Borba, Feb 24, 1968, page 14

„“

СТРАНА — БОРБА о

аи палатин

по ОВОЈ МАКЕТИ У ПОТПУНОСТИ ЈЕ ИЗГРАЂЕНА ФАБРИКА ГУМЕНИХ ПРОИЗВОДА „РЕКОРД“

ПА:

Ни смо за веће серије и заједничко иступање на тржишту

ПРИВРЕДНА КОМОРА! СРБИЈЕ:

Интеграција гумарске индустрије неопходна

у целој Југославији

СУБОТА, 24, ФЕБру

К] а у

„“

ПНЕУМАТИКА ЗАУЗИМА ВИДНО МЕСТО У ПРОИЗВОДНОМ ПРОГРАМУ „РЕКОРДА“

о ____------—=—=—=—=—=Е бр АЊА

О удруживању гумарске индустрије у Србији говорило се доста често. Одржани су и многи састанци али до интеграције још није дошло. По свему. судећи то су пре свега неки лични моменти, а мање економски који утичу на схватања људи из многих фабрика гумарске индустрије која је у Србији доста расцепкана.

О могућностима интеграције гумарске индустрије у Србији говоре: Љубиша ПАРАЂАНИН, др инж., секретар Секретаријата за нафту, хемијску и гумарску индустрију Привредне коморе Србије; Слободан ДИМИТРИЈЕВИЋ, дипломирани

инжењер, генерални директор Фабрике гумених производа.

„Рекорд“ — Раковица; "Коста ВАСИЉЕВИЋ, дипломирани економиста, помоћник тенералног директора „Рекорда“и Миладин РАДОВАНОВИЋ, дипломирани економиста, шеф службе за анализу и истраживање тржишта „Рекорда“.

Инж. СЛОБОДАН ДИМИТРИЈЕВИЋ, генерални директор фабрике гумених производа „Рекорд“ у

Зашто се још нисмо УДРУЖИЛИ

Неке организације моментано су У добром положају па, им се не иде у интеграцију

„Наша организација је помно припремила интеграцију гумарске индустрије, тврди Слободан Димитријевић. сУспели смо да се најкрупнији произвођачи нађу очи у очи и поразговарају о будућем удруживању, које би обухватило целу земљу. На једној страни били су представници „Сава“ из Крања, „Борово“ из Борова, „Тигар“ из Пирота и на другој „Рекорд“ из Београда који је желео да У нашој великој породици гумарске индустрије види и фабрике „Милоје Закић“ из Крушевца, „Вулкан из Ниша, „Балкан“ из Суве Реке и „Димитровград“ из Димитровграда. У почетку, како истиче Димитријевић, изгледало је да ће доћи до споразума ових групација. Али, међу нама је било и оних'који су у међувремену обезбедили или извоз својих производа или увоз репродукционог материјала, односно неку врсту „лон-арбајта“. Њима сада није стало да се интегришу јер су тренутно у доброј ситуацији.

Још од првих дана ступања на сангу привредне реформе почели смо да разматрамо могућности за интеграцију гумарске индустрије у Србији. Иницијативу су дали Комора града Београда и Привредна комора Србије. Мислило се првенствено на економску оправдану и јаку интеграцију, а нарочито поделу рада и специјализацију производње а тиме и боље коришћење капацитета.

Интеграција би нам омогућила да добијемо бољи квалитет производа и да производимо у већим серијама. У првим контактима желели смо да преиспитамо садашњу производњу, да видимо асортиман и могућност да се реконструкцијама изврши подела рада. Познато је да у СР Србији имамо организација које производе исте артикле као, рецимо „Вулкан“ из Ниша и „Димитровград“ из Димитровграда, а ту су још и „Милоје Закић“ и „Рекорд“.

У почетку је између наведених организација било прилично спремности да се све ово реши јер је то питање од битног значаја за један овакав интеграциони подухват, без обзира на сву опрезност, која је у оваквим пословима неопходна. Коликогод да смо касније настојали да дође до решења, разговори су се увек враћали на почетак.“

ЉУБИША ПАРАЂАНИН, доктор инжењер, јата Привредне коморе Србије за нафту, индустрију: |

