Borba, Sep 28, 1967, page 8
у пр –"
.
Др литар а"
Кавчича пре свега
Опори
укус речи
Араго Ибанишеђић: „Ипре ботођа пили Пусшиње љубаби“, Машица
сраска„Нођи Сад 1967.
Песник Драго Иванишевић,
који непрестано налази нове
вић цени реч и њоме се не поиграва;
сти, елаткоречивости и брзоплетости,
кога су својевремено сматрали особеним надреалистом у модерној хрватској књижевности, успео је да сваком новом књигом стихова донесе нов израз, звучан и звонак, густ, садржајан, метафоричан, То се нарочито потврђује његовом поезијом у периоду од 1950. до 1960. то јест све до данас, када само наоко експериментише, Књиге „Срж“ (1961) и „Поезија“ (1964) сведоче о зрелости овог ствараоца изражајне могућности, налази нове тонове и своју реч камени да би, избрушеена, могла да говори тежином и дубином, Иванишеставља,. сваку на њено право место. И када се стиче утисак о извесној игри речима, онда то није у обичном смислу игра, то су намерна понављања да би се нагласило оно што хоће да се каже и да би се упозорило на оно што реч садржи у дубинама. То је добра особина Иванишевића, песника који је ослобођен сваке благоглагољиво-
ниже
Иванишевићев доживљај савременог света — у ко-
ме непрестано битише и патина давног — дубок је. Све у том доживљају трепери, титра, све је покрет, немир и немирење, понекад чак и побуна, Његови сусрети с градовима значе суочавање с вечношћу, с нечим трајним и великим што само око песника уме и може да види и уочи, а његова реч да искаже, Отуда код 0овог песника има, баш због виталности његова израза,
запањујућих арома. мириса прохујалих времена која
сада друге очи друкчије гледају, која буде друкчија осећања и мисли, друкчија расположења. По тој изражајности и асоцијативној сугестивности Иванишевић
подсећа на Лорку.
У Иванишевићевом виђењу и доживљају савреме-
Пада на моје дане пада на моју тугу тре него Сунце сване на воду што се буди
ног света има нешто црно, мрачно, с окусом горчине и
смрти. Отуда у овој поезији искрсава бол и једна патња која је присутна у сваком човеку, у свему. Патња је у животу нужна, јер је пут ка исцељењу, ка ослобођењу од ње саме, Та патња није наметљиво говорена. Сугеришу је ноћи и њене неизвесности, ноћи што мењају односе према савремености и животној колотечини, када неизвесност доноси немир и несан,
Боже, како пролазе!
Иду свежи и“ чисти Стисни, стисни то срце за душиј што знала: није ГЛЕДАЈ, ЕНО СЕ РАЂА!
Милан Дединац
Али, Иванишевићева поезија не негира живот, ни-
ти она проповеда неповерење животу. Она једноставно исповеда властите спознаје које уједно значе и љубав
према животу и човеку. Та љубав је у Иванишевића велика, широка, пространа, Само, по њему, у пустињама љубави човек се увек не сналази, њене пространости воде га лутањима и неналажењима, најсигурнији путеви живота, трагања која доносе тре-
нутке радости и лепоте.
Ту спознају исповедају стихови Драге Иванишевића у збирци „Игре богова или Пустиње љубави“, која
је иначе његова седма књига песама.
