Borba, Mar 09, 1964, page 1
БЕОГРАДСКО ИЗДАЊЕ
ГОДИНА ХХГХ
_ ПРЕДСВКАНИК ААЖИРА У ЗВАНИЧНОЈ ПОСЕТИ ЈУГОСЛАВИЈИ |Сетогар Вукманофић Па ниши БЕЕА ЕЕ нустанемт и И АД ЕУ сло а паидишија пл неми Ми ЛЕ ПЛ ЊЕ.
Понедељак, 9. март 1964. БЕОГРАД
Уређује редакцијски колегијум Главни и одговорни уредник Лазар Мојсов „ Лист излази сваког дана
БРОЈ 67
ЦЕНА 29 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ:
_БОРБА
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
ВЕЛАЧАНСТВЕН ДОЧЕК У САРАЈЕВУ
Око 150.000 грађана. тлађног града Босне ц Херцетођине тобао поздрађило председника Алжира Бен Белу
Сарајево. 8. марта Највиши републички функ ционери и око 150.000 грађана присуствовали су ланас пре подне величанственом дочеку председника Релике Алжира Ахмеда Бен Беле. који је јутрос допутовао У једнодневну посету Босни и Херцеговини. Тачно у 9 часова. специјални „плави „воз“ зауставио се на перону нове железничке станице. На вратима вагона појавио се, весео и расположен. предселник Бен Бела. У сусрет му је пошао председник Скупштине БиХ Рато Дугоњић. и поздравио га. Високом госту поишла је и група пионира. која му је предала пвеће.
Алжирски Председник упознао је свог домаћина председника Рату Дугоњића са државним министром Амаром Узеганом, министром иностраних послова Абделом Азизом Бутефликом. министром за туризам Ахмедом Каидом. амбасадо-
ром Алжира у Београду Ма.
леком и другим члановима алжирске делегације. Председнику Бен Бели и осталим члановима делегапије плелстављени су прелселник Извошног већа Скуп штине БиХ Хасан Бркић. организациони секпетао ЦК СК БиХ Блажо Ђуричић. потпредседник Републичке скупштине Мико Јуринчић. командант Сарајевске војне Аеуети тенепал-пуковник Пезо Косовић и остали л"жавни и политички фуне риснрта БиХ. | _ Пошто су одсвиране др_жавне химне Алжира и Јутославије. председник Бен Бела. 7 пратњи прелседника Скупштине БиХ Рате Ду
гоњића. извршио је смотру | позлоављали грађани Сара-|ство због
почасне чете.
После дочека на перону. председник Бен Бела. са својим домаћином Дугоњићем. упутио се према излаЗУ станичне зграде. тред којом су га очекивале лдесетине хиљада окупљених грађана. Када се алжирски Прелселник појавио на вратима. грађани су га поздравили аплаузима и одушевљеним клицањем. а Бен Бела је отпоздрављао махањем руку.
Дуж градских улица, које су свечано искићене алжир ским и југословенским заставама и транспарентима са лобролошлицом. алжиоскот Птеплсепника топло СУ
ЈУГОСЛОВЕНСКА ПАРТИЈСКА И ДРЖАВНА % ДЕЛЕГАЦИЈА У ГВИНЕЈИ
(КУ ТУРЕ ПРИМИО ЛАЗАРА
| КОЛИШЕВСКОГ
Конакри, 8. марта (Танјуг) |ја ће допутовати у Београд
_ Председник Републике Твинеје Секу Туре примио је синоћ председника Савезног одбора ССРНЈ и члана Извршног комитета ЦК . СКЈ Лазара Колишевског, који се налази у посети Гвинеји. на челу југословенске партијске и државне делегације. __Разговори који су том приликом вођени протекли су у Духу срдичности и приатељства. Састанку је при'суствовао председник гви"нејскот парламента и сталНи секретар Демократске партије Гвинеје Леон Мака. (Коминике о посети југосло Венске партијске и државне делегације Гвинеји доносимо на 2.страни)
"Мзор. Нолишевсни. " допутовао у Париз
Џариз. 8. марта (Танјуг) „После посете Републици Мали, Тани и Гвинеји зе"Зерас је допутовала у Париз На путу у Београд југослоЗенска партијска и државНа делегација коју предвоДИ председник Савезног ол-
бора ССРНЈ и члан Изврш- |
. Бог комитета ЦК СКЈ Ла38р Колишевски. Делегаци-
_ АТИЊАНИ КРАЉУ
Атина, 8, марта (Танјуг)
„Сутра пре подне тело Рчког краља Павла биће
ето из краљевског азорца у Атини, где се сада јалази, у Саборну цркву: ме ће до сахране, у четврЈак, Атињани одати послед-
њу пошту суверену. Парастос у Саборној Цркви у Београду
„Поводом смрти грчког Фаља Павла, јуче је па-
ОДАЈУ ПОСЛЕДЊУ ПОШТУ
У уторак после подне.
