Borba, Dec 14, 1966, page 14
|| 4
|
ђо а || | |
ин
Пи Етел
"ТЕЛЕВИЗИЈА
СРЕДА, 14. ХП 1966. «
940 „ТВ у школи“ — Студио Затреб
10.835 „Час епглескот језика“ Студио Загреб
1.00 „Основи општег образовања“; 1) „Физика за косми-
чко доба“ — Атоми и мо-.
лекули. учествује професор др Михо Церинео. 2) „Књига за младе“ — „Можда ви то радите боље“. репортажа о основној школи у Чумићима — Студио Београд 4.550 „ТВ у шкољи“, реприза пр Студио Загреб 45 „Час енглеског језика“. ре, приза — студио Загреб 16.10 „Основи општет образовања“, реприза — Студио Беотрад „Учимо музику уз Јовичићеву гитару“ — Студио Бео град У „Економско - пропагандни „ програм“ — Студио Београд Објављивање програма. затим Вести — Студио Љуб' _ љана 1740 „Тик-так“, емисија за децу . — Студио Љубљана
"
17.55 „Слике — света“, филмски
ј журнал за децу — Студио Ђ
еоград 18.255 Објављивање програма “ Студио Београд 18.30 ТВ-Новости — Студио Бео-
град 18.45 „Светлости седефа“, репортажа — Студио Скопје
19,05 Забавно - музичка емисија норвешке телевизије _—
Студио Љубљана 19.355 „ТВ-пошта“ — Студио За3 греб
СРЕДА, 14. ХП 1966.
4.00 — 8.00 Јутарњи програм
8.00 ВЕСТИ
8.02 Да вас подсетимо
8.065 Преподневни концерт
9,00 Новости из науке и технике
9,10 Из репертоара Народног оркестра Жарка Милановића
8.330 Радио-школа — Мали музички час
10.00 ВЕСТИ
10.05 Забавна музика
10.40 Пева Мирослав Чангаловић
11.00 Познајсте ли Југославију Александровац и жупа пише Вишња Божовић
1145 Врти, врти коло — народне игре из разних крајева Ср бије
1200 ВЕСТИ
1202 Музички интермецо
1210 Извештај о водостању
12.30 Музика за децу
1300 ВЕСТИ
13.065 Песме и игре народа Африке и Азије
13.30 Из стварања зитора
10 ВЕСТИ
14.062 Са Плесним оркестром Радио телевизије Љубљана
14.330 Мала продавница плоча
1455 Да вас подсетимо
15.00 Новости дана
15:20 Ново. актуелно и занимљиво — забавна музика
16,00 ВЕСТИ
16.02 Сусрети и збивања
16.10 Привредни журнал
17.00 Данас у нашој земљи
1715 Милоје Милојевић: Друга е-
мисија из циклуса поводом
20 година од смрти компози-
тора. Текст Властимира пе
ришића Е
18.00 ВЕСТИ
18:02 Тема дана — Мијалко Тодоровић — Актуелни политички задаци и Савез комуниста
1815 Са солистима и ансамблима народне музике
1845 Човек у нашем времену Личност самоуправљача, 1 део, говори Милош Синђић
19,00 Вечерња ревија жеља — за. бавна музика
1930 ДНЕВНИК
20.00 Оперско вече — А. Скарлати'
наших компо
Победа части — Студио Бе» град 21.255 Пренос из Мадрида П полу
времена реванш-утакмице 383 Куп европских фудбалских шампиона — Атлетико (Мад-
: рид) — Војводина. Репортер
ј је Марко Марковић
22.20 ВЕСТИ и метеоролошки из вештај
22.355 Поезија и музика — Савреме не поеме — Владимир Мајаковски: Облак у панталонама — Студио Београд
230 ВЕСТИ ,
23.03 децембар — ревија забавне музике — Студио Београд
24.00 ВЕСТИ
)
Прогноза времена за
донији. Краткотрајно
љиво облачно и нешто хлалније
(а •
Снежана Липковска, спикер скопског телевизијског студија
19.54 „Лаку ноћ. децо“ — Студио
Београд
19.58 Тачно време — Студио Београд 20.00 ТВ-Дневник — Студио Београд 20.30 „Економско - пропагандни програм“ — Студио Београд
20.35 „Раставе неће бити“, пољски омнибус филм — Студио Затреб. Редитељ Јежи Ставински аутор је овог
филма у коме се кроз занимљиве и комичне обрте говори о омладинској свакидашњици 22.05 ТВ-Дневник, друго издање — Студио Београд
РАДИО-БЕОГРАД
пП ПРОГРАМ
1200 ВЕСТИ
12.03 Програм за данас
1210 Са музиком око света
1310 Можда нисте чули
1315 Са музиком око света — на. ставак
1400 ВЕСТИ
14.02 Реке. долине, брда, језера
14.30 Радио-школа
15.00 Рекламни излог
15.30 У неколико речи
15.355 Три века — три стила
16.00 ВЕСТИ
15.02 Изабрано за вас
16.445 Хроника главног града
17.00 Звезда је позвана — Рита П»воне •
1715 Дилижанса
18.00 Народне песме и итре из Србије |
19,00 ВЕСТИ
19.02 Давнине
19.155 Ноте за хармонику
19.30 Инструменти и људски глас
20.00 Жеља за жељом
20.50 ВЕСТИ и сутрашњи програм
ПГ ПРОГРАМ
21.00 Сукоби и синтезе (0 — Лич ност у друштву које се мења. Товоре др Манојло Глушчевић, др Владимир Јаковљевић и др Владета Јеротић
21,30 Гудачки квартети ХУП века
21.58 Сукоби и синтезе (1) — Лич.