Тоде ЧОЛАК
Ј. Суљановић; Вињета,
Увек сам, мислећи о пое зији Милана Дединца, поново оживљавао и доживљавао њено чудесно, апарт но, несводљиво присуство у гласном хору српске поези, је! Писати такву поезију ка кву је писао Дединац, диса ти, боље рећи, таквом поезијом у средини која је, крај свег експресионизма зенитизма, космизма, надре ализма, модернизма, сачува ла свој рустикални „укус“ за народски-бучно, блиставо, гтестикуларно а не музи кално, значило је бити добровољни, светом заносу и „узалудној служби“ поезије одани верник-јунак. Ми лан Дединац је, у једном свом, врло тонаном, магич ном смислу, то и био. Без позе и разметљивог јавног себекидања, тих и мудар оном мудрошћу безазлених природа, велики у тајном пламену који је непрекидно горео у њему, којим је сагорео, тај песник је У ду
Постоје као
87 О ПА И ТЕРИ]
_ ПЕШТИ)
Франсоаз Саган Предаја
Ако нашем читаоцу и промакне понека Сар.“
трова књига, може бити сигуран да ће му
наши издавачи експедитивно понудити сва ку Нову Франсоаз Саган. Предаја је шести роман те помодне француске списатељице и
њен шести успех на тржишту књиге. ништа
ново: на тренутке бизарно, местимично провокативно дело, зачињено еротиком и цинизмом. Јунакиња и овога пута о монденским љубавним доживљајима покушава да победи самоћу и лосаду. (Матица хрватска, Загреб,
1967, Забавна библиотека, с француског превела Јерна Белан, страна 154, цена — 7)
Стане Кавчич
Промене у Католичкој цркђи
интересује однос католичке цркве према социјализму и комунистима у последњих педесет година. Његова расправа, уствари део четврте књиге Кавчичевих ра дова, савесна је, врло документована и убедљиза анализа скорашњих промена у ставу Ватикана према социјализму и догађајима У свету Поглавље о вери и цркви у Словенији не излази из контекста основне идеје. (Комунист, Београд, 1967. превео са словеначког Лазар Чарнић, страна 118, цена — 7)
Др Марија Амброжич Почкар Недођољно разбијени решони западне Ебропе
„Џепови сиромаштва“ — како на Западу често
неспретно крсте привредно заостала подручја — нису нова појава им имају прикладније ту-
мачење: керапномерност у размештају производних снага. Студија др Марије Амброжич — почкар знализира теоретске и прак-
тичне стране проблематике неразвијених делова привредно снажних земаља западне Епропе, једну од најизразитијих структурних појава капиталистичке привреде Нека искуства која разматра ова књита заслужују и илшу пожњу. (Институт за међународну политику и припреду, Београд. 1967, страна 252, цена — 7)
Ернст Епли
Сан п тумачење снођа
к“ азочараће читаоца приСановник њитге ра
премљеног на још једну егзибицију видовитости. Ернст Епли је познати швајцарски пси холог и његова разматрања о сну, мада са-
оте К
Пета, и последња,
Опсежна војноисторијека
,
држе и неку врсту речника симбола сна, немају ничег заједничког са опскурним тумачењима читача снова. Научни карактер не умањује делу комуникативност: оно је не-
"сумњиво врло поучна, читка и поуздана сту-
дија о феномену сна, како га је доживео аутор и како га је протумачила психоанализа. (Матица хрватска, загреб, 1967, с немачког пре вео Драго Перковић, страна 316, цена — 7)
Светозар Вукмановић Темпо
Синдикати у нођим усаођима
књига говора и чланака Све тозара Вукмановића Темпа наставља и завршава неку врсту хронике наших девет протеклих година. Први њен, највећи, део већ насловом (Самоуправљање и расподела) упућује на карактер ових актуелних, и ангажованих размишљања практичара. (Култура, Београд, 1967, библиотека Друштвено-политич ке студије, страна 336, цена — 27)
Др Мирослав Ђорђевић
Ослободилачки раш сраскит усшаника
1804 — 1805.
студија — рекону: ј ЈИ. ских уста
струкција ослободилачког рата срп
а 1804 — 1806. године, писана на оснозу 06-
јављених и мање познатих извора. Др Ђорђе-
о у атегиића посебно интересује устаничка стр Ае и операцијама. Не-
а атним плановима не проучавана, војна мисао српских устаника овом књигом добија комплетно тумачење. Борбе из првог српског устанка — по речима аутора — представљају једно од За чајнијих искустава европске ратне историше првих деценија ХТХ века. (Војно-издава завод, Београд, Из ратне прошлости наших народа, страна 448, цена 7 нд)
Васка Јукић — Марјановић
Дђадесет пеш леша беоћрадскихт пионирски чаша
Данашњим пионирима Васка јукић-Марјановић мепричала је педесетак. причица о њиховим вршњацима из последњих двадесет пет београд ских година. Књига с почетка тужна, на тренутке сетна, углавном сачињена од ведрих до тодовштина генерација београдских малишана. Пригодна је, објављена је за двадесет пеТУ ГОДИШЊИЦУ постојања Савеза пионира. (Са вет за друштвено васпитање деце Београда, 1967. илустрације Вукице. Николин — Николић, страна 134, цена — 7)
Заре Јоановић: Цртеж
ни
ху осетљивих личности остао једна врста интегралне, недирнуте чистоте, духовне строгости и благости. Данас кад је ветар времена већ откинуо један лист, више једну годину, на стаблу жи вота, и кад је те не само песничке него и људске чи стоте све мање, сећати се Милана Дединца, живети то сећање, значи потврдити оданост великом, тихом, не сводљивом гласу и начелу поезије.