ЈУГОСЛОВЕНСКО-КАМБОЏАНСКИМ ПРИВРЕДНИ РАЗГОВОРИ
У ПНОМ ЛЕНУ ПОСТИГЊУТ СПОРАЗУМ 0. ПРОШИРЕЊУ __РОБНЕ_РАЗМЕНЕ
Пном Пен, 8. марта (Танјуг)
У · југословенско-камбоџанским привредним разго ворима, који се воде у веома пријатељској атмосфе ри, постигнут је споразум о проширењу робне размене у оба правца. Очекује се да ће У среду бити о томе потписани заједнички до
кументи. У част југословенске делегације, коју предводи
члан СИВ и председник Од бора за економске односе са иностранством др Јоже Брилеј, приређена, је свечана вечера. Говорећи на вечери, шеф · камбоџанске делегације, министар финан сија Чаи Тоул изјавио је да Камбоџа посебно цени Југославију. .
Он је истакао да су југосло венско-камбоџански односи проткани многобројним моментима, а посебно узајамним поверењем и пријатељ ством председника Тита и шефа Камбоџанске Државе Нородома Сиханука.
=== ## ———
ПАВЛУ
тријарх Српске и македон“ ске православне цркве господин Герман одржао парастос У Саборној цркви У Београду. У присуству многих архијереја, чинодејствовало је више свештеника и ђакона.
Црквеној свечаности Пи суствовао је грчки отправник послова Жан Песмазоглу са особљем амбасаде. (Танјуг)
Бен Бела и Рато Дугоњић на улицама Сарајева,
јева, који су испунили Булевар Бориса Кидрича, Титову улицу, Улицу Васе Мискина, Штросмајерову, ЈНА. Обале. Цареве ћупри-
"је и Улицу Нурије Поздер-
ца. све ло Конака — привремене резиденције председника Бен Беле у овом граду. Хиљале дечака и девојчица поздравиле су алжирскогт Председника. машући заставицама, док је високи гост. насмејан, стајао У отвореним колима и отпоздрављао махањем ру-
У. | З У Конаку је алжирског Председника посетила деле гација жена, коју је предводила Зора Туфо. Поздрав љајући драгог госта, сна је рекла да је југословенским женама позната борба алжирских жена, међу којима нарочито хероја Џе миле Бухирете. Она је изра зила посебно, задовољство штто висока посета пада управо на Дан жена.
Маса грађана је стрпљиво чекала на улицама да још једном поздрави госта из Алжира, који је пре подне кренуо у обилазак града. Високог госта Бен Белу пратили су Руди Колак, Бранко Микулић, Васо Родић и Станко Лагумџија. Пред Градским музејем, Гази Хусрем-беговом џамијом, музејом „Младе Босне“ и Гази Хусрем-беговом библиотеком, које је у гоку преподнева гост посетио, свуда су приређиване праве овације; уз скандирање: „Тито—Ахмед“, „Тито—Ахмед“. Испред Градског музеја, који је председник Бен Бела најпре посетио доородошлицу је пожелео директор Музеја Амер Гребо. У разгледању експоната овог музеја, у пратњи кустоса Љубице Младеновић, високи гост се задржао око 40 минута. На крају посете, ал жирски Председник се упи сао у спомен-књигу Музеја, додајући уз своје име „свима братски поздрав“. Госту из Алжира поклоњене су едиције овог Музеја.
Пред Гази Хусрем-беговом _џамијом алжирског Председника поздравио је председник _ старешинства Исламске верске заједнице за Босну.и Херцеговину Хаџи Абдулах Чаушевић и имам џамије Фадрија Турбе Хафизовић.