Лодели рада — императив времена

„Велики“ треба да се одлуче и да повуку први потез

секретар Секретарихемијску и гумарску

„Знамо, каже Парађанин, да се до сада производило све и свашта без обзира да ли је и у којој мери наше тржиште заинтересовано и да ли ти производи могу да се појаве на светском тржишту заједно са продуктима других светских фирми ове гране. Радило се, малтене, како је ко хтео, или, боље речено, колико је ко имао пара. Отварали су се нови капацитети, а такви и исти зврјали су празни. Радни људи, ни криви ни дужни, морали су плаћати високе отплате. . Многе фабрике су на разне начине правдале постојање таквих погона па их и низ година дотирале средствима из других јединица чији су производи имали прођу на тржишту. Није било у ствари никакве поделе рада. Није се чак ни заједнички иступало на домаћим и страним тржи- титима. Навешћу један врло илустративан пример: две трговинске 'делегације из две фабрике ишле су у Аустрију да склапају уговоре о продаји обуће. Прва делегација је ишла пре и склапала врло добре послове, а друга је ишла за њима, обарала њихове цене и уговоре, нудећи исте производе по знатно повољнијим условима. Аустријанци тада нису хтели да склопе уговоре ни са другом делегацијом чекајући, са пуно наде, да се појаве трећи конкуренти који ће понудити још ниже цене. Интеграција је. дакле, неопходна. Питање је. међутим, када ће се „велики“ одлучити на такав потез, „Мали“ су већ одавно заинтересовани јер виде перспективу у подели рада, која је неминовна и у заједничком иступању на домаћем и страном тржишту. ) ; Гумарска индустрија могла би да се интегрише и овако: створио би се један крупан конзорцијум у којем би већина одлучивала о стварању нових капацитета, 0 новим програмима производње. Том приликом морало би се водити рачуна о интересу заједнице и интересима колек·тива, нарочито када неко хоће да подиже нове капацитете који на другој страни у земљи већ постоје. Осим тога конзорцијум би се водио заједничким истраживачким радом, организовао би обједињени наступ на домаћем и страном тржишту и заједнички би иступао код банака за зајмове.“ '

"лико артикала с којима

СЛОБОДАН ДИМИТРИЈЕВИЋ

само економски оправдаке инвестиције

Они који пружају отпор интеграцији нису ни сагледали све користи од ње ;

„Затечено стање гумарске индустрије, када је реч о интеграционим лроцесима, морало би да се одржи и наредних година, сматра инж. Слободан Димитријевић, али да се постепено врши подела рада и специјализација. Истовремено би требало размотрити будућа улагања како би

"се заинтересованим организацијама. дала нова физиономија преко нових

програма будуће производње.

Ми смо иницијатори интеграције и мислимо да би требало све програме испитати и каналисати их. Оно што је друштвено оправдано могло би се, реализовати већ и, реконструкцијама. Многе фабрике. за сада неће, да се одрекну неких својих програма, Изгледа да се нисуљу довољној, мери, сагледале користи које би се добиле ако би оставили сваштарску производњу и прихватили се већих серија у специјализованој производњи. Трошкови би се свакако снизили, а то би условило и бољи пласман на

дипл. инж. СЛОБОДАН ДИМИТРИЈЕВИЋ, ТЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР ФАБРИКЕ ГУМЕНИХ ПРОИЗВОДА „РЕКОРД“ — РАКОВИЦА

тржишту. Има доста производа гумарске индустрије наше земље који пе заостају за квалитетом једног „Семперита“ или „Пирелија“. Посебно када су у питању аутогуме које производи „Тигар“, „Сава“ и „Борово“ као и гуме за тракторе које производи „Рекорд“.

КОСТА ВАСИЉЕВИЋ, дипломирани економиста, помоћник гене-

ралног директора фабрике „Рекорд“ |

Одбацити сваштарсну производњу.

И фабрика „Рекорд“ одрећи ће се неких делова својих програма

„Све фабрике које се буду интегрисале, мораће по мом мишљењу, да се одрекну својих неекономичних капацитета и да се оријентишу на некомогу да послују рентабилно и са којима ће продрети не само на домаћа већ и на страна тржишта. Нама је јасно да м „Рекорд“ неће моћи у дужем времену да задржи сву производњу, сав свој асортиман па и свој производни програм.

Ми смо приликом реконструкције будуће програме прилагодили захтевима тржишта али и специјализације. Већ данас производимо неколико артикала у великим серијама и сматрамо да је то наша будућност. У првом реду то су све врсте тракторске пнеуматике, транспортне траке и гумене цеви разних врста и намена. У току је модернизација и реконструкција производње гумених цеви, што ће нам већ у овој години дати прве резултате. „Рекорд“ ће у реконструкцији својих погона утрошити око 3 милијарде ст, динара и то из сопствених средстава. Ово је, у ствари, велики допринос нашег колектива, који се већ неколико година одриче већег дела дохотка у корист реконструкције. Чврсто сам убеђен да ће се уложени напори вишеструко повратити,

Интеграција, о којој је овде реч, да би уродила плодом, мора бити концентрисана на то да једна удружена целина У Србији буде у могућности да изађе на светско тржиште са неколико артикала гумарске производње које ће производити у великим серијама. Само под тим условима тржишта могу бити освојена“.

