, маказе — све, пошто је најновијим прописима омогућено да се за купљене девизе може на-
бавити роба која тржишту | чела
недостаје. Међутим, претставник Удружења железара и прет-
се о снаб- |
трговине |
а стигла у Београд
Са дочека па земунском аеродрсму
|
ставник металопрерађивач- |
ке индустрије ставили су примедбе на овај акт трго„вине, Први је истакао да разлози трговинских предузећа нису довољно оправ дани, јер су железаре увек биле у ситуацији да од
пречих поруџбина раде за,
најпрече, док је други подвукао да ће се увозом оних артикала које домаће фабрике већ израђују поставити питање рентабилности рада у њима и пуног запослења Радника.
Од благе дискусије састанак се претворио у жучни дуел између трговине и произвођача. Ту су се могла чути узајамна оптуживања која показују да је било кривице и субјективних слабости и до једних и до других. Међутим, то припада прошлости, Шта учинити сада
И једни и други су се сложили да без заједничке сарадње не може бити ни говора о правилном снабдевању потрошача. Зато ће отсад при изради увозних листа трговина саслушати и глас домаћих фабриканата.
Све је то добро и за похвалу је активност трговине да увезе робу из иностранства. Међутим, да ли је оправдано нападати домаће фабрике као једине узрочнике што – недостаје оно или ово и једнострано гледати на високе цене, не упуштајући се у њихову структуру: ·
Добро је решење што је одлучено да се образује заједничка _ комисија од претставника трговине и произвођача, који ђе утврдити могућности наших фабрика и потребе тржишта. То ће помоћи да се прекине са узајамним оптуживањем и да “з ла тачан одговор на питање: да ли је трговина у праву:
Ноћ,
У Београд је јуче допутовала турска трговинска делегација која ће водити преговоре о закључењу ре довног трговинског и плат ног споразума с Југослави-
јом, Шеф, турске делегације на овим преговорима је начелник Одељења за економске послове у Министарству иностраних посло ва Турске г, Хасан Ишик, а југословенску делегацију предводи амбасадор У Секретаријату за иностране послове Марко Никезић, Турску трговинску делегацију дочекали су претставници Секретаријата за иностране послове, као им амбасадор Турске у Београ-
'ду г. Сади Кавур. (Танјуг)
Отаривено Ново налазиште нафте нод Доње Лендаве
Љубљана, 18 јуни На нафтоносним пољима у Филовцима, код Доње Лендаве, где су прошле године откривепе велике количине земног плина, јуче је уз спажав притисак пода избија нафта Нафта је покуљала у снаж ном млазу који је достигао висину 40 метара, а када су на врелс монтирани вентили притисак се попео на преко сто атмосфера. Струч њаци сматрају да се ради о богатом палазишту гафт2.
Г.Г.
ПОСЛЕДИЦЕ ОЗОГОДИШЊЕ ЗИМЕ НА ПРИМОРЈУ
маслина дуж јадранске обале
Тек сада, настанком топлијих дана, видело се колико је овогодишња зима нанела штете нашем маслинарству. Према једној сумарној процени Института за јадранске културе, протекла зима направила је праву пустош међу маслињацима дуж наше обале, На непуних пет милиона стабала, потпуно је уништено око 560.000, а
оштећено 1,429.000 маслина.
Оријентациона процена штете у маслињацима достигла је бројку од близу пет милијарди динара, Од Копра до Ријеке уништено је 170:000, а оштећено — 457.000 _ маслинових стабала, на подручју Задра (по једнодушној оцени, штете су ту највеће) потпуно је униште но 30 отсто стабала (око 186.000) а оштећено 363.000, на сектору Шибеника пропало је близу 25 отсто маслинарског фонда (185.000 стабала), а. оштећено близу пола милиона, до" су на острвима и подручју СплитМакарска—дубровник—Котор и Црногорско Приморје штете нешто мање, али ипак огромне. Није, међутим, зло само у то ме, што ће ова година неминов но подбацити с: поиносом маслина, већ што чак ни мање оштећена стабла неће дати плода за наредне две до четири године.