Ова џамија, на чијем се разгледању високи гост из
ме, подигнута је 1530. године. На месту где су уклесане стопе Гаврила Принципа ча тротоару поред зграде Му зеја „Младе Босне“, одакле је 28. јуна 1914. године овај патриота испалио историјске хице на аустроугарског престолонаследника ердинанда, председника Белу поздравио је и зажелео добродошлицу _ кустос Музеја професор Никола Кнежевић, После посете му зеју, Бен Бела је наставио према Гази Хусрем-бетовој библиотеци, где се за
о е Бер И арте задовољ-
Алжира задржао краће вре |
Бен |
времена. Пред дити у перспективи,
цима. Многе од тих књига старе су и по осам векова.
Завршавајући посету библиотеци, Бен Бела је рекао да је Југославија била прва земља у Европи која је од првог до последњег момента подржавала борбу алжирског народа, што алжирски народ никада неће заборавити.
После тога, алжирски председник Бен Бела са члановима делегације и по часне пратње, одвезао се у посету новом сарајевском насељу Грбавици.
ж
Председник _ Скупштине Социјалистичке Републике БиХ Рато Дугоњић приредио је данас у згради Републичког извршног већа ручак у част алжирског | председника Ахмеда Бен | Беле. На ручку су, поред Бен Беле, били министри |алжирске владе Абдел Азис Бутефлика, Ахмет Каид, Амар Узеган и остали чланови пратње алжирског Председника.
Од домаћих на ручку су били Рато Дугоњић, Ђуро Пуцар, Хасан Бркић. Блажо Ђуричић, Нико Јуринчић, Никола Андрић, Пашага Мандић, Есад Церић, генерал-пуковник Перо Ко
| | | [ |
посете
изразио је Бен Бели директор библиотеке Абдурахман Ху-
кић Овде је алжирског Председника поздравио и зажелео добродошлицу реис ул У лема Исламске | совић и друге званице. верске заједнице у Југосла| За време ручка председвији Хаџи-Сулејман Кему-| ници Бен Бела и Рато Дура. / гоњић" измењали су здраАлжирски Председник је|зице.
обавештен да је ова библи| После ручка, председотека основана 1587. године | ник Бен Бела отпутовао је, и да располаже са 4.500 ру| У пратњи Рате Дугоњића кописа и 20.000 књига нају Зеницу. арапском и европским јези
" Посета Зеници _
после реконструкције у 1970. години очекује производња од 2,450.000 тона че| лика.
Следеће питање високог госта односило се на изворе сировина. Директор га је обавестио да се Железара снабдева сировинама из рудника Вареш и Љубија.
Високом госту који се ин тересовао и за радничко са моуправљање објашњено је функционисање овог систе-
ма у колективу. — Колике су инвестици-
С. ПОПОВИЋ
Зеница, 8. марта
Тотово цела Зеница била је јуче на ногама да дочека председника Републике Алжира Бен Белу, који је, на повратку из Сарајева, нешто после 17 часова стигао у овај град у посети ко лективу Жељезаре. Око 40.000 грађана, који су више од једног часа пре нлиласка колоне аутомобила за посели од главног улаза у град све свечано украшене улице. топло су поздравили високог госта из пријатељ-
ског Алжира је7 — гласило је следеће Долазак алжирског Пред| питање алжирског Председ ника.
седника огласили су звуци фабричких сирена. Колона аутомобила зауставила се пред управном зградом Же лезаре нешто пре 17,30 часој затим интересовао колико "ва. Поздрављен дугим апла., Железара годишње улаже узом Зеничана, који су у стандард радника. Дирекскандирали „Тито—Бен Бе- | тор Томић је објаснио да ла“. алжирски Председник се у стандард улаже милипоздравио се са генералним | Јарда динара и то претеждиректором Железаре Стан| Н0 за градњу станова, рекком Томићем реацију радника и дотираУ посебној пратњи пред- ње њихове друштвене исседника Бен Беле допутова| хране. ли су Рато Дугоњић, пред- част високог госта. у седник Скупштине Босне ијхотелу „Металург“ председ Херцеговине, Руди ' Колак,|ник Општинске скупштине потпредседник републичког| Зенице Езехер Арнаутовић Извршног већа, Бранко Ми|приредио је вечеру у част кулић, председник _ Скуп-|високих гостију. Том приштине Сарајевског среза,јликом су Бен Бела и АрРатко Таушан, републички | наутовић измењали здрависекретар за индустрију, и|це. Мунир Месиховић, председј Око 22 часа председник ник "Среског одбора ССРН|Бен Бела отпутовао је у За Сарајева. греб специјалним возом, На | У свим успутним мести- | железничкој станици висома од Сарајева до Зенице, | ким гостима је пожелео сре" високог алжирског госта то|ћан пут председник Скуппло је поздрављао шпалир|птине СР Босне и Херцеграђана, који су чекали на- | јовине Рато Дугоњић и виилазак државне делегације це чланова · републичке из Алжира. Скупштине. сп.