Поезија Милана Дединца правди за вољу, није од блоковитих заноса и пркоса, није од оне грађе од ко је су сачињене велике, пре вратничке тензије века; Милан Дединац је певао са мо „огољене“ покрета бића тајни пламен сензибилности, који није могуће „превести“ на штури, схемати чни језик прагматских потреба; његова поезија је отуда ипак окренута кругу сродника, онима из истог хоризонта, и то што и данас многе његове песме, саткане од саме милоште и дот ле неисказаних трептаја би ћа, не налазе своје читаоце у ширем кругу, само је податак о спором зрењу ме нталитета, никако и податак о Дединчевој ускости регистра и незнатним доме тима његове поезије. Та поезија која — суге рише једну значајну духов ну драму и пустоловину У песнику, ону која раствара сувоћу и сивило ствари и
АПУ ИАЛЕУИ 212 ТИТ
ЕЈ
Разлог број 51
Други део студије Бруна Поповића о Мирославу Крлежи испуњава првих педесетак страница последњег броја загребачког Разлога У коме такође читамо приповетку Рајка Грлића, песме Желимира Фалоута, есеј Лудвига Ландгребеа о филозофи јеком проблему уметности, чланак Анте Стамаћа о скоп ској „Мисли“ и полемичке прилоге В. Готовца, С. Липовчана, В. Зупе и Б. Поповића. Поводом Крклечева књиге „Лист на вјетру“ А. Стамаћ објављује један кра1 ње негаторски, ироничан и местимично увредљив напад на поезију овог песника. (Одговорни уредник Милав Мирић, цена 4 НД)
Могућности
број 9 Два прозна прилога (Мате Раос и Иван Аралица), не-
колико песама (Бартоло Катафи) и три есејистичка чла нка (Стивн Спендер, Игор Го стл, Глорија Рабац Чондрић) чине садржај септембарског броја сплитских Могућности, Занимљиве су странице Спен деровог есеја У коме песник размишља 0о судбини поетске речи у данашњем свету; „Толика забринутост за положај песника и задатак по етске имагинације произилази бесумње из осећања да су се песници у прошлости боље уклапали у друштво и
Чиаистота, сптротосит,
Поводом годишњице смрти Милана Дединца
постојања у покрете, у стру јања у присуства трептаве ауре Којом су и ствари и људи обавијени, којом је за слуховите и видовите љу де сам живот обавијен, не ће, и по унутрашњој својој природи не може, да прими геометрију као фи несу, дух датости као пла мен бивања џ осећања живота! И отуда она, по тачној речи једног њеног ода ника, сведочи најтеже и највише у песничком напо ру: да се досегну тајни по крети, језгра и понорнице сензибилности, начини којима се „муња у камену га си“, којима се дозивају би љке и људи, љубави и смр ти, предосећања ми слутње онога што се није догоди ло и скривени пламни суд боносни говор, онога што се догодило! Такав, песник Дединац није могао, није смео пред налозима власти те природе пред законима и зрачним повељама поези је да буде песник мноштва, усталасаних, наглих и широких, обухватних слика ко је су скоро увек имале У штироким круговима предности над тихим сензибилким сјајем, над оним што стварају деликатне, снохва тицама одане природе. Сат кана од белине, у лирској традицији сјајно музикалне, незаборавне Бранкове Туге и опомене, а са неми рима и неспокојима модерне сензитивности им осећајних плима, поезија Милана Дединца је, св~ у тонално сти, у болној продорности визије и екстазе, у лелуја вим рељефима унутрашњих предела и доживљаја.