За обнову потпуно уништених маслињака требаће најма ње десет година. Будући да највећи део терсла, кој“ заузима наш маслинарски фонд, не може с одговарајућим успе хом 'менити ниједна друга култура, постало је срло биљно питање опстанка пољопривредника нарочито у неким
деловима задарског · шибенског краја. На многим скуповимг све
више се воде расправе “ два питања: о обнови маслинарства у пострадалим крајева и, друго, о повећању пр маводности на неоштећеним '7и незнатно оштећеним стаблима, како би се бар л некле смањила неизбежна дефицитарност у масноћама, пог“бно У маслиновом зејтину. Сви се слажу да је за обнову мг'“1нарства најважније набавка и узгој садниџа, а за љећање призе — ђубриво и разна та штитна средст
Ево једноставне Да би саз налокн: 5:2.000 уништени. стабала, потрзбиа је У року од десет година припре мати и обнављати по 56.000 тро годинт-их садница. А-- узмемо да је -3 отржавање поеосталих маслинових стабала
рачунице:
(око четири и по милиона комада) потребно, ра; редовне надопуне, најмање 1 отсто го дишње, односно 45.000 садница, онда испада да најминимални је годишње потребе пргмашују сто хиљада младих стабала. А за редовну производњу толиког броја садница потребна је расадничка површина — од најмате 50 хектара првок асне земље. Наравно, у горње бројке нугу урачунате саднице за перспективни развитак маслинарства, јер би у том случају потребе биле знатно ве ће.
Стручњаци Јадранског инсти тута и чланови Југословенског удружења произвошзча и прерађивача маслина сматрају да је ђубриво основни фактор за регенерацију оштећених масли на. Рачунајући само по два ки лограма вештачког ђубрива на свако оштећено стабло, наше маслинарство требало би за ову годину око 280 вагона. За повећање производности на не оштећеним стаблима нужне би биле знатно веће количине ђубрива тиме што би се на ње га одобрио регрес по повољнијој стопи,
У последње време дато је по љопривредницима више корисних упутстава, како да посту пају са оштећеним стастолл. препоручено је и оснивање малих регенерациг“- маслињака у ксјима ће се произвођачи, под надзором стручњака упознавати са мерама и радовима потребним н~ само за 0бнову, већ и за даље унапре ђење нашег маслинарства. Те станице повеле би и 'оганиго ванију борбу против биљних штето-ина које с" ~ на масли нама смањују годсоњи принос за 30 до 40 отсто.
... Овогодит""ње штете, које је претрпело наше маслинарство
замста ту велике, а у неким крајевима севедн““ дела Далмације готово "“тастрофалне. То одмах упада У очи на сваком кораку слог каменитог ариморског пејзажа где спару шене и усахле гране ·зслина јадно стрше > столетним пањевима. Нико КАДИЈА
Лесонит— универзалан лаки
грађевински материјал који не употребљавамо довољно
Ова монтажна кућица може да се постави свугде — на“ одали мора и у планинама
На изложби „Стан за на-| јефтинији и елегантнији од
ше прилике“ која је ових дана одржана на – Господарском разставишчу у Љу бљани, као и на саветовању о станбеној проблематици, највише се говорило о употреби лаког грађевин ског материјала. У том циљу је Завод за испитивање грађевинског _ материјала из Љубљане изложио низ
нови» материјала и показао “рактичним примерима како их треба употребљавати, Показало да су ти материјали _ практичнији,
„бименс“ пристао да поправи турбину у Ћатићима
Сарајево, 18 јуна Као што је „Борба" већ јавила, приликом пуштања у пробни погон првог агретата _ термоелектране у Ћатићима, десила су се оштећења на турбини коју је испоручила. монтирала и пустила у пробни погон фирма „Сименс". Разговори између претставника нашег предузећа „Електропројект" које изводи радове У Ћатићима. и претставника фирме „Сименс" трајали су нешто дуже, али је на крају по ститнута потпуна саглас-
ност Закључено је да се не може "одређено утврдити узрок оштећења Фирма „Сименс" пристала је да оштећени део турбене врати у фабрику о свом трошку и доведе у исправно стање, с тим што ће домаћа фирма признати све тро шкове које буде имала У Југославији. Поред тога, продужен је гарантни рок За рад турбине. Оштећени део већ је послат на поправку. а утоворен је и рок у коме ће се извршити поправка оштећенот дела.