-. _ ност и друштвена норма
22.28 Дела Умљема Шумана
23.09 Свет џеза — Анита Одеир, Путеви вокалне импровизације 00.03 Крај ско лаку
програма — Децембар-
ноћ
Т ПРОГРАМ
ЧЕТВРТАК, 15. ХП 1966.
4.00 — 8.00 Јутарњи програм 8.00 ВЕСТИ
2 да вас подсетимо 5 За музичку омладину 35 Песме на народне тема 0 Радио вам одговара 09 Забавне _ мелодије вачких аутора
чехосло-
9.30 Радио-школа — Из прирошних наука
10,00 ВЕСТИ
10.065 Из наших научних институција 10.115 Улога хора у европској музичкој култури — УП емиси-
ја. Текст Лојзе Лебича 11.00 Концертантна забавна музика
1200 ВЕСТИ
12.092 Музички интермецо
12,10 Извештај о водостању 12.30 Шарени програм за децу 1300 ВЕСТИ
13.05 Са вокалним ансамблима 13.20 Подневни концерт
"1400 ВЕСТИ
14.02 ОЈ девојко где си катмер брала 14.30 Мала продавница плоча
ТЕЗИ САН са У НЕ СНА. АНУ. 4 = СНУ. А 0 -_ НЕШТО ХЛАДНИЈЕ
Југославију за 14. децембар: облачно са кишом местимично, нарочито у Црној Гори, Србији и Макепобољшање времена очекује се у Словенији, Хрватској и на северном Јадрану. Температура ће нешто опасти. Прогноза времена. за Београд и околину за 14. децембар: Промен-
Претежно
нови сад | БЕОГРАД /
КРАЉЕВО
+14'
ТИТОГРАД
Издаје и штампа НИП „Борба“, у 1 дми! „ · Ур 2 ја и штампарија: Београд. Трг ин а ан та ем
334-531 и Загреб. Прерадовићева · 23-184 и 23-492. Претплата 11 пови земље 22 пова (2.200 старих) дина
21—23, телефони: 37-501, х (1,100 старих) за стране ра. Све уплате, као и упла-
те за претплату и ревизоре врше се само жито рачуна бр. 601-1-76 Поштански , њ4з ви
лирске народне песме '
И СА РАДАРОМ 1.800 БРОДОЛОМА ГОДИШЊЕ
У последњем извештају лондонског Лојда, који је објављен пре неколико недеља, стоји да је прошле године изгубљено било више трговачких бро дова него у ма којој другој мирнодопској години. ,
Губици износе 273 брода, који су по тонули, запалили се или на други начин пропали. Пре две године овај број је износио 249. Годинама се стално повећава број поморских несрећа, али како каже Лојд — тај број није сразмерав повећању светске поморске флоте
Лош квалитет материјала и превише компликована механика модерлих бродсва — два су разлога.
„Бродови“ каже Лојд „постају сре већи г тиме и компликованији за управљање. Недостатак специјализаваног ссобља за управљање бродовима постао је акутан. И море не привлачи више људе. Млади људи који би се определили ва поморску пловидбу све су ређи“.