Наше стварање број 3—4
Лесковачки часопис за друштвено-економска _ питања, уметност, књижевност и науку. који излази већ четрнаест година, објављује и У овом двоброју неколико при лога из такозване локалне проблематике. Х. Ракић пише о споменицима културе, њиховом стању и заштити, Б. Јовановић о могућностима _ снабдевања _ индустрије репродукционим материјалом преко трговине, Д. Каписазовић о Ћерим Абдулааги — жртви осветничке пушке, Ј. Михајловић о надим
цима Лесковчана. Део рростора уступљен је, као и обично, младим писцима. (Главни и одговорни уред“ ник Томислав Н. цветковић, цена 2 НЛ)
„ Октобар број 18 Још један добар књижевни лист из унутрашњости. Ок-
тобар има физиономију врдо озбиљне публикације; мо жда мало и сувише инсистира на својој географској неизолованости. _У септембарском броју овог листа читамо, између осталог, интервју са Богданом чипли= ћем (О судбини авангарде), чланак Божидара Живковића (Музика синкретичког по зоришта, песме Растка Закића, Живодрага Живкови-
да је њихова поезија би . Тање Крагујевић, Р. д. боље схваћена. Наравно, ти: Ћа лошевића, љ. Симовића, мамо право кад кажемо да Павловића, 3. Милосавје постојала разлика, али _ љевића, Б. Ломовића, ВБ. Га“ сумњам да је то било то јчевића, запис М. СимеуноОд песника се можда само вића из Кракова, преводе друго очекивало, а публика — поезије Седара Сенгора, је показивала другачија ра- есеј А. Петија »У одрбану зумевања“, (Одговорни уред- Сент-Бева“. (главни и одгоник Живко Јеличић, цена _ дорни уредник Богдан Мр35 нд) вош, пена 1 ил) о"
Састанак редакција локалних часописа
(Лесковац, септембра), — Редакција лесковачког периодичног часописа за друштвено-економска питања, ·уметност, књижевност и културу „наше стварање“ биће у октобру ове године домаћин првог састанка редакција локалних часописа Србије, За овај скуп позвани су и представници београдских и других еминентних часописа у земљи, као и књижевници и социолози културе, Тема састанка је „Културна политика И ПУТЕВИ и задаци раз-
воја културе у провинцији“,
(8. В)
П рби на лексикон књила
Београдски „Графос“ припрема јединствено изЗдање са описом свих важ нијих термина из графич ке индустрије, појмова из индустрије папира и боја, повезаних и амбалажних материјала, синтетичких материјала, израза из изда вачке и новинске делатно сти, трговачких термина из књижарства, „Лексикон књиге“ имаће више од 800 страна великог фор мата и око хиљаду цртежа, слика и графикона. посебном делу књига ће дати преглед свих предузећа која се баве произво дњом материјала за израду књиге, свих штампарских, новинских и издава чких предузећа у Југосла вији и најпознатијих сро дних предузећа у свету.
лалосш
А некуда иза ње, као њен тамни фон, као пурпу рна помрчина са расцветаним муњама, музикална про дирања у тајне, загонетне покрете живота, простира се мисао о смрти, о корозив ном пламену којем све под леже, Милан Дединац се био спремио за њен долазак; тиха лука поезије, све тилиште коме се најпреда није посветио, заштитила га је од патетичних проклиња ња и емфатичних ламента ција.
Човек који је реч сунце исписивао великим словом и певао да му „дани не оду у привиђења“, чија нас је јавна птица огрејала великим пламеном смисла, није престао да дише поезијом. Она нас и данас опоми ње и подстиче.
Мирослав ЕГЕРИЋ
ХРОНИКА БИТЕФА
Ч сосктођ — наш сађременик
Чехов: „Три сестре“, гостовање Позоришта из Прага, редитељ Отмар Крејча
Претпоследњи тост ового дишњег БИТЕФ-а, Позориште иза капије из Прага, приредило је београдској гу
блици једно ретко ужирвање: једну заиста изванред= ну представу толико пута виђене _ Чеховљеве драме. „Три сестре“ нису никако авангардан текст; ни ова Чеховљева драма, ни режија Отомара Крејче не може да се подведе под звавизни назив фестивала, дели мично и зато што је взома тешко утврдити шта се по дразумева под новим 1030ришним тенденцијама. међутим, ако је нова тенденпија, коју су гости из Прага супериорно испољили, да се без авангардних – парзферналија са три сестре и са пријатељима око сестара успостави однос који да нас успостављамо међу собом — Крејчина представа могла би ван сваке сумње да буде стегоноша једног фестивала коме је намера да представи оно ново шгго се данас одиграва у свгте ским позориштима.
Олга, Маша и Ирина дошле су у пратњи Отомара Крејче из учмале и споре руске провинције у мали градић данашњег времена и одмах, већ после првог чина, стекле су неуроличност, загриженост и неси« гурност полуинтелектуалаца са великим амбицијама
Мање издања него раније _
Јуче је затворен сајам књи та Ме а по у сваком по чају импресивна Ма штампане речи, једна од чка већих у освету, али и 1 наше _ издавачке ситу аи, Видели · смо 25.000 дом пиЕ издања и око 15.000 Е 5 шест стотина страних и ње вачких кућа. Сајам су КЕ тиле четири пр О 5
: „Југослов' у виш Медо > тор“, излож“ а е 74 ба славистичких издања, ча- ру:а е издавача у Ма У. сописа, дневне и периодичне ра Југославије
— не рас - лаже тачним по 4 штампе и изложба књига јули удацима б тословенских писаца. Ли ју и висини послов бо дених у иностранству. делу
НИХ арад, Београдског сајмишта, где 57
жмана склопљених ма сајамске приредба, 37 а секњиге биле изложене, 3 посетило је око
да су нека велика
изашла на сајам па едузећа четири нова издања тежно са које јављене још пре три, че или пет година.