класичних, Али, сасвим је друго питање: ко тај материјал вез производи и са каквим капацитетомт Наиме, када се одлучује какав ће се материјал употребити, нарочито пројектанти и грађевинари воле да се изговарају да новог материјала. нема. Међутим, у томе има само пола истине. Колика је потражња тог материјала могу да кажу у фабрици „Хоче“, у нојој се производе лесонит и „Изолирка“,
Стручњаци, наиме много радије употребљавају опро бани и сигурни класични грађевински материјал који је знатно скупљи.
Узмимо например лесовит. Нашој привреди нано си велику штету употреба резаног дрвета уместо лесонита. А он се производи из отпадног дрвета које је досад трунуло по шумама или пропадало на гомилама поред пилана. Ако се узме у обзир да кубни метар лесонита замењује три кубна метра резаног дрвета, а да у нашој земљи производимо 20.000 кубних
метара лесонита, онда из-
лази да бисмо могли, када бисмо га доследно примењивали, годишње уштедети 60.000 кубних метара дрвета. Са становишта рапионалнот искоришћавања нашег дрвног фонда, значи, лесонит треба да употребљавамо у знатно већој
мери. Међутим, у корист тог материјала говоре и његов квалитет и цена, Чвршћи је од дрвета, лакши и отпорнији према вла зи и атмосферским променама, као и према штеточинама које нападају дрво теже је запаљив од дрвета, а бољи је топлотни и акустички изолатор.
Наши архитекти и грађе винари су досада потцењи вали лесонит и употребљавали га само за арзнжи рање изложби, а донекле и у столарству На стручном делу саветовања 0 станбеној изградњи, које је одржано у Љубљани, стручњаци су. на велико изненађење присутних, говорили о томе у које све сврхе лесонит може да се употре би. Например: за зидне (унутрашње и спољне) 06логе, за облагање патоса и таваница, приликом израде покућства 3а задње стране ормана итд. у грађевинарству за оплату, за покривање уместо салонита, за амбалажу итд.
ко
бити довољно добре воде за пиће
ЗАВРШЕН ГЛАВНИ ДОВОД ОД РЕНИ БУНАРА И РЕЗЕРВОАРА НА
После вишемесечног рада за вршен је главни довод градског водовода који се протеже од новог моста, улицама Народног фронта, 'Таковском, 27 марта, све до резервоара на Црвеном крсту. Његова укупна дужина износи преко четири километра, а пречник цеви је 70 сантиметара. У току јучерашњег дана радници предузећа „Водовод и канализација“ успоставили су последњу везу на ин-
ЦРВЕНОМ КРСТУ
сталацијама на углу улица црногорске и Јаворске.
Данас кроз град први пут тече вода из рени бунара који се налази код старог пешачког моста на Новом Београду ка резервоару на црвеном крсту. потрошачи, чак и они у такозваним високим зонама, добијаће убудуће и преко лета довољно добре воде за пиће, Сви крајеви у Београду, с малим изузетком, користиће воду У
Пионирски град примио прву групу деце на летовање
пионирски град је јуче примио прве сталне госте. Стигло је 207 малишана, којима је у овом дечјем летовалишту обезбеђен потпун смештај и 97 деце, која ће тамо боравити само преко дана.
Док не изврши регистрацију сопствених кола набавље них од предузећа „Ласта“, управа Пионирског града користиће за превоз деце аутобусе Индустрије мотора у Рако-
Џеф ветеринарсве службе Велине Британије посетио Панчево
Јуче је Панчево посетио шеф ветеринарске службе с Вели«е Британије, господин др Џон Ричи који се налази у званичној посети нашој земљи. при ликом кратког боравка у граду господин Ричи је обишао ветеринарску изложбу која је прехјуче отворена.
Заједно с британским гостом изложбу су посетили директор Управе за ветеринарство ФНРЈ др Сава Михајловић, директор Управе за ветеринарство МР Србије Ранко Чалић и директор републичког Ветеринарског института Радиша Вујовић.
| Отворено прво прихватилиште Феријалног савеза
Феријални савез Београда отворио је прву прихват ну станицу за чланове Феријалног савеза и. ученике који са својим школама посећују наш град.
Прихватилиште се налази у Омладинском дому општи не Источни Врачар у Молеровој улипи број 833. У неколико соба смештено је 40 постеља. Поред преноћишта Која стаје 100 динара по особи, Феријални савез ставља својим гостима на располагање и обучене води че који ће им показивати знаменитости Београда.