Потапање брода прописивало сеу прошлости прсту судбине, био је то чин „свемогуће божје воље“. Поморске легенде преносиле су се усмено, прекс књига и песама. Свака генерација морепловаца имала је свог „Старот морнара“ или „Моби Дика“. Али,
· како створити легенду у време елек-
ронике и радара;
Док радара није било, капетани бродова су морали да у магли плове лагано. Ако би зачули звук сирене неког другог брода, обавезно су гасили све моторе и пловили с највећим опре зом да се не би догодио судар. (Нису се баш сви овог придржавали, али то је већ друга прича).
Онда је дошао радар. Магично око које је могло да гледа и крог матлу. Ститао је радиогониометар, који је одређивао положај брода без ломоћи звезда. Кад се радар почео употребља зате и на трговачким бродовима, одмах после П светског рата, изгледало је да је то почетак краја помор :ких зударг и катастрофа. У принципу је тако и било. Међутим, многи бролови нису били тако опремљени и мали је број таквих успевао да скрене, у пуној брзини, испред брода са радаром хоји је мирно продужавао свој лут. ра чунајући на то да ће се други склонити. Постепено су и спори и мали бродови почели да уграђују радаре а остала је опасност од судара. Раније су постојала прастара правила код мимоилажења бродова. Сада не постоје никаква.
Данас два брода у магли личе на двојицу пешака кад се на грзтоару нађу лицем у лице и не знају зз Коју пе страну. Направе неколико различи тих покрета — и више пута избегну удар, али се догађа и да се :ударе. То се догодило и модерним бродовима „Андреа Дорма“ и „Стокхолм“. То се збиве са 1.800 бродова просечно годиш ње. Не постоје правила маневрисања.
Према мишљењу поморског струч њака Питера Педфилда, гутора једне књиге о псморству, решење проблема поморских судара већ се налазлу елаборату математичара Е. С. Калверта, проналазача система за осветљава вање аеродромских писта, усвојеног у читавом свету. Поред Калвертове методе постоји још једна, једноставнија. коју је израдио математичар С. Х Холингесдејл: кад два брода иду једга према другом а виде се на екранима својих радара, треба да узму курс на десно а да избегавају различите маневре Ако се пак, неки брод „угледа“ са крме — скренути у лево.
Противници ових планова кажу следеће: ако једном броду прети опас вост и са крме и са прамца — мораке да примени обе методе, тојест да маневрише истовремено и лево и десно! Питер Педфилд одговара да се брод који долази са крме може занемарити.
Статистике говоре о непрекидном погоршавању ситуације. Постоје провдлози да се морски путеви изделе и тра сирају као аутостраде. У Доверском мореузу, једном од најзакрченијих на свету, бродови већ познају своје стазе које још нису уцртанеу карте. Сада поморска предузећа желе да исти систем примене и од Балтичког Мо ра до Гибралтара. Појединости о овом су недавно објављене у листу Бритав ског поморског института, а плод су заједничких напора и рада свих езропских земаља и САД. Могу се већ замислити будуће колоне малих и ве ликих бродова како у редовима плове у одређеним правцима од Лењинграда до Херкулових стубова и натраг. Њима се може командовати и помоћу вештачких сателита.
То је, у ствари, поморски пут на ко ме се дешава највише судара, 57 одсто укупних хаварија ове врсте “ све ту. То је такође пут који се од вајкада највише користио. Пре открића Америке трговачки бродови су на:више пловили између Средоземља џи севери. Европе. Још су Феничани долгзили да тргују са Нормандијом и Корнволом. Откриће Америке донело је медитеранском путу и северном Бал тику нова оптерећења због великог броја бродова који плове према Новом континенту. 1
. Из тог времена пезнате су најфантастичније приче о бродоломима ста ринског стила, о борби храбрих људи са ћудљивом природом. Улазак бродо ва из Атлантика у Ла Манш биз је поздрављан изненадним маглама, по за је овај пролаз и данас познат.
а самом улазу у канал налази се гру па Сцили острва, састављена од тридесетак већих и мањих стена. Само код овог архипелага у протекла два века је потонуло око 200 бродова. Још пеколико стотина других разбило се о обале Бретање, Корнвола и Ирске.
Сцили сами пружају довољно магеријала за студирање. Читаве ратке флотиле су ту страдале. У новија вре мена прекоокеански брод „Шилер“ по топуо је ту 1875. са 300 путника. На
острвцету Треско налази се мали му зеј у коме су делови бродова пото> нулих у овим водама. Недавно је штампа подсетила на
бродолом италијанског пароброда „Изабо“, који је 1917 потонуо код архи пелага Сцили са осам чланова посаде. Један од преживелих сујеверних 0официра, капетан Феручо Роли, вргтио се ту, после 40 година, да захвали својим спасиоцима. „Изабо је _ био претпоследњи пароброд који се разбио 9 ово стење. Пре неколико година ту јг завршио панамски пароброд „Пан-
· до“ и био последњи.