После краћег разговора у управној згради Зеничке Честитни Бен Беле јованки Броз
железаре са представнициБриони, 8. марта
ма колектива, председник Бен Бела обишао је поједине погоне овог гиганта. Супруга Председника Републике Јованка Броз примила је од председника Де
У краћем излагању у управној згради Железаре у
мократске Народне Републике Алжира Ахмеда Бен
Зеници генерални директор Железаре Станко ТоБеле следећи телеграм: „Веома сам срећан што
мић упознао је председни посећујем Вашу лепу зем-
ка Бен Белу са историјаљу у овако срећним окол-
том Железаре, њеним про-
изводним капацитетима и ностима. Моја радост је утолико већа што ово путо-
перспективама. Председник Бен Бела се потом интересовао колика вање пада у време прославе 8. марта — Дана жена. Поводом овог празника у-
је садашња производња челика у Железари. Дирек-
пућујем Вам своје честитке и молим Вас да будете мој
' тор Томић рекао је да се го дишње производи 800.000 то тумач код свих жена Југославије и да им изразите
на челика и 3.000 тона слек тро-челика. Алжирски Пре-
моје добре жеље и осећање најтоплијег пријатељства“.
— Три милијарде динара — следио је одговор. Председник Алжира се
дседник се даље интересовао колико ће се произвона шта је добио одговор да се
Ур“ •
А с _____ РЕН нат
Први број, „Борбе“ органа Комунистичке партије Југославије изишао ара 1922. године, 13. јануара 1929. године забра њено је даље излажење редакције осуђени су на затвор и У народноослободилачком рату „Борба“. поново излази и то: у Ужицу од 19. октобра до 27. мо вембра 1941. и у Дринићу од 8. октобра 1932. Д 21. фебруара 1943. Од 15. новембра 194% излажење у ослобођеном Б 22. марта 1948, и у Загребу. Од 9. јуна 194. године „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије. Указом Председника Републике од 18. фебруара 1962. године „Борба“ је одликована Орденом заслуга за народ са златном звездом.
је у Загребу 12. фебру-
Борбе“ а чланови и робију.
године „Бррба“ наставља граду, а од
ПРЕД М НОНГРЕС САВЕЗА СИНДИКАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ
О ЖИВОТНОМ СТАНДАРДУ _
Путеви и могућности сталног побољшања животног стандарда радних људи и обезбеђивања још бржег привредног развоја читаве друштвене заједнице
Мислим да није потребно наглашавати да је питање стандарда данас посебно акту елно. Ако га стављамо у цен тар пажње свих друштвених фактора, то чинимо због тога што нам материјалне могућности заједнице и достигнути резултати привредног развоја дозвољавају да брже кренемо у побољшању живот них услова радног човека.