Несрећа код спортског стадиона у Панчеву
Мспуштено владиво смртно повредило пролазницу
Јуче поподне на стадиону У Панчеву дошло је до несрећног случаја у коме је настралала једна жена. Приликом тренинга атлетичара један од њих испустио је кладиво које је прелетело преко ограде стадиона и свом силином ударило је једну пролазницу, Она је у бесвесном стању хитно упуће на у болницу у Београд. Ко је повређена жена још није утврђено. Код себе није имала никаквих докумената. с Претпоставља се да је радница и да има око 45 година.
Како смо накнадно обавештени у 19,30 часова жена је подлегла задобијекој повреди на путу за болницу. (М. М)
Преко тридесет тро- | Упаљачем проузро-
вања сладопедом
У посластичарници у Косовеној улици бро! 95
"У Београду је преко тридесе торо одраслих и деце пренето прексиноћ и у току јучерашњег дана у болницу. Према налазима лекара код свих је наступило тровање од слаполеда. Органи дежурне службе Секретаријата за унутрашње послове Среза Београд који су У болницу испитали неколико болесника установили су да је сладолед купљен у посластичарници Ризе Пеливановића у Косовској улици број 35. Џпосластичарница је одмах затворена а јуче пре подне специјална комисија санитарне ин„спекције Среза Београд. пр гледала је радњу. Ка" У разговору са шефом инспекције др драгомиром Цуканићем сазнали смо да је поведена истрага да би се установило који су узроци тровања. Узорци готових производа и сировина из Пеливановићеве посластичарнице послати су одмах на хемиску и бактериопошку анализу. Исто тако прегледаће се и здравствено стање запосленог дсобља, :
ковао пожар
У кругу Медицинскот факултета у Београду, јуче је, око 7 часова, избио пожар поред самог (бензинског резервоара. пПричињена је штета на два аутомобила у износу од око 200.000 динара. Пожар је могао имати хатастрофалне последице, јер је букнуо поред резервоара у којем се налазило 800 литара бензина и магацина са већом количином етера и алкохола.
· Пожар је избио непажњом Драгана Стефановића, болнича ра Урслошке клинике, Он је тшофера Милана Мариновића замолио да му упаљеч напуни бензином. Кад је то овај учинио, Стефановић је покушао да упаљач упали им то у близини кола у чији је резервоар шофер каливао бензин. Ватра је изненадно букнула и брзо захватила канту са бензином која се налазила у рукама што фера Мариновића. Овај је одмах испустио, а запаљена течност се просула према вратима резервоара. ·
Видећи да ће пламен захватити резервоар Мариновић је био толико присебан да је утрчао у Магацин, дограбио =2парат за гашење пеном и пожушао је да пожар локализује; То му је најзад и успело,
вици. Аутобуси се при одлаеку и повратку заустављају код
„Мостара“, код школа „БВојислав Илић“, „Свети Сава", „Вожд Карађорђе“, „Филип Вишњић“ и „Жарко 3Зрења-
нин“, затим код биоскопа „пар тизан“ и Дома културе „Браћа Стаменковић“.
Аутобуси полазе из Београда ујутру у 7 часова, а из Пионирског града увече У 1).
——
У Палилули заказани зборови произвођача У току наредних дана у општини Палилула одржаће се зборови произвођача. За двадесет шести јун заказан је збор 24, 26, 27 и 28 изборне јединице, за двадесет седми 23 и 29, а за двадесет девети јун 25 изборне јединице.
На зборовима ће се расправљати о раду Већа произвођача Београда и проблемима приврепних организација.
Датуми зборова произвођача утврђени су на састанку претседника радничких савета пре дузећа са одборницима Већа произвођача Народног одбора Београда.
Пљусак над Београдом Јуче поподне „око 17 часова, над Београд се спустила јака киша. Пљусак са грмљавином трајао је више од пола-часа. Местимично је падао:и трад. ' !
— Код нас на Карабурми — рекао нам је дежурни у Испостави унутрашњих послова — град је падао неколико минута. Био је прилично крупан, отприлике величине ораха...