Околности у којима се догодио бро долом пароброда „Изабо“ показују какб је поморска навигација још пре са мб неколико десетина година била заостала.
Долазећи из Канаде у правцу Хамбурга са товаром пшенице, падоброд је два дана пловио на слепо, није могао да ухвати правац, зато што није било ни сунцани звезда. Ослањајући се на бусолу, капетан је израчунао да ће проћи 50 километара јужно од Би-
шоп Рока, групе стена најближе Сцилију. Бура и ветегр су га однели међутим. у сред архипелага. Кроз маглу је одједном угледао како се издижу страшно црне стене. Ту се разбио. С радаром се оваква трагедија не би
могла догодити. |
|САЈОМо
|30 25
20
+ ||
М.ВЕХМАНУ _ АЏБТКАЦА
тајмса“. Стубови означавају годишњу потрошњу пива по једном становнику (с лева на десно) 3: Немачке, Белгије, Аустралије, Новог Зеланда, Аустрије, Британије, Данске, Канаде, САД, Фра је исказана у галонима (један галон — 4,2 литре) |
| | ВЕШОШИМ НЕМ ТЕМАМО | ОК.
Холандије и Шведске. Потрошња
То потврђује и случај брода „Мандо" који је 1955. доживео исту судбину. јер му је радар био у квару.
Сензационални новински наслови гтлворе да бродови данас највише стра дају услед судара и пожара. То ниј сасвим тачно. :
На сваких 400 бруто тона бродова настрадалих између 1960. и 1964. године, два су брода пропала у пожару, два била напуштена због продирања воде, а десет разбијено о стење. И то данас, у време радара!
Човек је успео да победи бес елементарних непогода, али не још и сло женост сопствених инструмената.
(„Сућесо“, Милано)
НРИЈУМЧАР ГОДИНЕ
Мако још није завршена 1966. година. америчке царинске власти прогла силе су већ једног човека за „кријумчара године“. Тај је сваког дана пештице прелазио .границу између Мексика и САД и при томе спокојно лизао сладолед у повећој облатни. На његов рачун падале су разне шале. Али једног јутра се догодило да се необични путник оклизнуо и пао. О6латна се разишла и цариник је запазио у њој нешто чудно, кад је прискочио да помогне човеку да устане. Истрага на лицу места је показала да се у облатни испод сладоледа налази ло 15 грама хероина.
(„Фолкштиме“, Бечћ
СТРАНА ШТАМПА ПИШИЕ
АЈЗТЕЈА РЕММАКК
ЗАНОНИ 9 пиву
У свету има око 6.000 пивара. Од тога 2.200 у СР Немачкој. Оне су углавном у Баварској —- 1.600. Држава убире годишње више од 7 милијарди марака (око 22.милијарде старих динара) на име пореза на пиво. Годишње се у Западној Немачкој и у Западном Берлину прерађује 1,5 милиона тона јечма у слад. Тако се добија преко 11 милион тона пивског слада за производњу 60 милиона хектолитара пива. Потребно је око 26 килограма јечма за 1 хектолитар пива.
Најзначајнија разлика између немачког пива и већине страних потиче још из баварског закона о чистоћи пива из 1516. године, што је вероватно најстарији закон о животним намирницама на свету. По овом закону баварског херцога Вилхелма ТУ, који је још и данас део пореског права на пиво у Савезној Републици, дозвољено је да се у Западној Немачкој производи пиво само од четири сировине: од воде, квасца, слада и хмеља. У другим земљама уобичајено је да се уместо слада употребљавају кукуруз или пиринач, да се одрживост пива појача хемикалијама, а да се пена на пиву „поправи“ опет хемијским путем. Особеност пива које се производи У Баварској и Баден-Виртенберту је У томе да се тамо закон из 1516. примењује у много оштријем виду него У осталим западнонемачким покрајинама. ; - у
(„Дојче кореспонденц“, Бон)
НРСТАРЕЊЕ НА КРСТАРИЦИ „ТИГАР“
пе
„7“ ~
-_ Немој, стјуарду, ни румом да их сад узнемираваш. Изгледа да су госин
Вилсон и госин Смит раскрстили један с другим...