Подсетимо се само да смо последњих година остварили крупне резултате: у односу на 1956. годину (=100), индекс индустријске производње износио је 1963. године — 224,1 (просечна стопа годишњег ра ста индустријске производње У том периоду била је 12,2 од сто); индекс кретања продук тивности рада постигао је бројку од 151,3 (просечна сто па годишњег раста — 6,1 одсто); број запослених растао је по просечној годишњој сто пи од 5,8 одсто. тј. индекс за послености био је 1963. године — 148,1. Анализирајући ове и њима сличне податке, на меће се питање (на које тре-
ба одговорити): да ли је у так ||
вим условима ипак било могу ће остварити виши ниво животног стандарда и како би се то одразило на даљи привредни развој читаве заједнице7 Одмах морам напоменути | да је за стицање целовите и тачне слике кретања стандар да потребно узимати у 06зир, поред непосредних примања, и знатна посредна при мања која остварују радни људи. Ово кажем због тога што се код нас један део националнот дохотка, намењен задовољавању стандарда, даје посредно — било у виду деч јег додатка, бесплатног школовања, здравственог и соци јалног осигурања, било кроз разне регресе и субвенције (регреси за угаљ и огрев. за млеко, за превоз радника на радна места, за коришћење годишњег одмора. за субвенције градског транспорта. дру штвене исхране, станарина и неких комуналних услуга). Према томе, када оцењујемо' кретање животног стандарда морамо узети у обзир и тај елемент. |
Посебно је питање како овакав однос између непосред них и посредних примања де лује на привредни развој на ше заједнице. Другим речима, да ли он стимулира рацио нално коришћење друштвених средстава, да ли обезбеђује оптимално задовољавање потреба радног човека7 На ово питање такође ваља дати јасан одговор. '
Пред нас се поставља још једно питање: да ли садашњи ниво личних доходака, тј. овакво учешће личне потрошње у друштвеном производу стимулира радне људе за ост варење већих резултата у! привређивању. тј. за бржи
привредни развој читаве за-|тензивно привређивање; пре-
једнице2 Расположиви подаци и анализе говоре о томе да достигнут степен развоја материјалне базе и потреба бржег развоја привреде прет постављају (да не кажем захтевају) веће учешће личне потрошње. у друштвеном производу тј. отварање процеса постепене измене односа између акумулације и личне потрошње, Тиме би се, истовремено. створили повољ ни услови и за пораст живот ног стандарда.
Но, и поред свега изнетог остаје чињеница да је новем бра 1963. године у привредним и ванпривредним делатностима од укупног броја за послених било 41,3 одсто оних са личним дохоцима до 25.000 динара, а оних чији су лични дохоци до 15.000 било је 7,1 одсто. Додамо ли томе да цене низа производа и ус луга показују тенденцију
Светозар Вукмановић
сталног пораста, биће нам ја сније зашто не можемо бити задовољни постигнутим степе ном животног стандарда.
Изнети сасвим упрошћено, ових неколико аспеката проб лема животног стандарда указују на сву сложеност материје чијем решавању морамо прићи што брже и свестраније. имајући стално на уму да делимична решења не доносе трајне резултате, већ, напротив, стварају још круп није проблеме, Уосталом, то нам је пракса већ неколико пута показала.
Мењање односа између акумулације и личне потрошње на нивоу федерације
Ако смо рекли да садашњи | степен развоја привреде даје могућности да се врше измене у односима између акумулације и личне потрошње (у корист еве друге), онда мо рамо одмах одговорити како би се такве промене одразиле на привредни развој читаве заједнице. Наиме, поједи ни економисти заступају схва тања да смањивање улагања у привреду. аутоматски успо рава стопу привредног раста. Уколико би то било тачно, не би се смело ићи на повећање учешћа личне потрошње у друштвеном производу.
Ја бих овом приликом намерно напустио терен апстрактног теоретисања и окренуо бих се лицем конкретном стању наше привреде, односно покушао бих да ука жем само на неке од могућности коришћења постојећих | услова који би-нам дозволили да без повећања инвести ција (па чак и уз њихово осетно смањење) постигнемо не само бржи привредни развој, него и знатно побољшање жи вотног стандарда свих радних људи.