Јучерашње невреме, колико смо обавештени, ипак није причинило никакве штете,
БЕОГРАДСКИ ЛДНЕВНИК
АББА АНА МАМА АРМА АВА амци " тиши
Страдало 40 отсто ()
тлавном истог квалитета, Сада је и мешавина побољшана, јер се повећао проценат бунарске воде У односу на ону из Саве Крајеви града од железничке станице до ресторана „Загреб“ и пијаце „Скадарлија“ добијаће и даље чисту бунарску — воду. Под садашњим условима није могуће свим грађанима 0обезбедити воду таквог квалитета, јер је повећана потрошња с 06зиром на топле дане, На зиму ће бити сигурно боље. Проценат воде из Саве у градској мрежи биће минималан тек када буде завршен и други рени бунар. који се сада гради на левој обали Саве у близини новог моста.
На Макишу се убрзано гради нова цев од азбест бетона, која ће да служи за довод воде из Саве до постројења за пречишћавање на Белим Водама, а замениће стару дрвену доводну цев направљечу још 1928 године. Досад је готово око 40 отсто посла. Како је предвиђено, радови ће бити завршени кроз месец дана. Укупна ду жина цеви износиће 3.680 метара. Радове изводи колектив „15 децембар“ из Анхова у Словенији „Ринансиска средства обез беђена су из амортизационог фонда предузећа „Водовод и канализација“ у износу од 150 милиона динара,
Нашло се
•
Радник Градског предузећа за водовод узбунио је станарв у Баба Вишњиној улици број ФЛа. Дошао је пре неколико дана, ишао од стана до стана и код настојника про нашао кључ од просторије у којој је водомер.
— Кућни савет, је радник станаре, тио рачун за воду ца. Зато морам да вим без воде. А ви члановима савета.
— Џа.ми нисмо криви, обја шњавали му укућани. Ми немамо кућни савет. Нико ки" рију не скупља. Шта ту можемо7 обавести» није пладва месевас оста“ видите са
Онда су почели преговори, Радник, резуман неки човек. Све се завршило компромисом. Плаћена му је дангуба, а станари су добили призна“ ницу и упозорење.
— Долазим опет ва десет
сепа у
; „Парк“ код Калемегдана, Ш тајући се са још .
време
КАКО ЈЕ ЗГРАДА У БАБА ВИШЊИНОЈ УЛИЦИ БРОЈ 444 ДОБИЛА КУЋНИ САВЕТ
УУ
д данас ће у свим крајевима Београда записи —
Државна имна, а разоноду у ресто. рану
Десило се то 15 ср
от башти ме
ресторана
два д свратили смо у ову пе
ја спада међу најлетце + ду ду, има и музику, па а
зумљиво што је увек
стију. Међутим, тог н ЈУ; вика није свирала јер су = вођачи имали слободан див, Али да би госте некако радо нодио, директор се снаша, па је тог дана пуштао Музнцу са плоча,
У погледу избора музике с во шта се сво преко звучцу. ка чуло. Директор је најпре пустио плочу народног од »Моравац“, а одмах затим уз запрепашћење скоро свих го стију — државну химну и у. | тернаџионглу. После тога пре ко звучника је затрештала у родна песма; „Јеси ли се ве љутила Зоро",
Моји другови п ја опомену. ли смо, преко келнера, диреј. тора да се државна химна ну може свирати на сваком џесту, а понајмање у угоститељ. ским објектима, Међутим, оу на то није много обраћу пажњу. б
Овом заиста није потребу никакав коментар.
Ђока Мартиновић студент 7 Јула 36
слободно
дана, рекао је радник па ре станку. Уколико не буде пале ћен рачун више разговор нема. Да ли ћете изабрт кућни савет, то јо' ваша стар Само, рачуни морају били плаћени,
Зграда у Баба Вишњиној број 44а није мала. Има у њој 18 закупеџа станове АЛ пре два месеца нико од њих вије хтео у кућни савет, (те рим _ члановима савета три године рада било је довољно Остали станари нису „могли, Сви су они'имали много дру тих · послова, важнијих 04. дужности члана кућног саве“ | та.
Све до доласка радника 1з | предузећа Водовод А неколико дана после тога #» скуп стангра из 18 стеном дошло је 13 претставник» | забрали су кући савет. Сп“ туашија бб (ада пзмевило Људи имају више времена.