МИЛАДИН РАДОВАНОВИЋ, дипломирани економиста, шеф Сектора за анализу и испитивање тржишта фабрике „Рекорд“

Економсни интерес интеграције

Удруживање ће омогућити свим фабрикама гумарске индустрије да рацисналније послују

Када се говори о интеграцији гумарске индустрије у Србији, „Рекорд“ има потпуно јасан став. Ми полазимо прво од поделе рада и у том погледу наш програм производње и: реконструкције подешени су на избор ужег асортимана. То пружа велике шансе да дође до поделе рада У интегрисаном конзорцијуму. · 3

Удруживање би, наравно, омогућило да се много рационалније послује. Узмимо само заједничко набављање репродукционог материјала у иностранству. Позната је чињеница да када се више купује и јединствено иступа, да се постиже и нижа цена. Или други пример, годишње се за пропаганду У индустрији гуме СР Србије _ потроши -око 200 милиона ст. д. али се, ипак, не постиже жељени ефекат јер се ради на парче, свака оргенизација за себе.“

СЛОБОДАН ДИМИТРИЈЕВИЋ

Успешна реконструнција „Ренорда“

Стари погони неће стати док нови не буду завршени

„Због тбта када смо код интеграције индустрије гуме у Србији „Рекорд“ „“све "напоре "усмерава ка „опецијализацији промазводње на" сужавању 'аеор--»

тимана али уз обезбеђење великих серија, напомиње инж. Димитријевић. То је данашњи императив времена, поготову у условима тржишне привреде када морамо наћи места на домаћем и страном тржишту. Пре привредне реформе анализирали смо производњу и наше могућности и закључили да се даљи рад наше организације не може замислити без стварања једног средњерочног плана у којем ће централно место заузимати модернизација и реконструкција старих погона.

Ту смо у почетку били пред дилемом: да ли реконструисати старе радионице са, у највећој мери, дотрајалом опремом, или градити погоне на новој локацији у кругу фабрике уз увођење најсавременије технологије, с тим да се у старим погонима производи све док нови не би били

'тотови. Одлучили смо се за ово друго тј. да стари погони раде, а да нове

традимо на новој локацији јер нам то омогућује да нормално производимо и да паралелно градимо ново. Да бисмо спровели све планове морали смо да припремимо и кадрове. Многе младе људе смо школовали, а запосленима смо омогућили да заврше потребне школе. Са друге стране за последње три године запослили смо многе стручњаке, претежно младе људе, међу којима више десетина инжењера, економиста и техничара.

Такође смо формирали и посебне службе које нам омогућују да имамо увид у сва збивања и кретања у нашој индустријској грани како у земљи тако и у иностранству. Поред службе за анализу и испитивање тржишта, Центар за научно-истраживачки рад који се за сада претежно бави примењеном технологијом у многоме нам помаже, нарочито када желимо да се определимо за неки нови производ. Преко ове две институције, у којима претежно раде реномирани инжењери и економисти, добијамо тачне. и сигурне податке који нас упућују у којим оквирима и. границама треба да се крећемо. Наше производе често атестирамо како на властиту иницијативу, фако и по жељи купаца. Овде бих могао на наше задовољство да наведем један пример да је произвођач трактора и мотора „ИМР“ на испитним станицама у Борову дошао до закључака да наше гуме не заостају ни мало за квалитетом „Пирелија“.

Ових дана очекујемо представнике једне иностране фирме с којом ће склопити кооперантске односе око иступања на нашем и неким европским тржиштима. Као што сам напоменуо. наша организација спроведеном реконструкцијом све више прераста у модерну и кадровски обезбеђену организацију, која ће бити у стању да се избори за одговарајуће место на домаћем и страном тржишту.

Што се тиче интеграције рекао бих да је већ крајње време да са речи пређемо на дела. За почетак би било довољно чак и најмање иницијативе и разумевања од појединих организација у Србији. Међутим, ових дана смо сведоци. једног неспоразума око питања да ли ће и „Балкан“ — Сува Река бити произвођач гумених цеви. Као што је познато ми смо већ у ту сврху уложили знатна средства, а улажемо и даље тако да ћемо бити најсавременије опремљена индустрија са највећим капацитетима за производњу гумених цеви на Балкану. У том правцу смо обавестили и представнике комора Београда, СР Србије и Савезну привред“ ну. комору као и заинтересоване организације, тако да нам није јасно зашто се „Балкан“ одлучио на овај потез, односно ову производњу. Јер, већ сада постоје довољни капацитети који су у стању да подмире домаће тржиште, а када половином ове године будемо завршили реконструк“ цију, „Рекорд“ ће ове артикле извозити и у иностранство. Ово ће нам бити могуће јер ћемо до краја аутоматизовати производњу коликогод је то могуће и производити у великим серијама.

ЉУБИША ПАРАЂАНИН

За велике подухвоте — темељно изучазање

Сматрам да свака привредна организација мора добро да промисли да ли ће отварати нове погоне кад већ исти постоје на другом месту У земљи. Такви поступци су унапред осуђени на пропаст, а улудо се тро“ ше и средства заједнице. За то би неко морао да одговора јер за такве подухвате неопходна су широка консултовања и помно испитивање на свим пољима. Свака грана, па и гумарска, треба себи да крчи пут кроз уску специјализацију производа, кроз веће серије. То тражи и реформе.

М. ЂЕКОВИЋ 3:31

АР 1568,