Опште је позната чињеница да смо изградили велики број нових објеката са великим производним могућности ма које не користимо у довољној мери. О томе постоје веома карактеристични пода- | ци. Рецимо. од укупног броја радника (стање из 1962. године) у прве две смене било је ангажовано 92 одсто а у трећој смени свега 8 одсто радника! С друге стране, машине се у просеку користе 54 одсто (рачунато на основу по датака о уграђеној снази мотора и потрошњи електричне
енергије), што значи да бисмо само бољим коришћењем машинског парка могли пове ћати производњу за око 80 од сто! Резерве — и то знатне постоје и у радној снази (ра чуна се да се оне крећу од 10 до 20 одсто од укупног броја запослених). Што се, пак, ти че материјалних трошкова, ту су резерве такође огромне: само у Србији материјални трошкови читаве привреде ве ћи су за 3,5 одсто од југосло венског, просека ((податак се односи на првих девет месеци 1963. године), тј. за преко 80 милијарди. Смањити те веће — трошкове за половину, значило би омогућити повећање фонда личних доходака за преко 10 одсто. Једном речју. основни елементи производње средства и предмети рада, као и радна снага — нису довољно активирани. Већ ова чињеница указује да нам нису потребне нове инвестиције у садашњем обиму будући да нам постојећи капацитети пружају могућности за снажно повећање производње и привредног раста, Међутим. извесна сред ства су и те како потребна ако желимо што брже активира ти умртвљене капацитете (по правилу та средства су нужна за вршење реконструкције. модернизовање постојећих капацитета и проширивање уских грла). Указујем на ово зато што се не поставља питање да ли инвестирати или не, него како најбоље искористити све факторе који нам
| обезбеђују што крупније еко
номске резултате. А тај се циљ може постићи утолико лакше, уколико се преоријен тишемо са екстензивног на ин
дуслов за такав захват јесте већа материјална заинтересо ваност произвођача за оства рење виших личних доходака на бази резултата привређивања сваког појединца и читаве радне организације. Једноставније речено. активи рање умртвљених капацитета могуће је ако откривамо резерве о којима је било речи, ако средства улажемо та
мо где она дају најбрже и'
што крупније резултате. најзад — ако у свим делатности ма спроведемо доследну расподелу према раду.
Морам признати да има и другачијих схватања по овим питањима. Уместо оријентације на интензивно привређивање. препоручује се брза промена социјалне структуре становништва што преведено на обичан језик значи даље ек стензивирање привређивања, односно политику екстензив ног стандарда. Потхрањена де формацијама у односима цена између индустријских и пољопривредно-сировинских производа. а подржавана си стемом расподеле који је дозвољавао да свака индустриј ска производња буде рентабилна, схватања о нужности брзе промене социјалне струк туре становништва нашла су своју примену у пракси и до
| вела су до лоших резултата:
пре свега. развијала се ниско продуктивна индустрија у ко јој ни лични дохоци нису мо гли бити високи (ово је случај у скоро свим неразвијеним комунама). С друге стра не, није се развијала производња- сировина и_репродукционог материјала. Наступиле су деформације у тако важној области као што је пољопривреда: производња је заостајала. млада радна снага је напуштала село па је долазило чак и до деградирања обрадивих површина. Зна тна улагања у инфраструкту ру такође су поспешила процес брзе промене социјалне структуре становништва; наиме, за подизање крупних 06 јеката инфраструктуре ангажује се претежно неквалифи кована радна снага која долази са села. Због тога је пољопривредна производња на индивидуалним имањима почела да опада и да осиромашује у асортиману (поврће, воће итд.) док се производња на друштвеном сектору углав ном оријентисала на житари це ради осигурања исхране становништва. Истовремено, сва та нова радна снага која је прешла из села у град, по чела је да врши снажан при тисак не само на фондове прехрамбених и основних ин дустријских производа, него и на већ преоптерећене терцијалне делатности и услуге
непривредних делатности у
градовима, Ваља поменути да су знатно порасли издаци за школовање здравствено и со цијално осигурање. Укратко, политика брзог мењања соци јалне структуре становништва и екстензивног развоја привреде почела је да удара на стандард радника у градо вима. Излаз из такве ситуације није у механичком подизању личних доходака нај нижим категоријама. Већ сам рекао да цене многим нарочито пољопривредним произ водима и услугама имају тен денцију сталног пораста услед чега би се анулирао ефект подизања најнижих ли чних доходака: појачан притисак на и онако дефицитар не фондове прехрамбених и других производа довео би до ланчане реакције скакања цена на ширем плану. Резул тат такве акције, тј. подизање личних доходака најнижим категоријама огледао би се у преливању средстава у џепове оних слојева становни штва којима помоћ није ни потребна. А „што је најважни је — положај нижих категорија остао би. у ствари. непромењен ако не и погоршан! Отуда корекције политике тре ба да иду У два џравџа:; прво, отворити процес повећања учешћа личних доходака у укупно оствареном бруто производу; друго. економском по литиком и системом расподе-
ле форсирати производњу оних привредних грана чији ће артикли бити више траже ни на тржишту. Разуме се, једновремено _ ваља водити борбу за спорији темпо мењања социјалне структуре становништва. односћо за сма њење тражње дефицитарних производа и услуга (прехрам бени производи станови, услуге итд.
(Наставак на 4. страни)