Две хиљаде људи под једним нровом
Најтежи део посла припао је фоторепортеру. Неколико пута мењао је угао док са најзад у објективу није „нашла“ читава зграда. Зар је лако сли кати грађевину крај које трам вај вози пуна два минута2
Зграда на Булевару Војводе Мишића има осам улаза. Иако сваки носи свој непарни број од 18 до 33, сви станари су под истим кровом. Зато они радије кажу; прво степениште, друго, треће...
У овој станбеној згради, највећој у Београду, нико нема страст за статистику. Уместо незахвалног нагађања о броју станара испричаће вам ансгдоту о несрећном писмоноши, који се после узалудног трагања за једном адресом обратио првоме на кога је наишао. Један сажаљив поглед и кратак одговор; — Окани се, човече. Има нас колико хоћеш! Без тачно означеног улаза и броја стана чове ка овде нећеш наћи...
Тек када закуцате на врата свих осам настојника добићете приближну бројку од две хиљада станара. Читав градић у једној кући !Деца се лосебно не воде, Зна се само да их има много. =
Сатима ће станари причати комшиске згоде и незгоде у кући која има 233 стана, неколико десетина гарсоњера, продавницу хлеба, две месарнице, колонијалну радњу и апотеку Чућете том приликом један необично занимљив податак, Која зграда у Београду има укупну месечну кирију од 450 хиљада динарагт
Олук уместо димњака
— Станујемо у лепој згради — вајкају се станари ба најуни
Е ма: 4
поглед на фасаду. А кад уђете Уунутрат!7 Пођимо од лифта. Ако ради два сата дневно — то је премија. Чак се и у предузећу „Давид Пајић“ чуде: „Како оно „тробље“ још ради“2! То је још најмања мука станара. Много је теже за ложење. Пројектант је лепо замислио, али шта то вредит! У целој згради требало је увести централно грејање, а уређаја ни данас нема. Свако се сналази како зна и уме... !
Бапг ових дана претседник кућног савета првог степеништа „скинуо је с врата“ двогодишњи проблем. У месарници из приземља коначно је зазидан отвор према олуку. Пословођа ове радње својевремено се досетио да неће моћи да се огреје ако нешто не предузме. Пробушио је зид и две године пуштао дим кроз олук...
Једна порука станарима
Кућни савет петог степеништа излепио је ових дана отприлике овакво обавештење:
„Још увек трошимо много воде. Поједини станари не при јављују кварове благовремеко. Сада имамо сопственог инсталатера и треба све пријавити. У противном — поднећемо тужбу судији за прекршаје. Смрт фашизму...“ итд.
— Воду плаћамо скоро колико и кирију — жали се кућни савет. И то само нашом кривицом. М зато ћемо морати да прибегнемо крајњим мерама.
— Ипак, причају станари прилази су наше највеће ругло. Кад падне киша упућени смо на продавницу Комбината „Борово“. Вода се слива са брда — право у наше двориште и подруме. У баруштинама се скупљају жабе. Без гумених чизама не може се прићи,
А лети — муче се са пи | Мислили су канте да А о ли, како би то изгледало!! У: рали би да их поређају МЕ читаве зграде. зато су У сте
ли беној заједници предложи 4 паметније решење, Да се Ц гради неколико базена Ке: Г
„Спор" са железницом
п Станкри се једино Бе мо номалии на саобраћа). У ал
бу је све,., трамвај, 8у70092 не, и једна посебна невоља: У лезничка пруга. ги — преко пута саме зграде 4 сигнал. можете да те по како то изгледа када У а ноћи воз а де Д са од „Цареве Ћуп 2 ге буде, па имамо двоструку ску... У И тај, помало необичан аи
блем покушали су 74 се кућни савети. преко Станбе заједнице обратили с гословенским железница Ми зултат: скренута је ла ћу 67 шиновођама да бар #09 мало „тиши . .
— тешкоћа има много“ Ћ же Василије Хаџивукови а уог седник кућног савета 6 степеништа. У поређењу палих блемима других зграда пеличе“ изгледају као лупом У ТУ ни. Док нису основани. п савети били су још већи раду то можемо бар за нашу коре“ да кажемо да су савет“ сна ствар... . Жада се оснују нове станбе“ заједнице, колос | На тра. биће, вероватно, једина Та че у Београду која ће сама аб У њавзти једну заједницу“ бениха израчунали; три СЛУЖ 2000 водиће читаву администр за две хиљаде људи.
Звонко ЛОГАР У .
на
>