и југословенски
чи су Изм
јуна. 2000) штала сајма (у две хиљаде нових зе 7 'А
рачунајући поновљен. о знати
Р
било
нову _ извесних , Нас претпоставља се године било непитј вијаи 28 пешних пословних коптакат; између домаћих и страних лагача него ранијих Х Натовештене су и пе копродукције, посебно саз. давачким кућама у земљ источне Европе. За Тринаести међун њ. јам књига одржаће се у године у октобру,
60.000 људи, Југословенски јих је Ба брон 76, изло: су га. «него иједном У последњих неколико тодина. То Је последица нових мера кредитне политите које су вевину издавачких кућа приморале да. за многе неочекивано, овогодишње планове сведу на минимум. Десило се
Премијера Марсоове. комедије у Београду
мено позориште — Сцена на Терезу . _Зетва овогодишњу сезону премијером ком нов ЕУ Пана срео истину“ Фелисијена Марсов. =“ (ву савремену француску комедију превео је Дане ло Киш, а режија је поверена Небојши Комадини, Суб нограф је Душан Станић, костимограф Јелисавета [о бецки, а улоге тумаче: Бранка Митић, Мића ЗНАНА ница Мокрањац, Миодраг — Деба Поповић и ДААШЕ
Крцун Ђорђевић.
издавачи, 20 сајму било мање књи-
Фр,
Вечерас Савре
Ретроспективна _ изложба _ Станеџ
Крегара
У салону Музеја савремене уметности у Београј отворена је јуче ретроспективна изложба слика Стане Крегара, познатог словеначког сликара. На овој изложе која ће бити отворена до 18. октобра, биће изложено три десет слика у уљу, насталих од 1936—1937. године,
Уметник је самосталне изложбе имао у свом родни граду Љубљани, где је излагао 1950, 1958, 1960. затим ј "Трсту, Берлину, на Бледу и у Цељу. Стане Крегар јеу Београду већ самостално излагао пре три године,
супериорни, нисмо ни Ј ног тренутка изнад пробе Ма које наши с ни преци нису могли „зе ше. Суочени са егзи
и малим могућностима. Никада нисам био до краја уверен да четворо Прозорових са својим лепим ду'мама и способностима не мо-
гу да се остваре због стицаја приватних и друшттисних околности. Још мање ми је задовољавајући изгле дао одговор који њихову промашеност објашњава субјективном инертношћу. Прозорови нису инертпи. Они су веома, чак панизно активни тако да изгледа не вероватно да нико од њих не ухвати ни један од три воза и две авионске везе које из малог градића з=»де у метрополу. Крејча је раз логе њихове трагичне веза ности за околности нашао у свакој личности понаособ. Он је открио да се Маша, Ирина, Олга, доктор, барон и Андреја међусобно веома разликују и да сваки од њих, решавајући једну општу муку, решава само свој лични _ проблем, постајући при том неуротичан на ухти начин на који би и данас постао човек у ситуа цији Ирине, или у ситуацији Наташе,
Захваљујући овом отерићу, личности из „Ђри сегтре“ у Крејчиној представи добијају изузетно" ефехтну и савремену пластику. Ми се ни једног тренутка, гла дајући муке наших саврем» ника, не осећамо латољно
Пе
јалним тешкоћама неколе ко изузетних поједиваца, морамо да ангажујемо св наша савремена знања с" наше познавање људи. #" би ушли заједно са 4“ ма у трку за проналаже њем смисла; трку до КИ неизвесну и баш зато 57 коју људи трче од када света и века, “ Шекспир. наш савремене Крејча нам показује да то и Чехов,
~ ћ Шта да кажемо на кре дивним, озбиљним, глумцима у овој предста изузетно шармантној 7 ражајној Ирини (Хана тејрикова), тако . простој Наташи (БоХуИ Долејшова), бебасто д шкастом и бгспомоћном дреју (Милан Риехе), 0 тавом ансамблу“ Можаг
Бз
Н
“
раво то што су тако
| но и рељефно извуку видело __ фино ! х
5 постоји У ; ЧИЗАЕ па према 3. ву, што су Чех ји нацима удахнули ритам ститог, друкчијећ, опас
јег, бржег живота б Слободан С
пи
аинии