М (Карикатура у лондонском „Дејли мејлу“)
СОМЗИМРТОМУ
САМАРА
Ако се трага за првим Кил јем, основном идејом из кооица | стиче неко књижевно дело, неће «; наићи на много конкретних пру + Књижевници се рстко о томе ђ шњавају, или просто забораве 7 | их је навело да почну да РелеЕ неком од својих дела. У РННИ Речи „први подстицај“ илџ на идеја“ указују на неки де Уколико је у питању нека вест из вина, одломци неког разговора, из један позајмљени, за стварање Њ дан мотив, свакако да је то већ поз. стрек за рад. Међутим, прва клр не мора увек да буде таквог кара тера. Може то да буде и неко музич. ко дело са неодређеном бојом тонова и само скицираним темпима. “ Често се догађа да је почетак ди. терарног стваралаштва везан за н ; музички дојам. „Код мене се у почет. ку појављује неко осећање, без одуа ђеног и јасног предмета који се тер касније формира“ каже Шилер, М ки одређени музички ШТИМУНГ. прет. ходи стварању моје поетске идејњ“ При писању поезије оваква су «с још чешћа. О томе се Штилер овако изјашњава: „Музикална потка једне песме лебди пред мојом душом многу , чешће но јасна спознаја њеног садржаја, с којим, у тренутку кад седам | за сто да га нагишем, још ни сам нисам потпуно начисто,“ 1 | Вилијем Фокнер је веома јасну
по]
|
А ,
"
РЕК САРТА |
РРАМСЕ | НЕТНЕРЦАНОУ
НАЈВЕЋЕ ПИВОПИЈЕ У СВЕТУ приказује овај преглед који преносимо из лондонског „Фајненше |
Џ.5.А.
рекао како се у њему родила. | његсвог романа из млађих дана „об и бес“. – Е „Почело је то једном интензивнт гредставом. О њеном симболично“ значењу тада нисам имао ни најзе магленији наговештај. Ова предсте није била ништа друго до прљав | мрља на шортсу једне девојчице. бе дела је на једном дрвету, зверал кроз прозор у собу у којој се одви“ јала погребна Фцеремонија око ње“ умрле баке. То што је успевала ЈЕ види — преносила је својој под дрветом. Поступно сам дочаравао себи изглед појединих фигура И ра“ мишљао с томе шта су оне тамо Ра диле и од чега је шортс био т упрљан. Тада сам увидео да се и комплексни догађаји не могу са у оквире једне кратке приче и да Ра) радом овог мотива треба да се пише, добро или лоше, једав ромав. Временом сам спознао са колико је симболике била испуњена предсте о прљавом девојчином шортсу. 157 _ се из те слике створило оно 26Ре че без оца и мајке које, спуштају“. се низ један олук, бежи ка једно“ сигурном заклону, срљајући при ипак, у средину где је нису очев)“ вали ни љубав, ни наклоност, ВИ р“ зумевање.“ ! _. Појава да књижевник добија нове инспирације и подстицај да би стоје који га мучи, или који му ва могао да прекине и замени радом и неком другом делу, прилично је зарна, али се, ипак, међу пи ђ сто јавља. ; Вирџинија Вулф је, на пример, 1 марта 1927.. године записала У 1 гневник: „Спопала ме идеја Ја сваку цену напишем неку А причу, неку робинзонијаду. да између дванаест и један. ја дам читаву фабулу приче ко
ј назвала „Џесемин понос“. 5 пат
М
догодилог Сневам о зла ; лама. Моја. лирска жица доведена, до смешног. Све подвргавам ху... Чињеница је да осе“, бу да се ритнем из ама По диић озбиљних, поетско-експер а 3 књига чије су форме у" боле“ О иерндр. Зека бих да се Осло дивљим скоком уназад, И Д рој гнем. Желела бих све ове Не мале пројекте да бстварим
вотворим приче које, стално и | |
А
забљесну у мени. Сматрам НО СА во писање било веома :
ће мојој глави створити мал љиве пре но што се латим веома је требе мистично-поетичног дела 4 као наредно да напишем . пре СРУ НЕ жда, да испишем једну магодном Пре нице ради покуса, каквом 3 овај ! ликом. Може бити да Ре да 6
0", да _ Свакако падне у воду. страшни, |
указује на необични, предвиђени начин како 16 ум | једном могу саме да настани |
за другом, у размаку Ол _. за часа. Тако сам се одлуч и х шем „Џекобову собу“. до У У Хогарт хаузу, 3агл камина.“
(Према „Зиддојче дајтув“ У